Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Petar Stojanović (Blog o socijalnom uključivanju)

Tokom 2012. godine mediji u SAD i Evropi posvetili su veliku pažnju fenomenu poznatom po skraćenici „MOOC“. I u Srbiji živi par stotina ljudi kojima ovaj pojam nešto znači.

Da li ova neobična kombinacija nekoliko slova predstavlja prolaznu modu, ili se zaista radi o početku lavine koja će srušiti sadašnji sistem visokog obrazovanja? Da li je moguće da će u narednih nekoliko decenija visoko obrazovanje postati besplatno, a elitni univerziteti upisivati po nekoliko miliona studenata? Pogledajmo o čemu se ovde radi.

Šta je „MOOC“?

Skraćenica „MOOC“ označava masovne otvorene onlajn kurseve (Massive Open Online Courses). Da bi se nešto kvalifikovalo kao „MOOC“ potrebno je da ispunjava sledeće kriterijume:

1. U pitanju je onlajn kurs.
2. Predavači su profesori sa prestižnih univerziteta.
3. Ne zahteva se ispunjenje nikakvih preduslova za upis.
4. Broj polaznika je neograničen.
5. Nastava je besplatna.

Postoji još jedna karakteristika ovog vida obrazovanja – kursevi ne omogućavaju sticanje bodova koji bi važili u redovnim studijama. Međutim, MOOC je fenomen koji se veoma brzo razvija, tako da od nedavno postoje najave da će se i ovo promeniti.

Nastanak „MOOC“-a

Preteče ovog vida obrazovanja pojavile su se u poslednjih desetak godina, međutim pravi procvat nastupio je tek 2012. godine.

Naime, u januaru 2012. godine počeo je sa radom „Udacity“, čije kurseve danas pohađa skoro 740.000 ljudi, a u aprilu iste godine osnovana je „Coursera“, koja je danas najpopularnija, sa preko 2,8 miliona polaznika. (Do sada najmasovniji pojedinačni seminar na „Coursera“-i upisalo je skoro 200.000 ljudi.) Izuzetno važnu ulogu u svetu besplatnog onjaln obrazovanja ima i „edX“, koji su osnovali elitni univerziteti Harvard i MIT.

Koji univerziteti organizuju kurseve?

Na današnji dan, 62 univerziteta imaju svoje programe na „Coursera“-i. U početku se radilo o nekoliko fakulteta iz SAD, a danas kurseve drže obrazovne institucije sa svih kontinenata izuzev Afrike i Australije. U prvim mesecima sva predavanja bila su na engleskom, a sada postoje programi na francuskom, španskom, italijanskom i kineskom jeziku.

Među univerzitetima čije je kurseve moguće pohađati nalaze se, primera radi: „Columbia University“, „Princeton University“, „Stanford University“, „Johns Hopkins University“, „University of London“, „The University of Edinburgh“, „University of Geneva“, „University of Copenhagen“, „Universiteit Leiden“, „Universitat Autonoma de Barcelona“, „Ecole Polytechnique Federale de Lausanne“, „Ludwig-Maximilians-Universität München“, „Hebrew University of Jerusalem“, „The University of Tokyo“, „National Taiwan University“,  „Univesidad Nacional Autonoma de Mexico“, itd..

Koje se oblasti izučavaju na kursevima?

Masovni otvoreni onlajn kursevi pružaju znanja iz najrazličitijih oblasti prirodnih i društvenih nauka.

Primera radi, preko „Coursera“-e moguće je pratiti kurseve na sledeće teme: uvod u ljudsku fiziologiju (u trajanju od 12 nedelja), uvod u finansije (15 nedelja), uvod u filozofiju (7 nedelja), održivo upravljanje poljoprivrednim zemljištem (9 nedelja), osnove poslovne strategije (6 nedelja), algoritmi (6 nedelja), kvantna fizika (8 nedelja), medicinska neuronauka (8 nedelja), principi makroekonomije (6 nedelja), uvod u logiku (8 nedelja), analitička hemija (8 nedelja), uvod u međunarodno krivično pravo (8 nedelja), osnove programiranja (7 nedelja), itd..

Kako izgleda tipičan „MOOC“?

Masovni otvoreni onlajn kursevi obično se sastoje od sledećih elemenata:

1. Video predavanja. Moguće je gledati ih bilo kada, koliko god puta smatramo da je potrebno. (Veoma korisna opcija koju pruža „Coursera“ jeste mogućnost da se predavanje ubrza do dva puta.)
2. Transkripti predavanja i preporučena literatura. Deo literature po pravilu je besplatno dostupan na internetu.
3. Forumi za diskusiju između polaznika, kao i sa predavačima i/ili njihovim asistentima.
4. Testovi. Jedan deo testova je namenjen vežbi, a drugi deo se boduje. Potrebno je osvojiti određeni broj bodova kako bi se dobio sertifikat.

Iako je moguće slušati predavanja i polagati testove kada to nama to odgovara, kursevi po pravilu nisu večito otvoreni, već postoji rok do kojeg ih je moguće završiti.

(…)

Tekst “Besplatno obrazovanje?” Petra Stojanovića u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.