Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Stopa nezaposlenosti među mladima na Zapadnom Balkanu je na zabrinjavajuće visokom nivou, ocenjeno je 3. juna na Forumu organizacija civilnog društva Zapadnog Balkana. U Srbiji je svaka druga mlada osoba na tržištu rada bez posla, a na Kosovu i u Bosni i Hercegovini je situacija još gora. Sa ovog skupa u organizaciji Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta (EESK) poručeno je da bi Brisel trebalo da pomogne rešavanju ove situacije proširenjem programa Garancija za mlade i na zemlje u pristupanju. U Srbiji, gde je 190.000 mladih od 20 do 29 godina bez posla, pripremaju se strategije za poboljšavanje stanja na ovom polju, rečeno je na skupu.

Nezaposlenost među mladima u EU takođe je veliki problem. Bez posla je u proseku 23,1% mladih koji traže posao, a u nekim zemljama poput Španije i Grčke situacija je dramatično gora, pa je bez posla preko 50% mladih.

Na Zapadnom Balkanu je, međutim, sumorna slika standard. U BiH ima 180.000 mladih bez posla, u Srbiji nešto više. Nezaposlenost među mladima u Srbiji je 50%, u BiH i na Kosovu i preko 60%.

Mauricio Dirksens iz Međunarodne organizacije rada (MOR) upozorava da nije reč o privremenom problemu sa kojim se mladi suoče nakon završetka školovanja. Ukoliko brzo ne pronađu posao, zapadnu u dugotrajnu nezaposlenost.

Prema rečima Dirksensa, koji se u MOR bavi centralnom i istočnom Evropom, problem je i u tipu posla koji rade mladi. Oni su češće u sivoj zoni, uz male plate i težak prelazak na stalni posao. Takvoj situaciji, koja se povezuje i sa nezadovoljstvom i lošim zdravljem, izloženiji su neobrazovani. U Makedoniji među mladima u sivoj zoni 70% čine oni sa osnovnim obrazovanjem, ili bez ikakve diplome.

Dirksens, kao i drugi učesnici skupa, preporučuju socijalni dijalog kao značajan element u rešavanju problema.

On omogućava da se kroz konsultacije pridobije široka podrška za politike, smanjuje šanse od sukoba i povećava šanse za dobru primenu propisa.

Dirksens je poručio da ne treba imati preterana očekivanja od uvođenja fleksibilnijih radnih propisa, jer kako je naveo nema mnogo pokazatelja da oni zaista imaju uticaj na zapošljavanje.

U smanjenju nameta na rad treba pronaći pravi balans da se ne bi otišlo u drugu krajnost i podstaklo stvaranje loše plaćenih radnih mesta.

U Srbiji 190.000 mladih nezaposlenih

U Srbij je, po rečima predstavnika Privredne komore Srbije Aleksandra Gračanca, ostvaren mali pomak u smanjenju nezaposlenosti. Međutim, situacija je veoma loša kada je reč o mladima.

“Veoma smo nezadovoljni jer su zabrinjavajući podaci koji govore da su mladi u velikom procentu nezaposleni”, rekao je on.

Naveo je da je u Srbiji nezaposleno 90.000 mladih od 20 do 24 godine i 100.000 mladih od 25 do 29 godina.

Najavio je da je u toku izrada strategija i planova koji bi trebao da doprinesu poboljšanju stanja.

“U Ministarstvu rada i socijalne politike u pripremi je strategija o zapošljavanju mladih i afirmaciji mladih kao nosilaca budućeg razvoja”, rekao je on, dodavši da očekuje da će ona biti usvojena uskoro.

Naveo je da će ključni značaj imati i strategija za razvoj konkurentnosti malih i srednjih preduzeća za period 2015-20. godine, kojom će Srbija primeniti deo Povelje EU o malim preduzećima koje do sada nije primenila. Jedna od oblasti je i zapošljavanje mladih, naveo je on.

“Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja priprema plan aktivnosti koji bi trebalo uskoro da bude usvojen i implementiran, a radi se o principu dualnog obrazovanja koji je dao odlične rezultate u EU, posebno u Nemačkoj i Austriji”, dodao je Gračanac.

Balkanska posla

Član EESK Kristof Lehner (Christoph Lechner) rekao da će sa skupa biti poslata poruka da se program Garancija za mlade čiji cilj je smanjenje nezaposlenosti među mladima proširi na zemlje u pristupanju EU, uz finansijsku podršku Brisela.

Program Garancija za mlade predviđa da se svim mladima do 25 godina u članicama EU u roku od 4 meseca od završetka formalnog obrazovanja ili gubitka posla ponudi posao, praksa, staž ili nastavak obrazovanja, u zavisnosti od okolnosti, i počeo je da se primenjuje u članicama.

Forum organizacija civilnog društva Zapadnog Balkana održan je 2. i 3. juna u Beogradu u organizaciji EESK, savetodavnog tela EU koje od 1957. služi kao glas građanskog društva u institucijama u Briselu.

Razmotreni su i uzroci nezaposlenosti među mladima i sličnosti između balkanskih zemalja. One dele probleme poput slabe ekonomije, zastarelog obrazovnog sistema koje nije prilagođeno tržištu rada, ali i mentaliteta koji mlade odvraća od angažovanja da reše probleme.

Izvršni direktor Omladinske informativne agencije koja se u BiH bavi politikama za mlade Jan Kulenović je da se rešenje ne može svesti na aktivne mere zapošljavanja i slične načine da se neki od njih zaposle.

“Treba da posmatramo šire i da razmislimo šta proizvode naši obrazovni sistemi i šta se sa njima dešava kasnije”, rekao je on.

Kao jednu od ključnih mera preporučio je usklađivanje obrazovnih sistema sa potrebama tržišta rada budući da je, kako je naveo, u BiH široko rasprostranjeno obrazovanje ljudi za rad u industrijama kojih na tom području nema već decenijama, ili su njihove aktivnoasti znatno smanjene.

Istakao je da mladi nisu homogena kategorija stanovništva, već se razlikuju i po stepenu obrazovanja i po tome što neki pripadaju grupama koje su diskriminisane, poput nacionalnih manjina i osoba sa invaliditetom, pa te razlike treba uzeti u obzir i prilikom rešavanja problema.

Potrebno je promeniti i mentalitet jer su mladi na Balkanu skloni da se, umesto angažovanja na poboljšavanju svoje situacije, okrenu društvenim mrežama i zabavi, zadovolje malim stvarima i žive od danas do sutra, rekao je Kulenović. Kako je naveo, takav mentalitet odgova i državi, jer ta “lenjost i letargija ima veze i sa političkim aktivizmom”.

Napisala: Smiljana Vukojičić, preuzeto sa www.euractiv.rs