Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Neke zemlje silovanje tretiraju više kao pitanje puritanizma ili časti nego kao nasilje a među onim čiji pravni sistemi nemaju adekvatan odgovor na silovanje su i članice EU Belgija, Grčka i Holandija, kao i Srbija, upozorava se u novom izveštaju. U nekim slučajevima zakoni omogućavaju silovateljima da prođu nekažnjeno postizanjem neke vrste poravnanja, uključujući brakom sa žrtvom. Procenjuje se da je svaka treća žena u svetu doživela neku vrstu fizičkog ili seksualnog nasilja a da je svaka deseta devojčica bila žrtva silovanja ili “prisilnog seksualnog odnosa”.

U izveštaju “Svetska sramota – globalna epidemija silovanja: Kako zakoni u svetu ne uspevaju da zaštite žene i devočice od seksualnog nasilja” nevladine organizacije Jednakost sada (Equality Now) zaključuje se da brojne vlade “u zakonima još ignorišu globalnu epidemiju silovanja”.

“Iako se vidi neki napredak, diskriminatorni zakoni o silovanju navedeni u izveštaju pokazuju da vlade širom sveta često gledaju na žene kao na građane drugog reda”, rekla je direktorka programa za pravnu jednakost organizacije Jednakost sada Antonija Kirkland.

Kako se navodi u izveštaju, mnoge zemlje imaju zakone koji omogućavaju silovateljima da u određenim okolnostima izbegnu kazne.

Tako u Belgiji silovatelj koji prizna krivicu može da ne bude kažnjen ako postigne “poravnanje” sa žrtvom.

U deset od 82 jurisdikcije obuhvaćene istraživanjem silovanje supruge od strane supruga potpuno je legalno, čak i kada je žrtva još dete. Navodi se i da u devet zemalja počinioci izbegnu gonjenje ako se žrtve za njih udaju.

Takav scenario moguć je u još četiri zemlje – Srbiji, Grčkoj, Rusiji i Tajlandu, u okolnostima kada je par već u seksualnoj vezi i po zakonu se devojka smatra premladom da pristane na odnos. Ipak, u izveštaju se navodi da nije jasno da li je to moguće samo u tim slučajevima a takođe je nejasno da li postoji donja granica za brak.

U Srbiji je, mada se silovanje ne pominje izričito, “vanbračna zajednica sa maloletnicom” zabranjena, kao i “omogućavanje ili uticaj na maloletno lice da živi sa drugom osobom”. Međutim, “ako se sklopi brak, neće biti gonjenja silovatelja ili će gonjenje, ako je predzeto, biti prekinuto”.

Za Srbiju se u izveštaju navodi i da postoji oproštaj silovatelju od strane žrtve, verovatno da bi se javni tužilac podstakao da odbaci slučaj na zahtev stranaka.

Takođe se čini da u nekim zemljama, kao što je Srbija, postoje problemi kod kažnjavanja koji za posledicu imaju manje kazne za plaćanje za seks sa maloletnicom nego za druge oblike zloupotrebe poverenja ili eksploatacije osetljivog položaja.

Istovremeno su Belgija, Luksemburg i Holandija među zemljama koje tretiraju silovanje kao pitanje morala a ne nasilje.

“Seksualno nasilje neće prestati ako se njime ne bavimo na svim nivoima društva u sklopu zajedničkih napora da se menjaju ne samo zakoni i politike, već i pristup i ponašanje i na javnom i na privatnom nivou”, upozorila je direktorka programa za pravnu jednakost organizacije Jednakost sada.

Krikland smatra da, s obzirom na raširenost silovanja, države moraju da promene način na koji prave zakone, kako ih sprovode i kako izveštavaju o problemu.

“Tek tada će žene i devojčice moći da žive oslobođene nasilja i diskriminacije i da budu u mogućnosti da ispune svoje potencijale”, istakla je Krikland.

Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da je svaka treća žena u svetu iskusila neku vrstu fizičkog ili seksualnog nasilja. Istovremeno je svaka deseta devojčica, odnosno 120 miliona u svetu, bila žrtva silovanja ili “prisilnog seksualnog odnosa”, preneo je Indipendent onlajn (The Independent Online).

Kako ističu u organizaciji Jednakost sada, pažnja javnosti često je usmerena na slučajeve silovanja “visokog profila” umesto na milione slučajeva koji se dešavaju “iza zatvorenih vrata”.

U izveštaju urađenom uz pomoć Međunarodnog udruženja advokatskih komora (IBA) i međunarodne advokatske kancelarije Ašurst (Ashurst) brojne zemlje se takođe kritikuju što otežavaju istragu optužbi za silovanje.

Navodi se da neke zemlje, uključujući Pakistan, Panamu i Peru, zahtevaju uz medicinski izveštaj i izveštaj posebno obučenih doktora do kojih žrtve često ne mogu da dođu.

“Ako vlade ne poprave zakone o silovanju i seksualnim napadima i ne počnu efikasno da ih sprovode, nećemo skoro videti kraj zlostavljanju žena i devojčica u svetu”, rekla je direktorka organizacije Jednakost sada Jasmin Hasan.

Jednakost sada je nevladina organizacija osnovana 1992. koja radi na zaštiti i unapređenju ljudskih prava žena i devojčica u svetu.

Izvor: EurActiv.rs