Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Akcioni planovi za poglavlja 23 i 24 čija je izrada nužna za otvaranje tih poglavlja trebalo bi da sadrže mere pomoću kojih će Srbija učiniti pravosuđe nezavisnim, depolitizovati državnu upravu ili sprečiti ilegalne prelaske granice, proističe iz predloga dokumenata o ishodu skrininga za poglavlja 23 i 24 u koje je uvid imao EurAktiv Srbija. Pritom, Srbija mora da obezbedi da njeni stavovi u vezi sa statusom Kosova ne predstavljaju prepreku niti utiču na primenu pravne tekovine EU u tim poglavljima.Takođe, prema tim dokumentima, Srbija će morati da se posebno pozabavi unapređenjem položaja nacionalnih manjina za šta se preporučuje izrada zasebnog akcionog plana.

Dokumenta od 16. jula, koje je portalu EurAktiv Srbija dostavio Generalni sekretarijat Saveta EU, pored preporuka za ostvarivanje određenih ciljeva sadrže i mišljenje članica EU o spremnosti Srbije, odnosno o merilima za otvaranje poglavlja.

Kako se navodi, otvaranje poglavlja bi moglo da se razmotri čim EU zaključi da su ispunjena merila koja podrazumevaju izradu akcionih planova u oblastima obuhvaćenim poglavljima 23 odnosno 24.

Pod tim se podrazumeva da Srbija pripremi jedan ili više detaljnih akcionih planova koji će sadržati vremenski raspored, jasne ciljeve i rokove, nadležne institucije, kao i procenu troškova i finansijskih izdvajanja.

Srbija, takođe, mora da obezbedi da “njeni stavovi u vezi sa statusom Kosova ne predstavljaju prepreku niti utiču na primenu pravne tekovine” u poglavljima.

“Srbija mora posebno da obezbedi da zakoni koje usvoji, uključujući i njihove geografske elemente, ne budu u suprotnosti sa sveobuhvatnom normalizacijom odnosa sa Kosovom”, navodi se u oba dokumenta koje je Komitet stalnih predstavnika članica EU (COREPER) razmatrao 24. jula.

Ti planovi treba da se izrađuju u konsultacijama sa Evropskom komisijom, kao i “na transparentan način uz učešće relevantnih zainteresovanih strana kako bi se obezbedila najveća moguća podrška njihovoj primeni”.

Cilj planova treba da bude potpuno uslagašavanje sa zahtevima u određenom poglavlju a Srbija osim preporukama treba da se u tim planovima pozabavi i drugim nedostacima koji su utvrđeni.

Komisija takođe može da zatraži od Srbije da podnese nove ili izmenjenje akcione planove ako se tokom pregovora o tom poglavlju izdvoji neki problem.

Poglavlje 23 – Reforma pravosuđa i osnovna prava

Srbija treba da kada je reč o poglavlju 23 pripremi akcione planove za oblast pravosuđa, borbe protiv korupcije i osnovnih prava, koji treba da sadže mere za transparentnost procedura zapošljavanja i unapređenja državnih službenika na osnovu zasluga.

Zaštita nacionalnih manjina

Kada je reč o osnovnim pravima, insistira se na tome da se Srbija u posebnom planu pozabavi zaštitom nacionalnih manjina i da predvidi mere u oblasti obrazovanja, za upotrebu manjinskih jezika, omogućavanje pristupa medijima i verskim službama na maternjem jeziku, kao i mere za odgovarajuću zasupljenost u telima javne uprave.

Beograd se poziva da u planovima za poglavlje 23 razmotri te mere a da poseban plan pripremi najkasnije do kraja 2015.

Pravosuđe

Srbija mora da obezbedi nezavisnost, nepristrasnost, odgovornost i efikasnost pravosuđa, a jedna od preporuka jeste da sistem izbora, imenovanja i otpuštanja sudija, predsednika sudova i tužilaca mora biti bez političkog uticaja.

Potrebno je i da se razjasne i primene propisi o sistemu nasumičnog dodeljivanju slučajeva, kao i program za rešavanje zaostalih predmeta uvodnjenjem drugih mogućnosti za rešavanje sporova.

Srbija mora da omogući efikasniju primenu presuda, posebno u građanskim parnicama.

Borba protiv korupcije

Korupcija je, prema dokumentu o ishodu skrininga za poglavlje 23, i dalje prisutna u mnogim delovim javnog života i povod za ozbiljnu zabrinutost.

Iako je borba protiv korupcije “visoko na političkoj agendi i ima poboljšanja na pravnom i institucionalnom planu, primena još nije omogućila opipljiv napredak na terenu”, navodi se u dokumentu.

Preporučuje se šire političko i institucionalno uključivanje u tu borbu a pre svega utvrđivanje jasnog sistema rukovođenja na visokom institucionalnom nivou u primeni Strategije borbe protiv korupcije 2013-2018.

Nužno je i da se obezbedi efikasna primena zakona o kontorli finansiranja političkih stranaka i predizbornih kampanja, kao i pristup informacijama od javnog značaja, posebno kada je reč o sporazumima o privatizaciji, javnim nabavkama, javnim troškovima i stranim donacijama političkim strankam, uključujući i informcije koje se smatraju osetljivim.

Srbija treba da preduzme i korake u cilju depolitizacije državne uprave.

Mediji

Kada je reč o medijima, u dokumentima o ishodu skrininga koji su pripremani pre donošenja seta medijskih zakona u Srbiji u avgustu, navodi se da je potrebna veća posvećenost primeni Medijske strategije iz 2011. koja predviđa povlačenje države iz vlasništva u medijima.

Konstatuje se i da državna sredstva namenjena medijima ne koriste na transparentan načina putem reklamiranja.

Od Srbije se traži da zaštiti novinare od pretnji i nasilja i preduzme mere kako bi sprečila da informacije o istragama koje su u toku cure u medije.

Ljudska prava

Na planu ljudskih prava Srbija treba da poboljša uslove u zatvorima, i stvori uslove da se država ne meša u unutrašnja pitanja verskih zajednica.

Beograd mora da više pažnje posveti ostvarivanju prava na okupljanje i to svih delova društva, uključujući manjinske grupe i LGBT osobe čija je manifestacija Parada ponosa zabranjivana tri godine za redom iz bezbednosnih razloga.

Poglavlje 24 – Pravda, sloboda i bezbednost

Za poglavlje 24 Srbija treba da usvoji jedan ili više detaljnih akcionih planova u devet oblasti: migracije, azil, vizna politika, spoljne granice i Šenegen, sudska saradnja u građanskim i krivičnim stvarima, policijska saradnje i borba protiv organizovanog kriminala, borba protiv terorizma, saradnja u oblasti brobre protiv droga, carinska saradnja i borbe protiv falsifikovanja evra.

Vizna politika

U dokumentu se navodi da vizna politika Srbije nije u potpunosti u skladu sa standardima EU, uključujući sa evropskom listom zemalja za čije je državljane obavezna viza. Srbija naime dozvoljava bevizni pristup državljanima kojima je potreba viza za uzlazak u EU.

Istovremeno je Srbija dobro usklađena sa EU u pogledu bezbednosti dokumenata i viza, posebno sa standardima Međunarodne organizacije za civilnu avijaciju. Pored toga, Srbija će, a uobičajeno je šest meseci pred pristupanje, dobiti klasifikovane tehničke specifikacije o jedinstvenom formatu putničkih dokumenata i viza, što će biti razmatrano kada dođe vreme za pristupanje.

U odnosu na Šengen, tipovi viza koje Srbija izdaje nisu u punoj meri usklađeni sa novim Viznim kodom EU i tu Srbija mora da uloži više napora da bi joj sistem bio potpuno kompatibilan sa EU. Kao primer se navodi da Srbija ne otkriva podnosiocu zahteva za vizu razlog zašto mu je viza odbijena, što nije u skladu sa pravnom tekovinom. Takođe ne postoji pravo na žalbu protiv takve odluke. Ta dva elementa, kako se navodi u dokumentu EU, ključni su elementi nove vizne politike EU.

Kontrola granice

Srpsko zakonodavstvo u oblasti spoljnih granica inspirisano je pravnim tekovinama EU i praksom ali zakoni i administrativni okvir za upravljanje spoljnim granicama nisu potpuno u skladu sa standardima EU. Kada bude menjala te zakone, Srbija mora da vodi računa o usklađenosti sa EU i u zakone treba da uvede odredbe o fundamentalnim pravima i nediskriminaciji putnika. Te izmene zakona treba da prati obuka granične policije.

Od Srbije se, kada je reč o unapređenju zaštite granica, traži da razmotri kako da spreči ilegalne prelaske granice alternativnim putevima, posebno granice sa Bosnom i Hercegovinom.

Takođe Srbija treba i dalje da bude potpuno opredeljena za nastavak normalizacije odnosa sa Kosovom i sprovođenje svih sporazuma postignutih u okviru dijaloga, uključujući saradnju sa Euleksom. Na administrativnoj liniji između Kosova i Srbije potrebno je postići, kako se navodi, isti nivo kontrole i bezbednosti kao sa drugim susedima.

Borba protiv organizovanog kriminala

Policijska saradnja i borba protiv organizovanog kriminala označeni su kao prioritet za Srbiju koja mora da usvoji akcioni plan za tu oblast.

U domenu policijske saradnje akcioni plan treba da obezbedi i sprovođenje operativnog sporazuma sa Europolom i postavljanje jednog oficira za vezu u Hagu dok kod borbe za organizovanim kriminaliom Srbija treba da razvije strateške planove i analize i adekvatan odgovor zakona na kriminal, uključujući kroz koncept obaveštajnog rada policije.

Takođe Srbija treba da se pripremi za uspostavljanje jedinstvenog centralizovanog krivičnog obaveštajnog sistema i bezbedne platforme za komunikaciju među organima za sprovođenje zakona, da usvoji i sprovodi novu stragegiju i akcioni plan za sprečavanje i borbu protiv trgovine ljudima, kao i da predvidi mere za jačanje efikasne zaštite svedoka.

Borba protiv terorizma

Zakonski okvir Srbije za borbu protiv terorizma samo je delom u skladu sa evropskim pravim tekovinama i Srbija mora da uradi više na tom polju, iako je ratifikovala ključne međunarodne i instrumente Saveta Evrope.

U dokumentu EU navodi se da su kapaciteti Srbije za borbu protiv terorizma, prema rasploživim podacima, adekvatni pretnji koju terorizam predstavlja u Srbiji, međutim, Srbija mora da nastavi da pažljivo prati situaciji i doprinosi međunarodnoj saradnji na tom planu.

Srbija planira novu strategiju i akcioni plan za primenu u borbi protiv terorizma, kao i novi zakon o zamrzavanju imovine stečene od terorizma.

Borba protiv trgovine drogom

Kada je reč o nelegalnoj trgovini narkoticima, Srbija je na putu heroina, kanabisa i kokaina ka EU i sintetičkih droga iz EU. Srbija je, kako se ocenjuje, razvila operativne kapacitete za borbu protiv trgovine drogom ali policija i carina moraju da nastave da ulažu u moderne istražne tehnike, kao i da sarađuju na regionalnom i međunarodnom nivou.

Carinska saradnja

U domenu carinske saradnje Srbija je aktivna na regionalnom i međunarodnom nivou, npr. u borbi protiv nelegalne trgovine robom poput narkotika, nafte i cigareta.

Ipak, zakoni na tom planu su samo delom saglasni pravnim tekovinama EU pa Srbija treba da razvije IT strategiju za carinsku službu koja će joj omogućiti da se spremi za poštovanje evropskih propisa, proširi istražna ovlašćenja carinskih službenika i donese plan za primenu konvencije Napulj II nakon pristupanja EU.

Sprečavanje krivotvorenja evra

Samo delimično je zakonski okvir Srbije u skladu sa evropskim i kod borbe protiv falsifikovanja evra gde srpski zakoni treba da se usklade sa evropskim, uključujući i sa Ženevskom konvencijom. Srbija treba i da predloži mere za unapređenje saradnje sa Olafom, Europolom i Evropskom centralnom bankom.

Sudska saradnja

Ni na planu sudske saradnje u građanskim, privrednim i krivičnim stvarima srpsko zakonodavstvno nije potpuno usklađeno sa evropskim. Ocenjuje se da će korektno sprovođenje Strategije o reformi pravosuđa za 2013-18. biti ključno za izgradnju administraivnih kapaciteta Srbije kako bi bila u stanju da sprovodi evropske zakone.

Migracije i azil

Kod migracija Srbija mora da uloži znatne napore i usvoji zakone u skladu sa evropskim, pored ostalog o izdavanju boravišnih dozvola neregularnim migantima koji žele da sarađuju sa nadležnim vlastima. Takođe Srbija treba da uvede zakonske odredbe o sankcionisanju zapošljavanja ilegalnih migranata.

Srbija na planu azila treba da obezbedi efikasan pristup postupku azila, uključujući efikasnu registraciju azilanata bez obzira da li su uspeli da dobiju smeštaj u centru za azilante.

Autori: M.P. i J.S.

Izvor: www.euractiv.rs