Vlada Republike Srbije
U EU svake godine 75 miliona osoba budu žrtve krivičnih dela, od čega je oko 25 miliona prijavljeno. Novi propisi koji su u EU stupili na snagu 16. novembra omogućiće veću zaštitu žrtava, ali i njihovih porodica, a zaštita se odnosi i na krivična dela koja nisu zvanično prijavljena. Novi propisi garantuju žrtvi aktivniju ulogu u procesu, uključujući mogućnost da zatraži revidiranje odluka, više informacija, komunikaciju prilagođenu njenom uzrastu i specifičnim potrebama, kao i podršku uključujući zbrinjavanje i psihološku pomoć.
Novim propisima su obuhvaćene žrtve svih krivičnih dela deifnisanim nacionalnim zakonodavstvima, što uključuje i nasilje, krađe, prevare. Nisu obuhvaćena samo sitna dela.
Primenjuje se i na dela počinjena pre stupanja propisa na snagu, u slučaju da se proces pokreće nakon stupanja propisa na snagu, pa se tako u teoriji može primeniti i na zločine iz Drugog svetskog rata, navela je Evropska komisija.
„Svake godine u EU svaka sedma osoba je žrtva krivičnih dela. Novi propisi sada žrtvama daju jasna prava na informaciju, zaštitu i pristup službama podrške u svim članicama“, izjavila je evropska komesarka za pravdu, potrošače i ravnopravnost polova Vera Žurova.
Ona je rekla da nisu sve zemlje obavestila Evropsku komisiju da su pretočile ovu evropsku direktivu iz 2012. godine i pozvala ih je da to učine. Cilj novih propisa je da se prema žrtvama i njihovim porodicama postupa uz poštovanje i bez diskriminacije, na individualan način prilagođen potrebama žrtava.
Prava će jednako imati sve žrtve krivičnih dela počinjenih u EU, bez obzira da li su iz EU i kakav je njihov pravni status, uključujući i izbeglice, kao i porodice žrtava. To konkretno znači da porodice osoba ubijenih u krivičnim delima, poput supružnika i dece, imaju isti nivo zaštite kao žrtve. Kao primer Komisija navodi i da bi dete zlostavljane majke takođe dobilo zaštitu i podršku u skladu sa svojim potrebama.
Pravo na zaštitu imaju i žrtve krivičnih dela koja se ne prijave, a u tom slučaju žrtvu na zbrinjavanje i drugu pomoć upućuje na primer socijalni radnik koji je došao u kontakt sa njom.
Žrtve i njihovi bližnji imaju pravo na način komunikacije prilagođen njihovom uzrastu i potrebama, što podrazumeva i jednostavan i pristupačan jezik za decu i odgovarajući način komunikacije osoba sa posebnim potrebama poput autističnih.
Pravo na informisanje podrazumeva da žrtva dobije usluge prevodioca i pisane informacije na svom jeziku, kao i da bude redovno informisana o toku procesa, a i da dobije dodatne informacije, na primer o tome kada počinilac bude pušten iz zatvora nakon odluženja kazne.
Predviđena je i pojedinačna procena da li je žrtva izložena riziku od dodatnih krivičnih dela, kako bi se u slučaju potrebe uspostavile posebne mere zaštite.
Žrtve će imati i aktivniju ulogu u procesima, uključujuči i pravo da izraze svoj stav i da budu informisane o koracima u postupku. U slučaju da odluke da se postupak ne sprovede, žrtva će imati pravo na preispitivanje odluke, što može biti sprovedeno na primer tako što drugi tužilac razmotri da li ima dovoljno elemenata za pokretanje postupka.
Napisala: S.V., preuzeto sa www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Napiši komentar