Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Jelena Milošević (Blog o socijalnom uključivanju)

Potpuno sam drugačiju temu imala na umu za ovaj tekst, ali onda se desio Ignite. Do prošle godine, kada sam pozvana da budem jedna od prezenterki, nisam skoro ništa znala o ovom zanimljivom, kulturnom, poučnom događaju. Kada se sve završilo, odmah mi je bilo jasno da ću i sledeće godine ponovo doći na čašicu dobre energije.

Svašta može da se čuje i nauči. Još ako ste, u ovom sumanutom vremenu, gde stalno negde jurimo, a vreme nam nemilosrdno curi, zaboravili da se opustite i to na kvalitetan način i treba vam malo struje da vas protrese, na pravom ste mestu.

Svaka priča je i ovog puta imala svoje mesto i svoje navijače (mada se meni posebno dopada što je Ignite događaj gde svi navijaju za sve). I nisu prezenteri koji iznesu deo sebe u tih pet minuta ni heroji ni junaci, već pre svega vredni, pametni, svestrani i sposobni ljudi koji traže i pronalaze svoje mesto pod suncem, pokazujući kako je ipak moguće, uz trud, rad, dobre saradnike i nešto sreće, osećati se udobno i lepo u svojoj koži.

Ignite vam neće pomoći da rešite sve svoje životne probleme. To je, naravno, svima jasno, ali se posle ta dva sata u ušuškanom prostoru Impact Huba lakše progutaju razni ispadi na koje ste prethodnih meseci naletali. Na primer, žena koju znate iz viđenja, a koja gledajući vas (u invalidskim kolicima), ničim izazvana, izusti: “Jaaadnica,” onda komšija (“intelektualac”) koji vam zalupi vrata zgrade pred nosom kao da ste vazduh, pa publika, u zrelim godinama, koja na koncertima mahnito juriša da zauzme mesto, preskačući preko vas i vaših kolica.

Ipak, dok se vraćate kući u svoju realnost, i dok su vam pred očima nasmejana publika, organizatori i učesnci koji sa sjajem u očima primaju čestitke, setite se male komšinice koja vam svaki put, nepogrešivo pridrži vrata, dvogodišnjaka u kafiću koji vam se zalepi za točkove, a njegov tata vas ljubazno pita: “Je l’ vam ne smeta?” i onda strpljivo pokazuje dečaku kočnicu i mačije oko, predusretljivog osoblja koje vam na pomenutim koncertima, uz gunđanje pojedinaca, čuva mesto sa koga možete najbolje da vidite.

Ignite, naravno, ne može ni iz društva da obriše svakodnevne probleme, a ima ih mnogo, od nasilnika i zločina koji, čini se, nikada nisu bili brojniji i brutalniji, preko raznih likova koji iskaču iz frižidera, ubeđujući vas da su najlepši i najpametniji do brojnih barijera u društvu o koje se redovno saplićete. Međutim, slušajući ove ljude koji zrače lepom energijom, udahnete duboko, resetujete se, sutra prionete na svoje obaveze sa obnovljenim baterijama, možda čak i dobijete neku novu ideju. Izađete kao na nekom oblaku, bar nekoliko centimetra iznad tla.

(…)

Tekst “Čašica dobre energije” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.