Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Skup razmene iskustava Interresornih komisija za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu i učeniku (IRK) održan je od 25. do 27. marta u  Aranđelovcu. Na skupu je učestvovalo 6 interesornih komisija, iz Aranđelovca, Kragujevca, Sremske Mitrovice, Surdulice, Zrenjanina i beogradske opštine Zvezdara. Osnovni cilj skupa je bila razmena iskustava lokalnih samouprava o načinima funkcionisanja Interresornih komisija kako bi se sagledale važne tačke, problemi i naučene lekcije koje mogu da doprinesu kvalitetnoj izradi izmena Pravilnika o pružanju dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu/učeniku (u daljem tekstu Pravilnik).

Pored članova IRK-ova iz 6 lokalnih samouprava, na skupu su učestvovali predstavnici Ministarstva prosvete i nauke i DILS projekta, Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, UNICEF-a, Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Mreže za podršku inkluzivnom obrazovanju i stručni konsultanti. Skupu su prisustvovali i članovi radne grupe za izmenu Pravilnika.

Skup je koncipiran kao interaktivna radionica, a razgovaralo se o tri teme:

• Opšti podaci o  sastavu i načinu rada, doprinos IRK-a u ostvarivanju prava dece i najvažniji izazovi u radu
• Najčešće vrste i tipovi dodatne podrške
• Praćenje realizacije individualnog plana podrške (IPP) i izveštavanje

Učesnici su predstavili svoja iskustva u okviru ovih tema, a učesnicima skupa su prezentirani i predlozi izmena Pravilnika. O dodatnim predlozima za izmenu pravilnika razgovaralo se i u 2 radne grupe.

Rezultati rada

Kao najvažnije doprinose ostvarivanju prava deteta komisije izdvajaju:

1. Inkluzivno obrazovanje, odnosno veće uključivanje u redovne škole dece iz marginalizovanih porodica i dece sa invaliditetom
2. Ostvarivanje najboljeg interesa deteta kroz umrežavanje – po prvi put se na jednom mestu usaglašavaju mišljenja zdravstva, prosvete, socijalne zaštite, roditelja i dece
3. Senzibilisanje javnosti i lokalne zajednice o pravima i potrebama dece, što je preduslov za veću «vidljivost» dece iz ranjivih grupa, izdvajanje većih finansijskih sredstava na lokalnom nivou, ali i za uključivanje dece u kulturne i sportsko rekreativne događaje u zajednici, otklanjanje fizičkih barijera  i druge aktivnosti koje se u većoj meri preduzimaju u lokalnim sredinama…
4. Povećanje podrške deci i porodicama i izvan obrazovnog procesa, putem boljeg informisanja i pomoći da ostvare različita prava

Kao najvažnije izazove u radu komisija izdvajaju:

1. Mišljenje IRK-a nije pravno obavezujuće, nema snagu rešenja
2. Nedorečenosti u pravnoj sferi – nedefinisan položaj IRK-a, posebno koordinatora koji su često bez podrške, komlikovana procedura za rad, suviše kratki, nerealni rokovi, nedefinisane procedure za reviziju mišljenja
3. Timski rad, ali i teškoće usklađivanja rada u komisiji sa redovnim obavezama članova komisije na njihovim radnim mestima, posebno u radno vreme
4. Nedostatak materijalnih sredstava za dodatne podrške koje su krucijalne za inkluziju i podršku deci i porodicama
5. Nedovoljna informisanost, neznanje i otpor prisutni su i kod roditelja, ali i  u institucijama u lokalnoj zajednici, nedostatak edukacija o inkuzivnom obrazovanju za zaposlene u školama, nastavnici ne mogu da se posvete preostaloj deci kada ima više dece sa IOP-om posebno zbog problema u ponašanju, roditelji koji ne zastupaju najbolji interes deteta, pojedina deca se i dalje upisuju u specijalne škole bez mišljenja IRK- a (odsustvo kontrole)
6. Dileme u situcijama razmimoilaženja sa mišljenjem roditelja ili škole, pojedinačne dileme ali i druga pitanja koja ukazuju na potrebu dodatne edukacije i/ili dodatne podrške članovima IRK-ova…

Opšti utisak učesnika je da postoji napredak u načinu razmišljanja, pomak u položaju IRK-ova u lokalnim sredinama, kao i da se smanjuje broj dilema i problema, ali da još uvek ima izazova u radu. I dalje je evidentna velika potreba za razmenom iskustava, edukacijom i dodatnom ekspertskom podrškom, kao i za donošenjem novog Pravilnika i pratećeg stručnog uputstva.

Najčešće vrste dodatne podrške koje komisije preporučuju:

1. Izrada individualnog obrazovnog plana sa izmenjenim standardima
2. Uvećani dečiji dodatak
3. Nabavka pomagala (štake, ortoze, ortopedska pomagala…)
4. Nabavka asistivne tehnologije (lap top touch screen, računar sa glasovnim programom…)
5. Dodeljivanje podrške defektologa, logopeda
6. Uklanjanje barijera i prilagodjavanje okruženja (rampe, rukohvati, adaptacija toaleta…)
7. Upućivanje na usluge socijalne zaštite (lični pratioc, lična nega u okviru pomoći u kući, psihosocijalna podrška)
8. Besplatan prevoz do škole, pravo na nadoknadu troškova u visini karte, prevoz dece sa invaliditetom posebnim «opštinskim» vozilom
9. Besplatan vrtić, obezbedjivanje ishrane i besplatnih udžbenika
10. Edukacija vršnjaka i njihovih roditelja radi prihvatanja dece iz ranjivih grupa

Mišljenje komisije neophodno je za upućivanje deteta u razvojnu grupu i za upućivanje u škole za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju.

Praćenje realizacije individualnog plana podrške (IPP) i izveštavanje

1. Komisije IPP dostavljaju:

• roditeljima
• službama koje su uputile zahtev (predškolska ustanova, škola, CZSR)
• institucijama koje bi trebalo da obezbede dodatnu podršku iz IPP-a
• drugim odgovornim osobama/službama
• upravi na arhiviranje

Sve komisije ne postupaju na jedinstven način u ovom smislu.

2. Realizacija mišljenja sa IPP se prati:

• Neposrednim kontaktom sa pojedincima i institucijama kojima je IPP dostavljen
• Na osnovu pisanih izveštaja

Pojedine komisije ocenjuju da je praćenje realizacije najslabija karika procesa.

3.  Evaluacija

Prikaz evaluacije se veoma razlikuje među komisijama, te uključuje:

• “priznanje” da se evaluacija efekata realizovane podrške ne sprovodi i da ne postoji procedura koja ovaj proces reguliše
• ocene da se evaluacija sprovodi u neposrednom kontaktu kada dete dolazi u prethodno zakazanom roku, te se zapažanja beleže na istom obrascu kao i IPP
• tvrdnje da se evaluacija sprovodi nesistematično, do tvrdnji da se sprovodi jednom mesečno

4. Evidencija

Dosijei se čuvaju kod koordinatora ili se arhiviraju u gradskoj upravi

Preporuke

Predlozi koji se tiču sastava IRK-a  i pojedinih radnih procedura

1. Za baze podataka, izveštavanja i sl. treba iskoristiti dobru praksu koja je već uspostavljena prilikom evidentiranja pojedinih prava iz socijalne zaštite kroz jedinstveni informacioni sistem (uz ograde o kojima mora da se vodi računa zbog potrebe zaštite ličnih podataka)

2. Koordinator – radno mesto mora da bude sistematizovano, a uslovi za koordinaora dodatno precizirani (dipl. pravnik ili iz oblasti društvenih delatnosti)…

3. Povremeni članovi

• Otvoreno je pitanje plaćanja povremenih članova
• Na osnovu iskustva povremeni članovi nisu uvek neophodni, da li treba menjati Pravilnik u delu u kome ukazuje da je učešće povremenih članova obavezno
• Povremeni članovi negde popunjavaju obrazac 2, a neki izveštaje pišu u slobonoj formi, da li tu praksu treba ujednačiti?

4. Stalni članovi – sugestije i otvorena pitanja

• Pravilnik treba da naglasi da stalni član može da bude i predstavnik predškolske ustanove (stalni član je iz obrazovnog sistema)
• Pravilnik treba da odredi vreme na koje se imenuju stalni članovi IRK (4 ili 5 godina) kako bi se sprečile političke promene komisije nakon lokalnih izbora iz političkih razloga
• Propisati uslov da stalni članovi poseduju sertifikat o završenoj obuci
• Propisati uslove za razrešenje stalnih članova IRK, što je jedan od faktora održavanja kontinuiteta rada IRK

5. Rok za donošenje mišljena i IPP

• Rokovi preloženi Pravilnikom treba da ostanu, iako su kratki

6. Obrazac 1 – zahtev

• Kod pitanja zašto se pokreće postupak procene ispred komisije umesto otvorenog polja za odogovor (roditelji najčešće tu navode želje i šta bi želeli da njihovo dete dobije) ponuduti predefinisane odgovor

Preporuke koje se odnose na izmene člana 4 Pravilnika koji se odnosi na dodatne podrške:

1. Jedan broj učesnika je na stanovištu da u Pravilniku treba posebno izdvojiti one vrste podrške za koje je neophodno mišljenje komisije, koje ne mogu da se realizuju bez toga i zbog kojih su IRK-ovi i formirani, kao što su:

• rad po IOP-u
• upućivanje u razvojnu grupu ili u školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju
• pravo na uvećani dečiji dodatak (i uvećani dodatak za negu i pomoć drugog lica)

2. Pojedini oblici dodatne podrške su  osnovna podrška koja se može ostvariti i  za njih nije neophodno mišljenje komisije, pa njihovo navođenje u IPP predstavlja samo informisanje roditelja o postojanju:

• određenih prava, kao na primer prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica, novčanu socijalnu pomoć i sl.
• usluga socijalne zaštite koje su uspostavljene u lokalnoj sredini kao što je lični pratilac, psihosocijalna podrška
• usluga socijalne zaštite koje nisu uspostavljene u konkretnoj lokalnoj samoupravi, ali su predviđene zakonom i u mandatu su LS

Iako ne predstavljaju dodatnu podršku, informacije o pravima i uslugama svakako treba da nađu svoje mesto u IPP imajući u vidu najmanje dve činjenice:

• da roditelji treba da «ponesu» sa komisije preciznu (pisanu) informaciju radi osnaživanja za korišćenje određenih vrsta podrške
• da mnoge lokalne samouprave nisu uspostavile pojedine usluge socijalne zaštite te mišljenje komisije predstavlja važan  dodatni pritisak u pravcu nihovog uspostavljanja

3. Dakle, ukoliko se u okviru datog koncepta, donese odluka da i u Pravilniku, u članu 4 treba da budu navedene i vrste podrške (prava) koje već postoje po osnovu različitih zakona,  treba da bude jasno naglašeno da to nisu dodatne podrške za koje je uslov da se obezbedi pozitivno mišljenje komisije. U suprotnom pojedine vrste podrške iz Pravilnika treba brisati.

Pored već navedenog (što se odnosi na primer na podršku za ličnog pratioca pod rednim brojem 7; obezbeđivanje programa produženog boravka u matičnoj ili drugoj školi u lokalnoj zajednici, odnosno u okviru dnevnog boravka, kao usluge socijalne zaštite pod rednim brojem 18), treba proveriti sve navode koji se odnose na obezbeđivanja prava na usluge zdravstvene zaštite (pod rednim brojem 12) u smislu da li su to osnovna prava koja su već obezbeđena zakonom o zdravstvenom osiguranju ili su u pitanju oblici dodatne podrške (kao što je na primer pravo da izabrani lekar obavlja kućne posete)

4. U istom smislu treba brisati ili označiti kao informaciju sa ciljem osnaživanja roditelja i davanje mišljenja komisije radi:

• obezbeđivanja podrške radi prevazilaženja jezičke barijere, detetu kome jezik na kome se izvodi nastava nije maternji ( redni broj 6)
• organizovanja obrazovne podrške u slučaju dužeg izostajanja iz škole, radi nadoknađivanja propuštenog odnosno obezbeđivanja kontinuiteta u obrazovanju deteta; (redni broj 8)
• davanja prednosti deci pripadnicima osetljivih grupa u uključivanju u  predškolsko vaspitanje i obrazovanje  (redni broj 10)

5. Za pojedine vrste podrške je i dalje nejasno kome se preporučuje da ih obezbedi, pogotovo u smislu finansiranja (LS ili škola, pod rednim brojem 13, 15, ali i neke druge), a pojedine podrške jednostavno ne mogu da se realizuju.

Otuda se preporučuje brisanje preporuke angažovanja psihologa ili osobe koja poznaje dete u ostvarivanju zdravstvene zaštite (pod rednim brojem 11), imajući u vidu da se verovatno mislilo na jednokratnu podršku, a nije realno da se komisija samo zbog toga sastaje, kao što nije realno ni da donese odluku u kratkom roku, a što bi bilo neophodno da bi dete moglo uopšte da koristi navedenu podršku  …

6. Za pojedine oblike dodatne podrške, naročito one materijalne prirode (besplatni obroci, besplatna užina, besplatna ekskurzija), treba imati u vidu da mogu da izazovu dodatnu tražnju za izlaskom na komisiju ako bi se ispostavilo da je mišljenje IRK-a značajno za obezbeđenje tih prava.

7. Za pojedine oblike dodatne podrške, ako uopšte budu zadržani imajući u vidu komentar u okviru prethodne tačke, treba naglasiti da ih treba obezbediti samo za siromašnu decu, a ne i za decu sa invaliditetom koja nisu siromašna (na primer, obezbeđivanje sredstava za finansiranje troškova rekreativne nastave, ekskurzija, kulturnih, sportskih i drugh aktivnosti koje organizuje predškolska ustanova odnosno škola za dete i, po potrebi, za pratioca; (pod rednim brojem 13).

8. Podrška i informisanje hranitelja su obezbeđeni kroz pripremu za hraniteljstvo i ne treba da bude deo mišljenja komisija (pod rednim brojem 16 i 17).

9. Za pojedine oblike dodatne podrške se ne smatra da treba da ih preporuče komisije, kao na primer, obezbeđivanje specifične ishrane, prilagođene potrebama deteta u predškolskoj ustanovi ili školi (pod rednim brojem 21).

10. Kroz ceo Pravilnik, a posebno u okviru tačke 4 treba voditi računa da se deca upućuju na komisije u ranijem uzrastu i da je potrebno na više mesta da se posebno pomenu predškolske ustanove

Tokom diskusije izražena je i sumnja da li su određene vrste podrške koje komisije uključuju u IPP zaista realno potrebne, odnosno delotvorne (na primer rad sa defektologom ili logopedom za decu starijeg uzrasta, senzorne sobe i sl…), što je ponovo otvorilo pitanje edukacije komisija i/ili uputstava za rad komisija.

Najzad, kroz zajednički rad i razjašnjenje vrsta i tipova dodatne podrške, ali i uloge komisija, zaključeno je da nije moguće da mišljenje IRK-ova po svim elementima bude pravno obavezujuće i da ima snagu rešenja.

Dodatne preporuke

Nacionalni nivo

1. Jasno definisanje i sistematsko uključivanje pedijatara u proces inkluzije,
2. Nužnost promene Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom koji nije usklađen sa konceptom inkluzije 
3. Iznalaženje privremenog rešenja za pružanje finansijske podrške i predškolskim ustanovama koje nemaju formirane razvojne grupe, već imaju decu sa smetnjama u razvoju koja su inkluzivno uključena u predškolsko obrazovanje
4. Nužnost dodatnog razmatranja standarda za lične pratioce, da li se za svu decu uloga ličnog pratioca završava na vratima škole i da li to znači da je (jednom malom broju dece) potrebna neka druga vrste podrške koja će se pružati i u prostorijama škole (inovative usluge socijalne zaštite)
5. Pospešivanje funkcionisanja kontrolnih mehanizama koji bi trebalo da spreče upis u »specijalne» škole bez odgovarajućeg mišljenja IRK-a
6. Neophodnost dodatnih edukacija za zaposlene u obrazovnom sistemu, ali i za članove IRK-a

Lokalni nivo

1. Ukoliko su započele proces dodeljivanja besplatnih udžbenika i nemaju sredstava za pokriće svih potreba istovremeno, LS bi trebalo da razmotre mogućnost da u prvoj fazi daju prioritet ranjivim grupama
2. Donošenje odgovarajućih odluka koje će da omoguće da pojedina prava prate decu kada se umesto u «specijalne» upišu ili premeste u redovne škole (besplatni obrok, prevoz, udžbenici..)
3. U manjim LS dobro je rešenje da isti pojedinci budu i članovi IRK-a i Komisije za posebu negu deteta.
4. Potrebno je da LS mogu da odobre troškove prevoza i ukoliko se škola nalazi u drugoj gradskoj opštini
5. Za beogradske opštine zbog njihove specifičnosti potrebno je da se organizuje poseban skup
   

Evaluacija učesnika

1. Ocena skupa

Svi učesnici su skup ocenili visokim ocenama – prosek 4.8, i to:

• Ocena sadržaja skupa: 4.8
• Ocena kvaliteta realizacije: 4.9
• Primenjivost stečenog znanja: 4.7

2. Učesnici su ocenili šta im je bilo najkorisnije na skupu kroz sledeće komentare:

• otvorenost, osetljivost i sposobnost voditelja; bilo je zanimljivo sve vreme i nimalo dosadno
• učešće predstavnika Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike
• mogućnost direktnog učešća u analizi važnih aspekata rada IRK i predlogu za izmene Pravilnika
• razmena iskustava kroz neposrednu komunikaciju i sagledavanje šta može bolje da se uradi

3. Učesnici su ocenili šta im je bilo najmanje korisno kroz sledeće komentare:

• odsustvo predstavnika Ministarstva zdravlja

4. Komentar kao preporuka

• organizovati sličan skup za beogradske opštine
• češća saradnja među IRK, mreže inskluzivnog obrazovanja…
• uključivanje ostalih stalnih članova IRK da prisustvuju ovakvim skupovima
• organizovanje skupova razmene iskustava u određenim (redovnim) vremenskim intervalima