Vlada Republike Srbije
Piše: Vukašin Kolarević (Blog o socijalnom uključivanju)
Korona virus prouzrokovao je brojna prilagođavanja u poslovnom svetu, kao i u radnim navikama. Osobe čija se radna aktivnost može sprovoditi van radnog mesta, u prethodnom periodu su zasigurno osetile prednosti i nedostatke ovog stanja. Vanredno stanje, policijski čas i ostala ograničenja doprinela su tome da ljudi budu svesni koliko su zapravo ograničeni i uskraćeni životom u gradovima, stanovima i kućama bez dvorišta ili imanja.
U meni je ta situacija probudila razmišljanje u drugom pravcu. Ne samo u pogledu poboljšanja uslova života (smanjenje anksioznosti, depresije, osećaja nemoći usled ograničenosti kretanja) već i u pogledu socio-ekonomskog napretka. I ranije sam promišljao o tome kako su npr. ruralna područja pogodna za IT kompanije. Ipak, svestan sam da mnogi verovatno ne bi radili u IT kompanijama koje posluju na selu… Međutim, edukacija mladih iz ruralnih područja za ovu oblast doprinela bi razvoju sela u svim aspektima.
Primeri sličnih mogućnosti jesu coworking zajednice. To su inovativni modeli povezivanja koji su već rasprostranjeni u zapadnim zemljama, a kod nas se postepeno šire. Društveno-poslovno povezivanje poznato kao coworking, predstavlja model prema kojem više kompanija i/ili pojedinaca dele prostor za rad, edukaciju, odmor, zabavu, druženje, savetovanje itd. U Srbiji postoji oko 20 coworking zajednica, što je i za mene bilo iznenađenje s obzirom da to nije poznato široj javnosti. Ono što posebno raduje jeste postojanje coworking zajednica u ruralnim područjima. Do skoro tri, a od sredine godine dve, coworking lokacije funkcionišu u navedenim područjima.
Source Hub u Malom Iđošu, osnovan od strane Karoline Herbut, bazirao je svoj razvoj na biznis akademiji i projektima osnaživanja žena u ruralnim područjima koji su sprovedeni tokom 2018. godine.
Source Hub Biznis akademija imala je za cilj da ženama starosne dobi između 18 i 35 godina sa prebivalištem u Vojvodini, prenese znanja o tehnikama formiranja biznis ideja ili razvijanja već postojećih ideja, kao i da ih informiše o tehničkim detaljima vođenja kompanije i dostupnim izvorima finansiranja.
Iako je rad Source Hub-a trenutno zaustavljen, na primeru njegovog osnivanja i rada dokazano je kako se od ideje i posvećenosti može mnogo učiniti za zajednicu.
To se može zaključiti na osnovu pozitivnih iskustava polaznica Source Hub Biznis akademije.
Mokrin House, predstavljen kao urbani prostor u ruralnom okruženju, svoj razvoj bazira na usluzi koja podseća na hotelsku. Ipak, to je više od tri zdrava obroka dnevno i udobnog kreveta.
Kada su u pitanju poslovne aktivnosti, tu je prostor za rad, konferencije, team building, savetovanje, radionice…
Iako je suština postojanja ovakvog prostora obezbeđivanje prijatnih uslova za rad, on je dopunjen aktivnostima koji doprinose relaksaciji, te je posetiocima na raspolaganju bazen, biblioteka, bilijar, trening streličarstva, filmske projekcije, teretana itd. Takav ambijent definitivno odgovara i principu colivinga, što je prepoznato i od brojnih posetilaca izvan granica Srbije.
Usled korona virusa, tim Mokrin House-a povremeno obustavlja rad, ali su uprkos tome u potpunosti posvećeni jednom od glavnih ciljeva – revitalizaciji lokalne sredine.
Vrmdža, selo koje je poznato po doseljavanju velikog broja stanovnika različitih zanimanja i sfera interesovanja, mesto je Rural Hub-a, coworking prostora kreiranog od strane entuzijastkinje Dragane Tomić Pilipović. Može se reći da je ovaj coworking prostor ruralno najautentičniji i posvećen kako grupnom, tako i pojedinačnom savetovanju. Blizina Rtnju i Sokobanji, ali i lepota okruženja samog sela doprinose povezanosti posetioca sa prirodom i lokalnim stanovništvom koje pruža usluge smeštaja, hrane i kulturno-turističkih sadržaja.
Osim inspirativnog prostora za razvoj pojedinaca i timova, posetioci mogu dobiti ono što je suština zajedničkog delovanja: smernice za dalji razvoj, ostvarivanje novih kontakata i sticanje značajnih veština i znanja.
Pomeranjem fokusa sa poljoprivrede kao dominantne delatnosti na ostale privredne aktivnosti ruralnim sredinama, stvorena je osnova za sveobuhvatan ruralni razvoj u Srbiji. U sve većoj meri su aktuelni ruralni turizam (etno turizam, banjski turizam, planinski turizam, verski turizam…), mala privreda, vinarije i mnoge druge uslužne delatnosti. Međutim, pojedina ruralna područja i dalje nisu pokrivena mrežom mobilnih operatera niti širokopojasnim internetom, ali se trendom društvenog povezivanja na alternativne (online) načine, kao i korišćenjem interneta u poslovne i druge svrhe čini da će takvim područja biti sve manje. Bez obzira da li će to biti coworking prostori ili drugi vidovi društveno-ekonomskog povezivanja, postoji veliki potencijal za kreiranje radnih mesta u ruralnim područjima, gde bi se mogla iskoristiti fleksibilnost oblasti u okviru koje kompanije posluju, kao što je to npr. slučaj sa IT industrijom.
***
Tekst „Coworking u srpskom ruralu” izvorno je objavljen na Blogu o socijalnom uključivanju. Ostale blogove Vukašina Kolarevića možete pročitati ovde.
Ukoliko želite da pročitate i tekstove drugih autora/ki Bloga o socijalnom uključivanju, kliknite na link.
pdf [3 MB]
Napiši komentar