Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Olivera Stanković (Blog o socijalnom uključivanju)

Nastava u osnovnoj školi je vrlo složen proces i treba mu pristupiti iz različitih uglova. Najlakše je kada ispred sebe imate učenike/ce koji/e su vredni/e, odgovorni/e, sposobni/e, zainteresovani/e za rad, redovno i bez teškoća izvršavaju svoje obaveze, prate vaše instrukcije. Nastavnik/ca na času je osoba koja vodi odeljenje u određenom smeru i koja daje smernice ka zajedničkom cilju, ali su učenici/e ti koji, prateći instrukcije, dolaze do određenih zaključaka. Ali šta raditi kada nisu svi/e učenici/e u mogućnosti da ispune ono što je nastavnik/ca zamislio/la? Kako pronaći odgovarajući put, a postići zadati cilj? Jedan od većih izazova je istraživačka metoda rada na času.

Istraživačka metoda podrazumeva da nastavnik/ca izabere temu (tema može biti predložena i od strane đaka), zatim samostalno traganje učenika/ca za činjenicama, pronalaženje relevantnih veza i odnosa među podacima, prestrukturiranje podataka, redefiniciju i samostalno dolaženje do rezultata koji su često neočekivani. Ova metoda rada omogućava postepeno i potpuno uključivanje đaka u nastavni proces, što dovodi do razumevanja nastavnih sadržaja kroz postavljanje pitanja, analizu i kritičko mišljenje. Formiraju se poželjne strategije rešavanja problema u realnim životnim okolnostima i snalaženje u novim i često nepoznatim situacijama. Tada se ističe istraživačko umeće đaka, ali se od njih očekuje primena složenijih veština, povezivanje postojećih znanja iz različitih oblasti.

Često nastavnik/ca ne zna sa sigurnošću do kakvog finalnog rezultata može doći sa đacima u ovakvim okolnostima, jer učenici/e imaju veliku slobodu u radu, izlazi se iz klasičnih okvira nastavnog i saznajnog procesa i mogućnosti su neiscrpne. Iskustva su pokazala da ovakva metoda rada dovodi do postizanja visokih postignuća đaka, ali i do veće održivosti tog znanja kroz vreme. U istraživačkom radu važni su kreativnost i umešnost đaka, dosetljivost i nivo zainteresovanosti za samu temu.

Postavljanje istraživačkih pitanja na početku je najvažnije. Davanje smernica đacima, razvijanje inicijative, saradnje i stvaralaštva takođe je ključno, čime se jačaju kompetencije kako nastavnika/ca tako u učenika/ca.

Ono što posebno usložnjava ovakav način rada je kada u odeljenju postoje učenici koji imaju poteškoća u savladavanju nastavnih sadržaja. Pred nastavnikom/com je još veći izazov tada, jer te učenike/ce treba uključiti u rad i pomoći im da postignu određene ciljeve i da dođu do određenih zaključaka, a ujedno treba uskladiti njihove mogućnosti sa zadatom temom.

U sedmom razredu osnovne škole na nastavi srpskog jezika i književnosti se obrađuje književno delo „Dnevnik Ane Frank“. U tom uzrastu učenici/e još uvek iz predmeta Istorija nisu učili o Drugom svetskom ratu, stoga ulaze u ovu temu bez predznanja.

Tako se i pojavila ideja da se ovo izuzetno značajno delo obradi na malo drugačiji način – putem istraživačkog procesa. Dve nedelje je trajao čitav proces i posebno je zanimljivo da sam ovaj pristuo primenila 2013. godine kao ogledni čas kada su IKT alati u nastavi bili u povoju na našem obrazovnom nebu. Ko je bila Ana Frank? Kada je živela? Šta sam saznao o progonu Jevreja i holokaustu uopšte? Šta bi se desilo sa ovom devojčicom da nije bilo rata? Koliko smo ona i ja slični? Zašto je pisala dnevnik? Kako bi bilo da je Ana Frank moja školska drugarica? Da li bih se družio/la sa njom? Kakvi bi joj bili profili na društvenim mrežama? Kako bi provodila slobodno vreme? To su neka od istraživačkih pitanja do čijih odgovora je trebalo doći. Đaci su birali članove/ice svojih podtimova prema tome sa kim bi voleli da rade. Postojala su dva uslova: podtimovi su bili sačinjeni tako da je svaki imao i učenika/cu sa poteškoćama u učenju i obavezno je bilo korišćenje IKT alata u radu.

Sam istraživački proces je bio interesantan, prikupljanje materijala i dokaza o određenom segmentu se svodilo na pretraživanje podataka na internetu, iščitavanje samog dnevnika, kao i posete školskoj biblioteci u kojoj su se prelistavale knjige istorijskog sadržaja. Učenici/e sa poteškoćama u savladavanju nastavnih sadržaja trebalo je da učestvuju u svakom segmentu rada, ni iz jednog segmenta procesa nije trebalo da budu isključeni. Do izražaja je došao timski rad različitih đaka sa drugarima i velika želja da se zadaci uspešno završe i da prilikom izveštavanja svi podjednako, rame uz rame, stanu i obrazlože šta su otkrili i naučili, kao i da to prenesu svojim vršnjacima/kinjama.

Inkluzija u učionici nije dati đaku poseban papir sa prilagođenim zadacima, pripremljenim prema individualnom obrazovnom programu, već puno uključivanje u sve aktivnosti u kojima učestvuju svi učenici/e. Tako je inkluzija svrsishodna i briše barijere između đaka. Na taj način učimo đake da ćemo kroz život uvek pored sebe imati prijatelja ili saradnika/cu koji će se na prvi pogled samo razlikovati od nas, ali koji može, uz međusobno razumevanje, ravnopravno sa nama da učestvuje u svemu. Mesta ima za svakog i svako ima svoje mesto u stasavanju i u životu.

Jedna učenica je otkrila na internetu, recimo, kratak film na kome je zabeležena Ana Frank na prozoru svoje kuće u Amsterdamu u kojoj je bila zatvorena. Čitava grupa je bila zadivljena ovim podatkom i samim filmom, a učenica je uživala prezentujući taj film sa nacionalne italijanske televizije svojim drugovima i drugaricama. Rezultati istraživačkog rada su bili vrlo zadovoljavajući i svakom je pružena prilika da se iskaže u onome u čemu se dobro snalazi. Napravljena su „vrata“ Tajnog skrovišta Ane Frank i tu su se posebno istakli učenici sa poteškoćama u učenju. Jedna učenica je postavila ideju, a zatim su joj se pridružili i ostali đaci. Uključili su se učenici/e iz različitih podtimova, ali za mene kao nastavnika je posebno važno bilo to što je inicijativa dobila iskrenu podršku svih đaka. Reč je bilo o plastičnoj zavesi na kojoj su bile zakačene fotografije Ane Frank, njen potpis, odlomci iz dnevnika, slika kuće u kojoj je živela. Od posebne važnosti je bio taj kutak u učionici. Učenici/e koji/e su radili/e taj deo su osetili/e povezanost sa devojčicom svog uzrasta koja im je bila zapravo dosta slična. Bili su ponosni na nju što je napisala dnevnik, a posebno su bili ponosni na sebe što su sve to uobličili. Oni su uz pomoć nastavnika otkrili/e IKT alat Padlet i ostavljali na ovoj virtuelnoj oglasnoj tabli utiske svojih drugara i drugarica o dnevniku i o životu Ane Frank. Padlet je digitalno platno, odnosno aplikacija za kreiranje onlajn oglasne table. Na času su đaci to i prezentovali. Bili su deo zajednice sa svojim vršnjacima/kinjama i njihov rad je bio dragocen. Izrađene su različite prezentacije i panoi o holokaustu, urađen je onlajn strip, dva kviza sa pitanjima o Ani Frank, otvorena je stranica zamišljene drugarice Ane Frank na Fejsbuku, pisan je odeljenski dnevnik, urađene su ankete o tome koliko ih je zainteresovao ovakav način rada. U svemu tome su učestvovali podjednako učenici/e sa poteškoćama u učenju.

Danas su to veliki, odrasli ljudi. Sigurna sam, kao njihov nastavnik, da im je to istraživanje pomoglo na više načina: bili su deo grupe, nisu odvojeni od ostalih đaka, „teški“ IKT alati su zapravo bili samo sredstvo za rad i omogućili su odlično druženje i jačanje informatičkih znanja i veština, njihove ideje su prihvaćene, njihove prezentacije su se prepričavale, saznali su mnogo o nečemu o čemu do tada nisu znali, bili su ravnopravan deo istraživačkog tima.

Istraživačka metoda rada jeste izazov za sve učesnike nastavnog procesa. Međutim, ona pruža neiscrpne mogućnosti, daje veliki potencijal u pronalaženju informacija i izvođenju zaključaka. Inkluzija đaka koja imaju poteškoća u učenju u ovakav proces rada je veoma zahvalna i, radeći na ovakav način, ističu se njihove sposobnosti i kreativnost, a zadovoljstvo je obostrano.

———-

Tekst „Ana Frank – Istraživački rad” izvorno je objavljen na Blogu o socijalnom uključivanju. Ostale blogove Olivere Stanković možete pročitati ovde.

Ukoliko želite da pročitate i tekstove drugih autora/ki Bloga o socijalnom uključivanju, kliknite na link.