Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Ivana Kovačević (Blog o socijalnom uključivanju)

Od davnina život čoveka nezamisliv je bez životinja u svom najbližem okruženju. Pored svih koristi koje  čovek ima od životinja, jedna od najznačajnijih je uticaj na čovekovo ždravlje. Životinje oplemenjuju, smiruju i leče. Posebno mesto u narodnim predanjima, legendama, delima usmene i pisane književnosti i istorijskim spisima  iz najstarijih vremena pripada konjima, gracioznim  i plemenitim životinjama koje svojom pojavom plene i zadivljuju. Junacima narodnih dela konj je neizostavan u borbama, na megdanima, za hvalu i ponos. Konji u narodnim pesmama i bajkama često imaju fantastične osobine, plameni dah, fantastičnu brzinu, krila itd. Inače, pored toga što služe kao prevozno sredstvo, za trke i  rekreaciju, oni imaju blagotvorno dejstvo na čovekovo zdravlje.

Zabeleženo je u Grčkoj i dokumentovano 600. godine pre nove ere u Orbsis dokumentima da su se konji  koristili ne samo kao prevozno sredstvo, već i kao način za poboljšanje zdravlja i dobrobiti osoba s poteškoćama u razvoju i za ozdravljenje bolesnih ljudi. U Francuskoj je 1875. godine objavljena  prva studija o jahanju kao terapijskoj metodi i zaključeno je da je jahanje korisno u lečenju nekih vrsta neuroloških poremećaja, za poboljšanje držanja, ravnoteže i kretanja, kao i za poboljšanje psihološkog stanja. Krajem 19. veka Engleska priznaje jahanje za osobe s invaliditetom kao koristan oblik terapije i tokom Prvog svetskog rata od strane države omogućena je terapija jahanjem u bolnici za ranjene vojnike u Oksfordu. U Skandinaviji je 1946. godine uvedena terapija jahanjem nakon dve razorne epidemije dečije paralize. Do 1950. godine britanski fizioterapeuti su istraživali mogućnosti jahanja kao terapije za sve vrste hendikepa i 1957. godine Englezi su prvi put predstavili program terapijskog jahanja za decu i odrasle sa poremećajima kretanja. Lečenje hipoterapijom priznato je i u Norveškoj, Nemačkoj, Austriji, Sloveniji itd. Srbija dobija prvog hipoterapeuta i desetak terapeuta za aktivnosti i terapije uz pomoć konja 2013. godine.

Jelena Arsović, defektolog po struci  i član Udruženja za aktivnosti i terapije uz pomoć konja “Guliver”, ističe značaj hipoterapije i ono što je zajedničko svim aktivnostima u okviru  terapija uz pomoć  konja. U osnovi svih metoda ističe prijatan doživljaj za učesnike i pozitivan uticaj na motorne i psihosocijalne funkcije. Kroz terapijsko jahanje gradi se novi odnos u životu jahača sa drugim živim bićem – konjem. Jelena je odgovorila na nekoliko važnih pitanja koja definišu i približavaju hipoterapiju i druge vidove terapija uz pomoć konja.

Zbog čega baš konj?

• Konj je životinja koju odlikuje specifičan vid kretanja (trodimenzionalno kretanje). On se kreće napred, nazad i u stranu.  Zahvaljujući tome, na jahača se prenose impulsi (od 90 do 110) koji stimulativno deluju na sva čula u organizmu.
• Trodimenzionalno kretanje konja, njegova energija i toplota direktno utiču na stimulaciju funkcija malog mozga, centra za ravnotežu i mobilisanje karličnih i vratnih mišića.
• Uspostavlja se kontrola glava-telo i aktiviraju se mišići šake koji pod uticajem nervnih impulsa stimulišu govorne zone u mozgu i pospešuju sveukupni intelektualni i emocionalni razvoj.

Koje su koristi  hipoterapije?

Domen motorike:

• adekvatna postura/držanje tela,
• uspostavljanje balansa i pokretljivosti,
• olakšavanje vršenja prirodnog pokreta,
• poboljšanje respiratorne i motorne kontrole govora.

Psihosocijalni domen:

• uspostavljanje samokontrole i samopoštovanja,
• jačanje unutrašnjeg lokusa (kontrole i motivacije),
• kontrola afekata i ponašanja,
• proširivanje raspona pažnje, koncentracije,
• razvijenija svest o prostoru,
• razvijanje sposobnosti slušanja, motivisanosti za učenje i verbalnih sposobnosti.

Udruženje za aktivnosti i terapije uz pomoć konja “Guliver” radi sa decom  sa autizmom i drugim pervazivnim razvojnim poremećajima. Dobrobit terapije pomoću konja u radu sa decom sa autizomom su: fizičke prednosti jahanja, senzorni benefiti, podsticaj razvoja kognitivnih i jezičkih veština, socijalni i emocionalni uticaj konja/jahanja na dete sa autizmom. Metod sam po sebi ne može razrešiti sve probleme, ali se koristi kao deo sveobuhvatnog tretmana sa decom sa različitim smetnjama u razvoju. U hipoterapiji i drugim terapijama uz pomoć konja učestvuje terapijski tim u čijem su sastavu, pored deteta, konj, vodič konja, strukovni fizioterapeut-hipoterapeut, defektolog-oligofrenolog i asistent.

(…)

Tekst “Aktivnosti i terapije uz pomoć konja” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.