Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Европске интеграције

Процес приступања Европској унији (ЕУ) подразумева прихватање права и обавеза на којима се заснива ЕУ, њеног институционалног оквира и правних тековина (енгл. acquis), као и успостављање, одржавање и унапеђење политичких, правних и економских односа између заинтересоване државе за чланство и држава чланица ЕУ.

Преговори о приступању предстваљају кључну фазу на европском путу државе кандидата. Приступни преговори подразумевају постепено прилагођавање и усклађивање националног правног система са правом ЕУ, које је за потребе приступања подељено у 35 поглавља. Преговоре у име Републике Србије води Влада која је успоставила одговарајућу структуру и дефинисала потребне процедуре за вођење приступних преговора.

Република Србија има статус земље кандидата за пријем у чланство Европске уније. Приступни преговори су отпочели 2014, а до краја  2019. године отворено је 18 поглавља, од којих су два привремено затворена. Највећи изазови у досадашњем процесу преговора односе се на динамику реформи у области владавине права и нормализацију односа са Косовом*. Поглавља у вези са темама социјалног укључивања и смањења сиромаштва (Приступни преговори са ЕУ) углавном добијају оцену о умереној припремљености у годишњим извештајима Европске комисије. Тим активно ради на успостављању регулаторних оквира и изградњи људских, институционалних и административних капацитета у циљу побољшања положаја осетљивих група.

Активности Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва:

  • Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва учествује у раду шест преговарачких група, и то за поглавља 11 – пољопривреда и рурални развој, 18 – статистика, 19 – социјална политика и запошљавање, 22 – регионална политика и координација структурних инструмената, 23 – правосуђе и основна права и 26 – образовање и култура;
  • Чланови/ице Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва учествују у припреми, спровођењу, праћењу и евалуацији докумената јавних политика Републике Србије важних за процес приступања ЕУ (израда и извештавање за ЕСРП/ЕРП, израда Акционог плана за Поглавље 19, итд.);
  • Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва доприноси утврђивању смерница приликом дефинисања потреба развојне помоћи (учешће у програмирању ИПА, учешће у раду Секторске радне групе за развој људских ресурса и социјални развој и сл.);
  • Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва доприноси развоју дијалога између цивилног друштва и јавних институција у вези са релевантним темама за процес европских интеграција. Поред тога, Тим доприноси ширењу мреже контаката са релевантним институцијама ЕУ и државама чланицама у циљу размене примера добре праксе и унапређења сарадње у процесу приступања Републике Србије Европској Унији.

Најновије вести из Тима можете прочитати у области: ЕУ интеграције.

Документи и публикације:

Контакт особа: Александар Богдановић, aleksandar.bogdanovic@gov.rs

*Ова ознака не доводи у питање ставове о статусу и у складу је са Резолуцијом СБУН 1244/1999 и Мишљењем Међународног суда правде о проглашењу независности Косова.

Локални развој

Унапређење родне равноправности

Положај жена у Републици Србији

Према подацима пописа становништва из 2011. године, жене чине 51,3% укупног броја становника Републике Србије. Различита истраживања, међутим, показују да се жене у Републици Србији налазе у неповољнијем положају у односу на мушкарце у готово свим областима друштвеног живота.

Индекс родне равноправности за Републику Србију указује на то да је родна неравноправност у одређеној мери заступљена у свим областима које Индекс обухвата, а то су моћ, знање, рад, новац, време и здравље.

Када је реч о учешћу на позицијама одлучивања у политичкој сфери, удео жена у Влади Републике Србије је 23,8%, а међу посланицима у Народној скупштини 37,2% јесу жене, што је делимично последица увођења законских квота у погледу заступљености жена у законодавним телима. На локалном нивоу, подаци из 2018. године показују да је у локалним скупштинама 32,7% одборница, председница скупштина општина/градова је 14,4%, а градоначелница/председница општина свега 7,9%. Равноправна заступљеност жена на позицијама одлучивања не значи нужно и равноправно учешће жена у доношењу одлука, али јесте један од предуслова.

Запосленост и достојанствен рад представљају важне факторе за постизање родне равноправности и смањења сиромаштва. Стопа запослености жена 2016. године износила је 38,1%, а мушкараца 52,8%. Жене су 2014. године биле мање плаћене од мушкараца за 8,7%.

Подаци у домену знања указују на то да је међу женама које студирају већи удео оних које се образују у областима друштвених и хуманистичких наука, него што је то случај међу мушкарцима, што је повезано с неповољнијим положајем жена у домену рада. Наиме, у периоду 2014–2016. године забележено је благо повећање запослености жена, али оне настављају да буду концентрисане у секторима образовања, здравља и социјалних услуга, које одликују ниже зараде.

Додатно, жене се у много већој мери баве активностима из области тзв. економије бриге у односу на мушкарце, због чега им остаје мање времена за активности које се тичу личног развоја и благостања. Наиме, 67,9% жена и само 11,5% мушкараца кува и/или обавља послове у домаћинству сваког дана. Такође, 41,2% жена старијих од 18 година свакодневно брине о старијима, деци и члановима/ицама породице са инвалидитетом, док то свакодневно чини 29,5% мушкараца.

Положај ЛГБТИ заједнице у Републици Србији

Лезбејке, гејеви, бисексуалне, транс* и интерсекс особе (ЛГБТИ) у Републици Србији налазе се у веома неповољном положају. Учестали су акти ширења и подстицања мржње и нетрпељивости према ЛГБТИ особама у јавном простору, као и различити облици насиља.

Како налази истраживања показују, и даље постоји изражена социјална дистанца према припадницима/ама ЛГБТИ популације – 22% испитаника/ца не жели да им припадници/е ЛГБТИ популације буду колеге/инице, 30% не жели да се с њима дружи, 45% не жели да ЛГБТИ особе буду васпитачи/це њихове деце, док би се 63% испитаника/ца противило томе да они сами или њихова деца буду у браку с ЛГБТИ особом.

У Републици Србији су у посебно тешком положају транс* и интерсекс особе, јер су изложене стигматизацији, неразумевању и различитим облицима непосредне и посредне дискриминације, а њихов положај није адекватно законски регулисан.

Активности Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва:

  • Представници/е Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва јесу чланови и чланице Преговарачке групе за правосуђе и основна права (Поглавље 23) у оквиру које прате и извештавају о реализованим активностима које се тичу унапређења положаја жена, Рома и Ромкиња и ЛГБТИ заједнице у Републици Србији;
  • Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва сарађује с Европским институтом за родну равноправност (EIGE) и иницира примену алата који се користе у Европској унији, попут Индекса родне равноправности;
  • Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва сарађује с релевантним институцијама (Координационо тело за родну равноправност Владе Републике Србије, Сектор за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности у оквиру Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Повереник за заштиту равноправности) и организацијама цивилног друштва на унапређењу положаја жена и ЛГБТИ заједнице;
  • Чланови/ице Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва учествују у раду радних група основаних ради припреме закона и подзаконских аката и припремају мишљења на нацрте релевантних закона који се тичу жена и ЛГБТИ заједнице;
  • Чланови/ице Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва учествују у евалуацији, припреми, праћењу и спровођењу релевантних стратешких докумената (Стратегија за родну равноправност, Стратегија превенције и заштите од дискриминације и сл.);
  • Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва припрема различите публикације (анализе, приручнике, брошуре) како би указао на важност родне равноправности и укључености ЛГБТИ заједнице и ојачао капацитете заједнице за бављење овим темама;
  • Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва ради на јачању капацитета државних службеника и службеница, новинара и новинарки и осталих друштвених група како би могли да препознају проблем родне неравноправности и социјалног искључивања и дају допринос успостављању равноправнијег друштва;
  • Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва пружа подршку националним и локалним институцијама и организацијама цивилног друштва да приступе финансијским средствима ради побољшања положаја жена и ЛГБТИ заједнице у Србији.

Најновије вести из Тима можете прочитати у области: Осетљиве групе и људска права.

Документи и публикације:

 

Унапређење положаја особа са инвалидитетом

У Републици Србији не зна се поуздано укупан број особа са инвалидитетом. Према подацима пописа становништва из 2011. године, 571.780 (8%) грађана/-ки Републике Србије може се сматрати особама с инвалидитетом. Од укупног броја особа с инвалидитетом, 58,2% јесу жене. Када је реч о тешкоћама, највећи је проценат особа које имају тешкоће с мобилношћу, а најмањи оних који имају проблеме у комуникацији.

Особе са инвалидитетом представљају једну од најугроженијих група становништва у свим областима друштвеног живота. У Републици Србији и даље су многи јавни објекти и површине неприступачни, отежан је приступ информацијама и комуникацијама особама са сензорним инвалидитетом, а ова група грађана и грађанки наилази и на значајне баријере приликом запошљавања. Посебно забрињава лош положај особа с интелектуалним и психосоцијалним тешкоћама, које су изложене ризику лишавања пословне способности.

Активности Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва:

  • Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва сарађује с релевантним институцијама (Сектор за заштиту особа са инвалидитетом у оквиру Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Канцеларија за управљање јавним улагањима, Повереник за заштиту равноправности, Заштитник грађана) и организацијама цивилног друштва на унапређењу положаја особа са инвалидитетом;
  • Чланови/ице Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва учествују у раду радних група основаних ради припреме закона и подзаконских аката и припремају мишљења на нацрте релевантних закона који се тичу унапређења положаја особа са инвалидитетом;
  • Чланови/ице Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва учествују у евалуацији, припреми, праћењу и спровођењу релевантних стратешких докумената (Стратегија за унапређење положаја особа са инвалидитетом, Стратегија превенције и заштите од дискриминације и сл.);
  • Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва припрема различите публикације (анализе, приручнике, брошуре) како би указао на важност укључености особа са инвалидитетом у све аспекте друштва и ојачао капацитете заједнице за бављење овим темама;
  • Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва ради на јачању капацитета државних службеника и службеница, новинара и новинарки и осталих друштвених група како би могли да препознају социјално искључено становништво и на бољи начин да допру до њега;
  • Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва пружа подршку националним и локалним институцијама и организацијама цивилног друштва да приступе финансијским средствима ради побољшања положаја особа са инвалидитетом у Србији.

Најновије вести из Тима можете прочитати у области: Осетљиве групе и људска права.

Документи и публикације:

 

Унапређење положаја Рома и Ромкиња

Положај Рома и Ромкиња у Републици Србији

Према подацима пописа становништва из 2011. године, у Републици Србији живи 147.604 лица ромске националне припадности, што чини удео од 2,05% у укупном становништву. Ипак, процене различитих организација указују на то да је број Рома и Ромкиња у Србији знатно већи од онога сто званична статистика показује. Истраживања сведоче о томе да се Роми и Ромкиње у Србији налазе у неповољнијем положају у односу на већинско становништво у готово свим областима друштвеног живота.

Подаци у домену образовања указују на то да само 6%  деце узраста од три до четири године из ромских насеља похађа програме предшколског образовања, 84% деце уписује основну школу, а завршава је само 67% у поређењу са 96% неромске популације. Ситуација је још неповољнија када је у питању средњошколско образовање, јер само 22% адолесцената из ромских насеља похађа средњу школу (девојчице 15%). Средњу школу успешно заврши свега 17% Рома и Ромкиња, а само 1% има стечено високо образовање.

Стопа незапослености Рома је изразито висока и износи 36% (45% за Ромкиње) у поређењу са 16% у општој популацији. Чак три четвртине Рома и Ромкиња је без икаквог радног искуства. У укупној регистрованој незапослености готово 90% Рома/Ромкиња је без квалификација или са ниским нивоом квалификација, што кореспондира њиховој преовлађујућој образовној структури. Посматрано према трајању незапослености, две трећине незапослених припадника ромске заједнице има статус дугорочно незапослених лица, односно тражи посао дуже од 12 месеци.

У Србији су регистрована 583 подстандардна ромска насеља у којима велики број ромских домаћинстава нема приступ електричној енергији (32% подстандардних ромских насеља није прикључено на мрежу електричне енергије), води за пиће (у 38% подстандардних ромских насеља стамбени објекти нису прикључени на водоводну мрежу) или прикључак на канализацију (у 74% подстандардних ромских насеља стамбени објекти нису или не могу бити прикључени на канализациону мрежу).

Што се тиче здравља ромске популације, у изразито неповољном положају јесу жене и деца. Наиме, само 12,7% ромске деце је примило све препоручене вакцине, у поређењу са 70,5% неромске деце у земљи. Проценат жена старости од 20 година до 24 године које су родиле најмање једно живорођено дете пре своје 18. године у ромским насељима износи 38,3%, док на нивоу Србије износи 1,4%.

Активности Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва:

  • Представници/е Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва јесу чланови и чланице Преговарачке групе за правосуђе и основна права (Поглавље 23) у оквиру које прате и извештавају о реализованим активностима које се тичу унапређења положаја жена, Рома и Ромкиња и ЛГБТИ заједнице у Републици Србији;
  • Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва сарађује с релевантним институцијама (Координационо тело за праћење реализације Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња за период 2016–2025. године, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарство здравља, Канцеларија за људска и мањинска права ) и организацијама цивилног друштва на унапређењу положаја Рома и Ромкиња;
  • Чланови/ице Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва учествују у евалуацији, припреми, праћењу и спровођењу релевантних стратешких докумената (Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња за период 2016–2025. године, Акциони план за примену Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији и сл.);
  • Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва припрема различите публикације (анализе, приручнике, брошуре) како би указао на важност социјалног укључивања Рома и Ромкиња и ојачао капацитете заједнице за бављење овим темама;
  • Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва ради на јачању капацитета државних службеника и службеница, новинара и новинарки и осталих друштвених група како би могли да препознају проблем социјалног искључивања ромске заједнице и дају свој допринос успостављању равноправнијег друштва;
  • Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва пружа подршку националним и локалним институцијама и организацијама цивилног друштва да приступе финансијским средствима ради побољшања положаја Рома и Ромкиња у Србији.

Најновије вести из Тима можете прочитати у области: Осетљиве групе и људска права.

Документи и публикације:

Контакт особа: Славица Денић, slavica.denic@gov.rs

Инклузивно образовање

Према последњем попису становништва Републике Србије из 2011. године, 2,68% популације је без школске спреме, 11% има непотпуно основно образовање, док од укупне популације скоро 21% има завршену само основну школу, 49% средњу, 5,65% вишу и 10,59% високу школу.

Инклузивно образовање представља могућност образовног система и обавезу државе да сваком детету, ученику/ци омогући да учи и развија се у складу са својим специфичностима. Инклузивно образовање које је прилагођено потребама појединца омогућава да свака индивидуа развија своје потенцијале, буде прихваћена и равноправна. Решења која произлазе из прилагођавања појединачним потребама омогућавају да свако живи самостално, достојанствено и да има смањену потребу за здравственим и социјалним услугама.

Образовање појединцу омогућава да оствари виши животни стандард, има боље здравље, нађе бољи посао, буде задовољнији животом и оствари виши степен укључености у друштвене токове. Истраживања показују да социоекономски статус у којем дете одраста има пресудни значај за његову будућност. У породицама где је тај статус низак или су родитељи нискообразовани, деца имају нижа образовна достигнућа, теже напредују и тиме су у већем ризику од сиромаштва, које у оваквим породицама постаје „наследно“.

У Србији и даље имамо ученике и ученице који одустају од редовног основног школовања и они су најчешће из маргинализованих група. Проценат деце из ромских насеља која заврше основну школу износи свега 64%, што је значајно мање у поређењу с 93% деце из опште популације. Проценат похађања средњошколског образовања мањи је међу децом из осетљивих група. Подаци указују на то да међу најсиромашнијима средњу школу похађа свега 74% деце (68,2% дечака и 83,3% девојчица). Иако је број ученика који су уписани у средње школе на основу мера афирмативне акције (мере за ученике/студенте из ромске популације или за особе са инвалидитетом за упис у средње и високе школе под повољнијим условима) значајно повећан у претходном периоду, проценат деце из ромских насеља која похађају средњу школу и даље је низак и износи 21,6% односно свега 14,9% девојчица и 28% дечака.

Број студената/ткиња обухваћених афирмативним мерама кроз програме Владе у школској 2017/2018. години износи 471, док је број студената/киња обухваћених афирмативним мерама кроз друге програме у школској 2017/2018. години 526. Иако у порасту, овај број студената и студенткиња из осетљивих група и даље је веома мали у односу на општу популацију.

Број особа старости од 25 година до 64 године које учествују у програмима целоживотног учења изузетно је мали у односу на показатеље Европске уније и 2017. износио је 4,6%. Број особа које су рано прекинуле школовање, незапослене су и нису на обуци (NEET) и даље је висок – 18% лица од 15 година до 24 године старости с основним образовањем (ISCED 2) није укључен у образовање или обуку, односно око 22% особа старости између 15 и 29 година. 

Активности Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва:

  • Чланови/ице Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва учествују у раду радних група основаних ради припреме закона и поџаконских аката и припремају мишљења на нацрте закона и поџаконских аката који се тичу унапређења положаја рањивих група у образовању;
  • Чланови/ице Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва учествују у евалуацији, припреми, праћењу и спровођењу релевантних планских и стратешких докумената (Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године, Акциони план за примену Стратегије развоја образовања у Србији до 2020. године и сл.);
  • Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва ради на јачању капацитета запослених у школама да приступе различитим фондовима, како би дошли до додатних средстава којима би опремали школе и унапређивали квалитет наставе и учења, али и да би обезбедили услове за праведније образовање кроз развијање компетенција и система подршке у оквиру инклузивног образовања;
  • Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва развија програме који подржавају младе истраживаче/ице на почетку каријере и ради на унапређењу сарадње између доносилаца одлука и научно истраживачке заједнице, као и на унапређењу капацитета запослених у систему образовања за прикупљање, анализу и тумачење података од значаја за креирање образовних политика, указујући на важност укључености деце, ученика/ца са инвалидитетом или сметњама у развоју у образовни систем;
  • Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва има свог представника у Европској агенцији за посебне потребе и инклузију у образовању, као националног координатора за Србију;
  • Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва активно ради на промени улоге специјалних школа и здруживању различитих капацитета у образовању како би одговорили на разнолике потребе деце, ученика/ца, родитеља и наставника/ца;
  • Тим за социјално укључивање прати, промовише и извештава о новим технологијама у образовању, асистивним технологијама, универзалном дизајну и дигиталној приступачности у образовању.

Најновије вести из Тима можете прочитати у области: Образовање.

Документи и публикације:

Контакт особа: Драгана Малиџан Винкић, dragana.malidzan@gov.rs

 

Запошљавање младих

Према Закону о младима, омладином или младима у Републици Србији сматрају се лица од 15 до 30 година живота. Овако висока старосна граница се делом може приписати глобалним друштвеним променама које су довеле до феномена „продужене младости”, који подразумева дужи период процеса образовања, каснији улазак на тржиште рада, као и касније заснивање брака и родитељства. Према попису становништва из 2011. године, млади у Републици Србији чине 18,4% укупне популације (1.322.021 младих).

Све већи број истраживања указује да се услед демографског старења и емиграције број младих у Србији смањује. Млади су врло хетерогена група, те сходно томе мере и услуге треба да буду прилагођене одређеној групацији младих, а посебно када су у питању категорије попут незапослених, оних који нису у образовању и не раде (NEET категорија), затим неквалификована лица, младе жене, дугорочно незапослени млади, Роми/киње, млади са инвалидитетом, млади у руралним подручјима.

Незапосленост је један од кључних изазова младих у Србији. Стопа незапослености младих у Србији у 2017. години била је двоструко већа од стопе незапослености њихових вршњака у ЕУ-28 (26,7% у поређењу са 13,2% у ЕУ-28), док је стопа запослености младих у Србији била значајно мања од стопе запослености младих у ЕУ-28 (34,9% у РС и 49,2% у ЕУ-28). Иако подаци за период 2014–2017. показују смањење стопе неформалне запослености за 3 процентна поена, они такође показују и да петина младих у Србији ради у неформалној економији без основне правне заштите коју обезбеђује уговор о раду. Више о положају младих на тржишту рада у Републици Србији можете пронаћи на овом линку:http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/rs/o-nama/inicijativa-za-zaposljavanje-mladih/polozaj-mladih-na-trzistu-rada/

Трећи национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва за период 2014–2017. године наводи да је дошло до побољшања положаја младих на тржишту рада (стопа активности младих је порасла за 1,8 процентних поена, а стопа запослености за 10,6 процентних поена), али и да је потребно удруживање свих расположивих ресурса како би млади људи у Србији имали одговарајуће место у друштву.

Активности Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва:

  • Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва је у оквиру програма „Знањем до посла” (From Education to Employability (Е2Е)) развио иновативне моделе за повећање запошљавања и запошљивости младих: модел за подршку предузетништву младих, запошљавање особа са инвалидитетом, стицање првог радног искуства, студентска пракса, развијање Центра за вештине;
  • Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва подржава и активно учествује у припреми Националног акционог плана запошљавања у оквиру којег се израђују мере за повећање запошљивости и запошљавања младих;
  • Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва пружа подршку ресорним министарствима како би се јавне политике заснивале на подацима, мерили ефекти политика и правовремено извештавало о положају младих;
  • У оквиру Трећег националног извештаја о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва, који је Влада Србије усвојила крајем 2018. године, израђен је низ препорука о унапређењу положаја младих на тржишту рада;
  • Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва пружа подршку националним и локалним институцијама, као и организацијама цивилног друштва у коришћењу финансијских средстава Европске уније и других донатора за унапређење положаја младих;
  • Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва доприноси подизању свести о инклузивном тржишту рада за младе кроз промоцију примера добре праксе на тему запошљавања младих.

Најновије вести из Тима можете прочитати у области: Економски развој и запошљавање.

Документа и публикације:

Контакт особa: Александар Рончевић, a.roncevic@gov.rs

 

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <

Блог > <

Earlier
Vukašin Kolarević
Seoske sredine ne nude mnogo mogućnosti za pronalazak kvalitetnog radnog mesta. Tačka ili zarez? Ne treba nam zarez, jer ne [...]
Пет, авг 07, 2020
Source: Inkluzija blog
43. Beogradski Ignite "Uključi se br. 8"
Transkript govora Ane Ivanović na 43. Beogradskom Ignite-u „UKLJUČI SE online 8” (8. jun 2020. godine) Hvala Timu za socijalno uključivanje [...]
Сре, авг 05, 2020
Source: Inkluzija blog
Tamara Savović - BG Ignite
Transkript govora Tamare Savović na 43. Beogradskom Ignite-u „UKLJUČI SE online 8” (8. jun 2020. godine) Večeras ću predstaviti Sigurnu kuću [...]
Пет, јул 31, 2020
Source: Inkluzija blog
Milenka Matić
Prve godine u životu deteta period su velikih mogućnosti i izuzetne osetljivosti. Dete uči mnogo brže nego u svim kasnijim [...]
Чет, јул 30, 2020
Source: Inkluzija blog
Ajša Bahović Latifović - 43. Beogradski Ignite "Uključi se online 8"
Transkript govora Ajše Bahović Latifović na 43. Beogradskom Ignite-u „UKLJUČI SE online 8” (8. jun 2020. godine) Članica sam tima Muslimanskog [...]
Сре, јул 29, 2020
Source: Inkluzija blog

Актуелни документи > <

Листа дигиталних алата за рад са децом и ученицима којима је током учења на даљину потребна додатна подршка
август, 2020 arrow right pdf [485 KB] arrow right docx [38 KB]
Преглед података градова и општина о мерама за социјално укључивање Рома и Ромкиња у 2019. години
јул, 2020 arrow right pdf [200 KB]
Награда за допринос развоју свих облика приступачности 2019 – брошура
јул, 2020 arrow right pdf [13 MB]
Децилна расподела потрошње и прихода у Србији у периоду од 2006. до 2018. године
јул, 2020 arrow right pdf [740 KB] arrow right docx [3 MB] arrow right zip [139 KB]
Анализа дохотка најсиромашнијих децила становништва Србије: Фокус на пољопривреду
јул, 2020 arrow right pdf [2 MB]
61. Билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва
јун, 2020 arrow right link arrow right pdf [398 KB]
Е2Е: Приручник за саветнике за запошљавање особа са инвалидитетом
април, 2020 arrow right pdf [1 MB]
Е2Е:Тестирање јавних политика – Иновативни приступи за запошљавање младих (приручник)
април, 2020 arrow right pdf [1 MB]
Доступност услуга и мера подршке за децу ромске националности на локалном нивоу
април, 2020 arrow right pdf [737 KB]
Е2Е: Евалуација Jавног конкурса „Подршка иновативним приступима за повећање запошљавања и запошљивости младих“, 2018–2019. година
март, 2020 arrow right pdf [1 MB]