Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Fondacija „Centar za demokratiju”, u okviru projekta „Radna prava su naša prava“, 14. juna je organizovala debatu „Novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti u kontekstu ekonomskog osnaživanja žena i unapređenje radnih prava“.

Skupština Srbije usvojila je Zakon o rodnoj ravnopravnosti i izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije. Po definiciji, Zakon o rodnoj ravnopravnosti podrazumeva jednaka prava, odgovornosti i mogućnosti, kao i ravnomerno učešće i uravnoteženu zastupljenost žena i muškaraca u svim oblastima života. Realnost je ipak drugačija. Žene se susreću sa raznim vrstama diskriminacije na poslu, kao što su nejednake naknade za obavljanje poslova iste vrednosti, mobing, seksualno zlostavljanje. Koje su mane i prednosti ovog zakona? Da li su novi mehanizmi primenjivi u praksi? Koliko će ovaj zakon doprineti ravnomernoj zastupljenosti muškaraca i žena? Šta su preduslovi da ovaj zakon počne da se primenjuje u praksi? Da li je naše društvo spremno za ovakav zakon?

Uvodničari su bili: Brankica Janković (Poverenica za zaštitu ravnopravnosti), Jelena Stojanović (zamenica Zaštitnika građana), prof. dr Marijana Pajvančić, Melanija Lojpur (Savez samostalnih sindikata Srbije), Nataša Vučković (Fondacija Centar za demokratiju), Miloš Đajić (Centar modernih veština), a razgovor je moderirala novinarka Ljubica Gojgić.

Izvršna direktorka FCD Nataša Vučković je poručila da je ovo jako važna tema za Fondaciju „Centar za demokratiju” koja se u kontinuitetu bavi ekonomskim i socijalnim razvojem i razmatranjem zaštite ekonomskih i socijalnih prava. „Novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti pokušavamo da sagledamo kroz dimenziju kako će on doprineti važnoj komponenti borbe za rodnu ravnopravnost, ali i za socio-ekonomski razvoj društva u celini, borbu protiv siromaštva, kako će on ekonomski osnažiti žene. Borba protiv siromaštva podrazumeva i ekonomsko osnaživanje žena, gde su žene siromašne, siromašne su i porodice, siromašna su deca i to je sastavni deo te borbe”, rekla je ona.

„U javnosti se ovom zakonu nije posvetila dužna pažnja, njegovo usvajanje je proteklo na jedan gotovo nečujan i nevidljiv način. Danas razgovaramo o tome kako će on uticati na ostvarivanje radnih prava žena, kako će podstaći njihov biznis, samozapošljavanje, preduzetništvo, na koji način će žene efikasnije štititi svoja prava. Važno je pitanje njegove primene odnosno njegove obaveznosti, on proširuje primenu pored organa javnih vlasti i na poslodavce, to će jako mnogo dotaći socijalne partnere, i sindikate i poslodavce. Ono što se pokazuje kao kontinuirano gorući problem je kako deluju institucije i postupci za zaštitu prava. Ovaj zakon je jako ambiciozan, takav i treba da bude, ali se postavlja pitanje na koji način institucionalni okvir koji podrazumeva kapacitet institucija, ali i procedure, može da obezbedi njegovu efikasnu primenu. Važno je da u ovoj prvoj fazi kad je zakon tek stupio na snagu i kad čekamo podzakonske akte, definišemo, mapiramo probleme, institucionalne, proceduralne, kako bismo obezbedili da on zaista bude primenjen”, istakla je Nataša Vučković.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković pozdravila je donošenje novog zakona: „On je u javnosti gotovo sveden na pitanje lingvistike, zbog toga što je to jednostavno za političke upotrebe i zloupotrebe, u nedostatku javnih politika. Mislim da su nekako neopravdano postavljena velika očekivanja od ovog zakona i saglasna sam da je ambiciozan, što je dobro, trebalo je da stvari poguramo napred. Mislim da dugo vremena nećemo osetiti njegove dobrobiti i mislim da država nema dovoljno kapaciteta za sprovođenje ovog zakona. Sankcije za kršenje pojedinih odredaba su dobre, kao i mere za usklađivanje rada i roditeljstva, mada se bojim da se ta pitanja ne rešavaju zakonom, nego izmenom kulturnih obrazaca, zbog čega je važan deo u zakonu koji se odnosi na rodnu ravnopravnost u oblasti obrazovanja. Pozdravljam odredbu koja se tiče uravnotežene zastupljenosti polova, ali nisam optimista da ćemo do nje jednostavno doći u nekim oblastima jer nam situacija na tržištu rada ne ide na ruku. Takođe, izuzetno važan deo zakona je sticanje prava na zdravstveno osiguranje po osnovu neplaćenog rada u kući.”

Jelena Stojanović, zamenica Zaštitnika građana, istakla je da je usvajanje novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti vrlo značajno, posebno imajući u vidu nedostatke prethodnog zakona na koje je institucija Zaštitnika ukazivala, nakon čega je dala svoj doprinos aktivnim učestvovanjem u radnoj grupi za izradu novog zakona: „Posebno važno je uvođenje pojma i definicije ‘uravnotežene zastupljenosti polova’, ali i vrednovanje kućnog rada. Zakon jeste ambiciozan, ali daje sveobuhvatan okvir, uključuje privatne poslodavce, državne institucije, predviđa konkretne mere, nadležnosti državnih organa i kaznene odredbe. Slažem se da će biti poteškoća u praksi, ali svakako moramo krenuti od nečega, mislim da kao društvo jesmo spremni za ovaj zakon, neće se ništa desiti preko noći, ovo je jedan dugoročan put.”

Prof. dr Marijana Pajvančić se saglasila da je novi zakon ambiciozan i objasnila da nije bez razloga tako, na njega se dugo čekalo i zato su njime mnoge stvari promenjene. Prednosti novog zakona su što predviđa sankcije, vrednovanje kućnog rada, jednaku nadoknadu za jednak rad, jednako postupanje ne samo prema zaposlenima, već i prema radno angažovanim licima, ublažavanje tenzija između rada i porodičnog života, više se obavezuju organi državne uprave, uključivanje žena u socijalni dijalog, ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu za žene u poljoprivredi i po osnovu neplaćenog kućnog rada. Ovaj zakon je ustanovio mnogo novih instituta, akteri imaju u rukama alat koji treba da koriste, budućim generacijama ostaje da prate primenu, da mogu da reaguju, da se precizno identifikuju pomaci ili zastoji.

Melanija Lojpur (Savez samostalnih sindikata Srbije) je naglasila da novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti ima ogroman kapacitet, a da su neophodni instrumenti za njegovu primenu: „Idemo ka Evropi i evropskim vrednostima, mi u sindikatu mislimo da je ovaj zakon mogao biti još ambiciozniji, on postavlja dobre temelje, otvara mogućnosti za dijalog u ovom društvu, za saradnju sindikata, javnog sektora, NVO, poslodavaca.”

Miloš Đajić (Centar modernih veština) je ocenio da je opasno koristiti ovu temu za politizaciju: „Došli smo do Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji ima dobre elemente, sada je važno kako će se on implementirati. Smatram da je mogao više da se bavi reformom političkih stranaka koje su najnereformisanije, a treba da budu predvodnici reformi u društvu.”

Debata je organizovana u okviru projekta „Radna prava su naša prava“ uz finansijsku podršku Međunarodnog centra „Olof Palme”.

Više informacija na rc.gradjanske.org