Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: mr Nadežda Satarić, Amity – Kontakt organizacija civilnog društva za stare (Blog o socijalnom uključivanju)

Ovih dana Vlada je donela Odluku da 436 hiljada penzionera u Srbiji, koji primaju penzije manje od 15.000 dinara, pomogne sa 13. penzijom u iznosu od 16.000 dinara, s tim što će se ista isplaćivati u četiri tromesečne rate po 4.000 dinara. Ovo kao odgovor na veliku ekonomsku krizu u kojoj se zemlja nalazi i u kojoj je standard građana veoma nizak.

Danas u Srbiji veliki broj porodica i pojedinaca jedva sastavljaju kraj s krajem i to ne svojom krivicom. Nisu krivi onih 190.000 radnika starijih od 50 godina, koji su danas i bez penzije, a   ostali su bez posla u privatizovanim i propalim fabrikama, niti njihova deca, što nemaju za školovanje, ili ako su završili škole, a ne mogu da se zaposle.

Nije krivo ni onih više od 100.000 starih ljudi koji su nekada bili zaposleni i uplaćivali u Fond PIO, ali manje od 15 godina, te nisu mogli ostvariti pravo na penziju, a nisu dobili ni uplaćene doprinose natrag. Mnogi od njih danas žive u krajnjem siromaštvu, a ne mogu da dobiju ni socijalnu pomoć, jer ne ispunjavaju kriterijume.

Nisu krivi ni oni mladi ljudi koji su završili škole i na tržištu rada su više godina, tražeći prvu šansu za posao, ali nje nema.

Država kroz meru novčane socijalne pomoći, pomaže samo oko 125 hiljada od onih  650.000 ljudi koji žive ispod apsolutne linije siromaštva, koja je za 2010. godinu bila 8.544 dinara. Za 2010. godinu država je izračunala da u apsolutnom siromaštvu živi 9,2% stanovnika, od kojih su deca starosti do 13 godina najugroženija (13,7% njih).  Za 2011. i 2012. godinu, država nam nije rekla kolika je linija siromaštva, niti koliko i kojih ljudi živi ispod nje. Ali je odlučila da u ovom momentu vanredno pomogne penzionere sa penzijama nižim od 15.000 dinara. Sigurno je da i tim penzionerima treba pomoći, ali samo u slučaju da je njihova penzija jedini redovni mesečni izvor prihoda u porodici. Da je ovaj kriterijum uziman u obzir, onda bi ostalo mnogo više prostora da se vanredno pomogne i znatnom broju od onih 125 hiljada ljudi,  koji primaju novčanu socijalnu pomoć, koja se kreće od 6.774 dinara za jednočlano, do 14.800 dinara za 4-člano domaćinstvo sa dvoje dece.  Ostalo bi u budžetu da se pomogne i ne malom broju onih bez ikakvih redovnih mesečnih prihoda, a koji ne ispunjavaju kriterijume za novčanu socijalnu pomoć, jer imaju više od pola ili jednog hektara zemlje, ukoliko su radno nesposobni i imaju više od jedne sobe po članu domaćinstva.

(…)

Tekst “Da li je 13. penzija prava mera za pomoć najsiromašnijima?” mr Nadežde Satarić u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.