Vlada Republike Srbije
Globalni ljudski razvoj – koji je moguće merljivo iskazati kao zbir nivoa obrazovanja, stanja zdravlja i životnog standarda u svetu – mogao bi ove godine da se nađe na silaznoj putanji po prvi put od kako je ovaj pojam uveden 1990. godine, upozorio je krajem maja Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u izveštaju „COVID-19 i ljudski razvoj: procena uticaja, planiranje oporavka“.
„Svet je doživeo mnoge krize tokom proteklih 30 godina, uključujući tu i globalnu finansijsku krizu iz perioda između 2007. i 2009. godine. Svaka od tih kriza veoma je nepovoljno uticala na ljudski razvoj, ali generalno uzev, iz godine u godinu dešavao se napredak u razvoju na globalnom nivou“, rekao je administrator UNDP-a Akim Štajner. „COVID-19 – svojim trostrukim negativnim uticajem na zdravlje, obrazovanje i prihode – može dovesti do toga da se ovaj trend promeni.“
Opadanje u fundamentalnim oblastima ljudskog razvoja oseća se u većini zemalja – kako bogatih tako i siromašnih – u svim regionima.
COVID-19 je na globalnom nivou prouzrokovao smrt više od 300.000 ljudi, a očekuje se da će ove godine globalni prihod po glavi stanovnika opasti za četiri procenta.
Zbog zatvaranja škola, procene UNDP-a koje se tiču „efektivnog izostajanja učenika iz škola“ – udela učenika osnovnih škola koji ne pohađaju nastavu, uzimajući u obzir broj dece koja nemaju pristup internetu – ukazuju na to da je 60 odsto dece lišeno obrazovanja, što je najveći procenat na globalnom nivou još od osamdesetih godina prošlog veka.
Združeni uticaji ovih udara na razvoj mogli bi značiti najveću negativnu promenu trenda ljudskog razvoja zabeleženu u istoriji.
Ovim se ne uzimaju u obzir drugi značajni uticaji pandemije, na primer, na napredak u dostizanju rodne ravnopravnosti. Negativni uticaji na žene i devojčice obuhvataju ekonomski aspekt – u smislu smanjenja zarada i mogućnosti za štednju, kao i povećane nesigurnosti zadržavanja zaposlenja – reproduktivno zdravlje, neplaćeni rad u brizi o članovima domaćinstva i rodno motivisano nasilje.
COVID-19: uveličavajuće staklo za nejednakosti
Očekuje se da će pad u domenu ljudskog razvoja biti mnogo veći u zemljama u razvoju, koje su u manjoj meri sposobne da se nose sa društvenim i ekonomskim posledicama pandemije nego bogatije nacije.
U domenu obrazovanja, imajući u vidu da su škole zatvorene, kao i velike razlike kada je u pitanju mogućnost praćenja nastave putem interneta, procene UNDP-a pokazuju da je 86 procenata dece u osnovnom obrazovanju sada praktično izvan škola u zemljama sa niskim stepenom ljudskog razvoja – u poređenju sa svega 20 procenata dece koja odsustvuju sa nastave u zemljama sa veoma visokom stopom ljudskog razvoja.
Međutim, ukoliko bi pristup internetu bio pravičnije raspoređen – u zemljama koje smanjuju jaz koji ih odvaja od vodećih zemalja u njihovoj razvojnoj grupi, što je sasvim ostvarivo – trenutno postojeće razlike u nivou obrazovanja mogle bi se smanjiti.
Odlučne intervencije usredsređene na pravičnu raspodelu resursa mogu doprineti oporavku privreda i društava, ublažavajući dalekosežne posledice pandemije virusa COVID-19.
„Ova kriza pokazuje da, ukoliko pravična raspodela resursa ne postane deo okvira politike delovanja, mnoge zemlje će još više zaostati u razvoju. Ovo je od naročito velike važnosti za ‘nove nužnosti’ dvadeset i prvog veka, kao što je pristup internetu, koji nam pomaže da koristimo prednosti obrazovanja na daljinu, da dobijamo medicinske savete preko telefona i da radimo od kuće“, kaže Pedro Konseisao, direktor Kancelarije za izveštavanje o ljudskom razvoju pri UNDP-u.
Sprovođenje u delo pristupa zasnovanih na pravičnosti bilo bi izvodljivo. Na primer, procenjuje se da bi za eliminisanje jaza u pristupu internetu za zemlje sa niskim i srednjim nivoom prihoda bio dovoljan jedan procenat vrednosti vanrednih paketa fiskalne pomoći na koje se svet do sada obavezao u sklopu reagovanja na pandemiju izazvanu virusom COVID-19.
Važnost pravičnosti naglašava i okvir Ujedinjenih nacija za neposredno društveno-ekonomsko reagovanje na krizu izazvanu virusom COVID-19, koji postavlja ekološku odgovornost, rodnu ravnopravnost i odgovorno upravljanje u osnove za izgradnju „nove normalnosti“. Ovim okvirom preporučuje se pet prioritetnih koraka koje treba preduzeti kako bi se uhvatilo u koštac sa složenošću ove krize: zaštita sistema i usluga zdravstvene zaštite; povećavanje stepena socijalne zaštite; zaštita zaposlenja, malih i srednjih preduzeća i radnika u neformalnom sektoru; obezbeđivanje da makroekonomske politike deluju za sve; i promovisanje mira, odgovornog upravljanja i poverenja radi izgradnje društvene kohezije. UNDP apeluje na međunarodnu zajednicu da brzo investira, kako bi uticala na sposobnost zemalja u razvoju da sprovedu u delo te korake.
Izvor: www.rs.undp.org
pdf [3 MB]
Napiši komentar