Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: MESTO ZA NAS (Blog o socijalnom uključivanju)

Luj Braj rođen je 1809. godine u mestu Kuvre, istočno od Pariza. Njegov otac bio je kožar, a Luj se odmalena igrao u očevoj radionici. Kao trogodišnjak, pri jednom pokušaju da šilom probije rupu u parčetu kože, oruđe je skliznulo i pogodilo ga u oko. Iako je odmah zbrinut, rana se inficirala i proširila i na drugo oko. Do svoje pete godine Luj je potpuno oslepeo.

Njegovi posvećeni roditelji pobrinuli su se da dobije najbolje moguće obrazovanje i da se osamostali. Još kao dečak savladao je samostalno kretanje selom uz pomoć štapova koje mu je otac izrađivao.

U početku, znanje je sticao samo usmenim putem. Među svojim drugovima izdvajao se po lakom i brzom učenju, tako da je sa deset godina dobio stipendiju Kraljevskog udruženja za slepu omladinu u Parizu, gde nastavlja školovanje.

U novoj školi naučio je čitanje ispupčenih slova po metodi koju je uveo osnivač škole Valentin Oi. Pošto su se ispupčena slova dobijala otiskivanjem bakarne žice na papiru, ovaj sistem nije omogućavao studentima da nauče da pišu. Braj je za pisanje pisama roditeljima koristio kožne kalupe koje mu je sačinio otac.

Knjige sa ispupčenim slovima bile su teške, skupe za izradu, i imale su velika ograničenja. Pored ovog metoda postojao je i sistem za tzv. „noćno pisanje”, koji je izmislio kapetan francuske armije Šarl Barbije. Ovaj sistem od 12 ispupčenih tačaka i crtica koristili su vojnici na bojnom polju za prenošenje tajnih informacija, jer nije zahtevao usmenu komunikaciju niti osvetljenje. Luj Braj se sa ovim sistemom upoznao 1821. godine, kada je Barbije posetio školu za slepu decu u Parizu.

Braj je rano uvideo značaj pisma i komunikacije za slepe osobe. „Nama nije potrebno sažaljenje, niti podsećanje da smo ranjivi. Moramo biti tretirani kao jednaki – a komunikacija je put kojim se to može postići“, smatrao je Braj.

Već kao petnaestogodišnjak, Luj Braj je stvorio nov sistem za čitanje i pisanje namenjen slepima time što je sveo dvanaest Barbijeovih tačaka na šest i izvršio prepravke koje su omogućile brže čitanje. Zanimljivo je da je pri izradi tačaka koristio šilo, oruđe koje ga je oslepelo. Svoj sistem je objavio 1829, a proširio ga i usavršio 1837, dodajući i znake za muziku. Radio je i na razvoju pisaće mašine za ovo pismo.

(…)

Tekst “Azbuka pod prstima” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.