Devojke sa područja boljevačke opštine naučile su da pripremaju stara tradicionalna jela i da ispredaju vunu, dok su momci zasukali rukave i vešto baratajući alatima prikupili nova znanja o starim zanatima. Mlađe generacije morale su da se oduže starijima za sve obuke, uvodeći starije sugrađane u svet savremene tehnologije kroz kurs informatike. Ovako je izgledala realizacija projekta „Stara jela i zlatne ruke za naše unuke“ koji je u Boljevcu sproveden u okviru programa „Dobrota“.
U okviru programa „Dobrota“, koji Državna lutrija Srbije organizuje u saradnji sa Balkanskim fondom za lokalne inicijative (BCIF), iznosom od 360.000 do 400.000 dinara podržan je projekat Udruženja penzionera i invalida rada opštine Boljevac „Stara jela i zlatne ruke za naše unuke“.
– Zadovoljan sam zato što smo animirali dosta i mladih i starih i u opustelim selima boljevačke opštine, gde se nešto lepo i neobavezno dešavalo – kaže Zvonko Marković, jedan od organizatora.
Neki od učesnika radionica oduševljeni su načinom realizacije i svi se rado prisećaju časa informatike koji je starijoj grupi približio savremenu tehnologiju, iako je bilo i poteškoća prilikom otvaranja novih foldera.
– Ovo je jako lepa akcija u kojoj smo mi pre svega starijima približili rad na najsavremenijoj tehnologiji, dok su oni nama pokazali kako se kuvaju tradicionalna jela. Svi smo se najviše zabavili kada smo držali radionicu za rad na kompjuterima. Deke i bake su pokazale začuđujuću spretnost i entuzijazam prilikom učenja prvih informatičkih koraka. Bilo je dirljivo i, na trenutke, vrlo duhovito – kaže osamnaestogodišnja Snežana Pajkić.
– Radionice su bile super jer sam ta jela spremala posle dugo vremena. Prve radionice su bile najzanimljivije kada smo mlade devojke učili kako se radi s vunom. U Sumrakovcu, odakle dolazim, ima jako malo dece, ali su svi oni ipak učestvovali u radionicama, a mlade devojke su najviše tražile da nauče da pletu – kaže Žikica Kostić (61).
I dok su devojke sa varjačama i predivima u rukama prihvatale svaki savet, muška grupa starijih učesnika projekta imala je malo teži posao da mlađim momcima pokaže stare zanate i kako se koriste stari alati.
– U ovom projektu sam pored starih zanata naučio dosta i o saradnji sa starim ljudima. Mi smo njima držali obuku za rad na računarima, a oni su nas učili onome što su svi počeli da zaboravljaju, posebno mladi. Nisam mogao da verujem kada sam video koliko ti ljudi imaju energije i sada, kada sam mrzovoljan, setim se njih i njihovog entuzijazma – kaže dvadesetsedmogodišnji Bogdan Simić.
– Prisetili smo se starih stvari, iako pripadamo starijoj gardi počeli smo i mi da ih zaboravljamo, pa smo uspeli i sebe i decu da podsetimo kako sve to izgleda. Meni su kompjuteri nepoznati, jer ih nije bilo u moje vreme, a sada se lepo osećam kada sam naučio nešto novo, i to baš od mladih ljudi – kaže Ilija Blagojević (59).
Učesnici projekta su imali pune ruke posla, ali stečeno znanje i iskustvo je za njih neprocenjivo, što su potvrdili tokom same realizacije, uz najavu da će se potruditi da organizuju još ovakvih međugeneracijskih druženja.
Autor: Ivan Popović, izvor: Blic
Napiši komentar