Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Skup na temu radnog angažovanja korisnika socijalne pomoći (jednokratne pomoći, novčane socijalne pomoći) održan je na Srebrnom jezeru od 18. do 20. februara 2013. godine. Događaj je okupio predstavnike odabranih lokalnih samouprava koje su pozvane da predstave primere dobre prakse i razmene iskustva o radnom angažovanju korisnika socijalne pomoći. Skupu su prisustvovali predstavnici lokanih samouprava, centara za socijni rad i nacionalne službe za zapošljavanje iz sledećih opština: Kragujevac, Aranđelovac, Smederevska Palanka, Čoka, Šid, Svrljig, Boljevac, Rekovac i Žagubica.

Glavni nalazi mogu se prikazati podeljeni u nekoliko osnovnih celina:

• Forma radnog angažovanja
• Motivi
• Odluke, pravilnici i protokoli
• Važna pitanja koja je potrebno dodatno razmotriti i
• Preporuke.

Forma radnog angažovanja. U skladu sa širim konceptom aktivacije i iskustvom drugih zemalja, radno angažovanje korisnika socijalne pomoći organizovano od strane lokalnih samouprava u 2012. godini imalo je različite vidove:

–     “Zarađivanje” socijalne pomoći (obavezan rad u zamenu za finansijsku pomoć) i odnosilo se najčešće na:

• rad u javnim komunalnim preduzećima,
• anagažovanje na teškim fizičkim poslovima i pružanju pomoći staračkim domaćinstvima.

–     Subvencionisanje zapošljavanja, sa uključivanjem privatnog poslodavca.

–     Privremeno zapošljavanje kroz javne radove na pružanju usluga socijalne zaštite,  i to:

• starima,
• osobama sa invaliditetom (kroz uslugu personalnih asistenata).

Programi su se takođe razlikovali po broju angažovanih korisnika socijalne pomoći (od nekoliko korisnika godišnje u manjim opštinama do vise stotina korisnika u Kragujevcu, na primer), broju dana mesečno (3-18) tokom kojih su korisnici aktivirani, kao i dužini trajanja samog programa.

Motivi. Kao glavni motivi za radno angažovanje korisnika socijane pomoći, najčešće su navođeni:  smanjenje siromaštva i obezbeđenje dodatnih sredstava za korisnike koji već primaju novčanu socijalnu pomoć (ili tokom 3 meseca kada ne ostvaruju to pravo); vraćanje dostojanstva korisnicima novčane pomoći, uvođenje korisnika u svet rada i pružanje šanse da ih poslodavci “upoznaju”; uskraćivanje prava na jednokratnu novčanu pomoć onima koji zapravo rade u sivoj ekonomiji (smanjenje tražnje za ovom vrstom pomoći); promena strukture korisnika jednokratne pomoći (pomeranje ka nesposobnima za rad); pomoć javnim komunalnim preduzećima u vreme povećanog obima posla  (vanredne situacije), i; zapošljavanje i bolje informisanje korisnika o merama politike zapošljavanja.

Odluke, pravilnici i protokoli. Odluke lokalne samouprave o uslugama, pravima, odnosno radnom angažovanju i protokoli odnosno sporazumi o saradnji između partnerskih institucija (uključujući i preduzeća i organizacije civilnog društva), iako neravnomerno zastupljeni u implementaciji programa radnog angažovanja, jesu dokumenta čije je usvajanje neophodno za adekvatno sprovođenje programa. Njima je moguće i poželjno definisati ciljeve programa, kriterijume za izbor i angažovanje korisnika, tipove poslova koji se na ovaj način finansiraju, visinu cene rada (posebno ukupna sredstva koja korisnici mogu da “zarade”), kontrolne mehanizme, sankcije za nepoštovanje dogovorenih aktivnosti, jasnu podelu uloga između institucija, kao i način praćenja i ocenjivanja realizovanih aktivnosti.

Važna pitanja koja je potrebno dodatno razmotriti. Tokom diskusije postavljeno je nekoliko pitanja od važnosti za buduće sprovođenje programa radnog angažovanja:

• Da li je angažovanje korisnika socijane pomoći zaista “dobrovoljno”? Postavlja se pitanje da li se radi o dobrovoljnosti ako je u pitanju klasično uslovljavanje radom (work-for-benefit). U tom smislu možda bi bilo neophodno zameniti opšteprihvaćeni termin “dobrovoljno radno angažovanje” adekvatnijim terminom.
• Da li je uslovljavanje radom “fer” ako radno angažovanje nije moguće ponuditi-nametnuti na celoj teritoriji lokalne samopurave? Dodatno pitanje je da li je realno aktiviranje korisnika socijalne pomoći u seoskim sredinama u vidu pružanja neke vrste pomoći u kući (različita vrsta podrške staračkim domaćinstvima.)
• Da li pomoć uopšte može da se uslovi? Potrebno je dodatno razmotriti sa pravnog aspekta da li odbijanje “zarađivanja socijalne pomoći” može biti razlog da se uskrati i novčana socijalna pomoć a ne samo jednokratna novčana pomoć.
• Kako obezediti osiguranje kod povreda na radu? Dosadašnju praksu potpisivanja Izjava o dobrovoljnom radnom angažovanju od strane korisnika (kojom sami snose odgovornost za povrede) je potrebno preispitati u smislu pronalaženja sistemskog rešenja u vezi osiguranja za slučaj povreda na radu ili obavezivanja partnera u svakom pojedinačnom slučaju da snose ove troškove.
• Kako izbeći zloupotrebe vezane za jeftino angažovanje radnika bez plaćanja poreza i doprinosa? Kod radnog angažovanja korisnika socijalne pomoći, ne plaćaju se porezi i doprinosi na naknade koje im pripadaju. Time se otvara i mogućnost za moguće zloupotrebe i iz tog razloga implementacija ovakvih program mora intenzivno da se prati.
• Kako motivisati korisnike socijalne pomoći da rade i ko to treba da sprovodi? Pored centara za socijalni rad, aktivniju ulogu u motivisanju korisnika bi mogli da preuzmu nacionalna služba za zapošljavanje kroz postojeće programe (obuke i klubove za aktivno traženje posla, motivaciono-aktivacione sesije) i ostali pružaoci usluga (npr. organizacije civilnog društva).
• Da li centri za socijalni rad imaju kapacitet da rade i na poslovima vezanim za radno angažovanje?
• Da li iskustvo programa radnog angažovanja može da se prenese na novčanu socijalnu pomoć?
• Da li aktivacija košta više nego novčana socijalna pomoć?

Preporuke. Tri osnovne preporuke sa skupa su sledeće:

• Hitno usvajanje podzakonskih akata vezanih za aktivaciju korisnika novčane socijalne pomoći (po važećem Zakonu o socijalnoj zaštiti) kojim bi se u potpunosti uredila ova oblast, a čije usvajanje bi olakšalo i realizaciju programa radnog angažovanja na lokalnom nivou
• Kreiranje protokola kojim bi bile definisane osnovne procedure u vezi radnog angažovanja korisnika socijalne pomoći od strane lokalnih samouprava, sa posebnim osvrtom na neke od kritičnih momenata (koordinaciju, utvrđivanje prioriteta, nivoa finansijskog podsticaja i mehanizama sankcionisanja,  praćenje i procenu efekata)
• Razmatranje pitanja koja su identifikovana kao sporna i izrada modela aktivacije i modela pratećih pravnih akata koji bi se stavili na raspolaganje LS koje žele da uvedu aktivaciju korisnika jednokratnih pomoći na lokalnom nivou