Vlada Republike Srbije
Piše: Aleksandra Jelić (Blog o socijalnom uključivanju)
Kad kažem osuđenik, ubica, silovatelj, kradljivac, razbojnik, narkomanka, prevarant, krimos, mafijaš, prostituka – koje osećanje imate? Ne moram da napišem, znate već. Kad napišem reč promena, lična promena i promena sistema – sigurno imate dilemu koja vam kategorija od dve navedene više deluje nemoguće u vezi sa gore pomenutim. O, kako je dobro skloniti se, sakriti se iza tog – nije moguće. Okrenuti glavu i dići ruke od svega što nije pristojno, što se ne uklapa, što odvratno štrči, smrdi, izaziva i multiplikuje zlo. Svi to radimo: vi, ja, kolektiv, grupa, zajednica, država…to je očekivano. Ali pristajemo li da zauvek nema rešenja, da nema nade, da nema šanse!
Pre tačno devet godina osnovan je ApsArt Centar za pozorišna istaživanja sa idejom da uđe u srpske zatvore i osuđenicima donese mogućnost dramske igre i živog pozorišnog dijaloga. Misija: pozorište kao sredstvo za ličnu promenu, dijalog sa zajednicom, poligon za igru, istinu, ekspresiju. Tako divno, humanistički i nemoguće! Ta reč je pogonsko gorivo za ljude u ApsArt-u. Na sreću dovoljan je bio jedan čovek koji je imao sluha i hrabrosti da tako nešto dozvoli i podrži – tadašnji direktor Specijalne zatvorske bonice u Beogradu, g. Miodrag Anđelković. Tako je počela naša mala istorija ispisivanja nemogućeg i tako je nastala promenljiva trupa nazvana “Čarobnjaci iz O.Z-a“ (Okružnog zatvora) kroz koju je za pet godina prošlo preko 400 momaka i oko 50 devojaka. Pravili smo predstave, izvodili osuđenike na beogradske pozorišne scene, učestvovali na BITEF-u, dovodili publiku u zatvor, igrali predstave po drugim kazneno – popravnim zavodima, menjali uloge sa zaposlenima i najvažnije – sa ovih radionica (i iz zatvora) izašli su neki ljudi koji su danas saradnici ApsArt-a. ApsArt je prestao sa radom u Specijalnoj zatvorskoj bolnici onda kada je novi upravnik uveo obavezno prisustvo straže na dramskim radionicama. Činilo se ne da osuđenici, već da sam sistem ne želi promenu. Obećali smo da ćemo se vratiti…
U sredu 2. oktobra ove godine u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici pred 250 osuđenika i osoblja zavoda izvedena je “Banja Robija” neobična pozorišna predstava koja možda može da pruži neke odgovore na pitanje koje se poslednjih godina vraća kao bumerang kako u stručnu tako u opštu javnost u našoj zemlji: zašto je broj osuđenih lica u Srbiji u proteklim godinama povećan za sto posto? Da li smo više kriminogeni nego ranije? Da li su okolnosti devedesetih godina prouzrokovale rast kriminala? Ili su možda brojne manjkavosti kaznenog sistema u Srbiji prouzrokovale da se rehabilitacija osuđenika sprovodi sa malim procentom uspešnosti čime se povećava stopa povratnika u kriminal a samim i broj povratnika u zatvorski sistem. Tim ApsArt koji je izveo pomenutu predstavu, veruje da je razlog kriminalne infekcije izmedju ostalog i – slabost sistema izvršenja i njegove nedovršene reforme.
Pomenuta predstava je deo projekta Od kršenja do stvaranja zakona. Ovo je projekat tzv. Legislativnog pozorišta i trenutno jedinstven u evropskim okvirima. Preko 400 osuđenih lica je učestvovalo u prvoj, tzv. dokumentarnoj fazi ovog projekta, tokom koje su prikupljane istinite priče i slučajevi koji se odnose na akutne probleme zatvorskog sistema. Tokom tog perioda prikupljanja građe bivši osuđenici, a sada fasilitatori, glumci i treneri ApsArta zajedno sa partnerima organzacijama JUKOM i Beogradski centar za ljudska prava, radili su na prikupljanju slučajeva koji su kasnije preneti u pozorišni komad. Uz dozvolu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija ApsArt i partneri su posetili nekoliko zatvora u Srbiji, a među njima i zavod u Sremskoj Mitrovici gde su prikupljene brojne priče koje se odnose na konkretne probleme u zdravstvenom sistemu, tretmanu, uslovnom otpustu itd.
Kada je predstava “Banja Robija” izvedena u zavodu u Sremskoj Mitrovici, desilo se nekoliko zaista bitnih stvari ne samo za naš projekat već čini nam se za sam penalni sistem odnosno za osuđenike. Predstavi su prisustvovali i zaposleni i osuđenici i stvorila se jedinstveno dobra atmosfera i prilika u kojoj su svi učestvovali, komentarisali i intervenisali u predstavi. Ne treba smetnuti s uma da je ovo forum predstava u kojoj učestvuje publika i kroz interakciju sa glumcima i tekstom, iznalazi prava rešenja za probleme obrađene u predstavi. Osuđenici su po prvi put imali priliku ne samo da ukažu na probleme već i da predlože rešenja. U takvoj atmosferi po prvi put je pokrenut pravi dijalog između dve, po prirodi stvari uvek suprotstavljene, strane koje su imale jedna drugoj šta da kažu. Predlozi do kojih se došlo ticali su se zdravstvene zaštite, napredovanja u tretmanu, bolje informisanosti po dolasku u zatvor i tokom celog boravka, jasno definisanih ali i boje kontrolisanih prava i obaveza kako osuđenih tako i zaposlenih.
Sve predloge za poboljšanje prakse u zatvorima, koji će doći od samih osuđenika ali i zaposlenih, JUKOM i Beogradski centar za ljudska prava će uobličiti u pravnu formu, te predloge vratiti nazad na glasanje u čitavu osuđeničku populaciju, čime će biti obuhvaćeno oko 4.000 osuđenika, a zatim izabrane najurgentnije predloge predstaviti donosiocima odluka i onima koji trenutno rade na izradi nacrta novog Zakona za izvršenje krivičnih sankcija.
(…)
pdf [3 MB]
Napiši komentar