Vlada Republike Srbije
Piše: Ivana Vasiljević (Blog o socijalnom uključivanju)
Kada su u ne tako davnoj prošlosti razvoja (inkluzivne) Škole/Društva, unutar redovnih škola integrisana deca iz osetljivih grupa, veliki broj ove dece nije uspevao da završi školu. Zašto? Zato što se od dece sa posebnim obrazovnim potrebama očekivalo da se ona prilagode školskom sistemu. Tako nepodržana deca iz osetljivih grupa, nemoćna da odgovore sistemski unifikovanim zahtevima, “ispadala” su iz obrazovnog sistema…
Inkluzivna Škola/Društvo se prilagođavaju detetu/učeniku pružajući mu za njega odgovarajuću, neophodnu, (ne)vidljivu (obrazovnu) podršku. Tako podržana deca imaju šansu da rastu, razvijaju se i napreduju u skladu sa sopstvenim mogućnostima u prirodnom, vršnjačkom okruženju.
Kako bi se deci/učenicima iz osetljivih grupa omogućilo njihovo optimalno uključivanje u redovan obrazovni sistem i napredovanje u sistemu, može im se pružiti tzv. dodatna obrazovna podrška.
Krajnji cilj dodatne obrazovne podrške je osamostaljivanje dece/učenika kojima se podrška pruža u grupi dece/odeljenju do mere da više nije potrebna ili je u manjoj meri potrebna.
Dodatna obrazovna podrška podrazumeva:
1. otklanjanje komunikacijskih i fizičkih prepreka (mere individualizacije): prilagođavanje metoda rada, nastavnih sredstava i pomagala i didaktičkih materijala & prilagođavanje prostora i uslova u kojima se učenje odvija (poput otklanjanja fizičkih barijera i dr.);
2. izmenu sadržaja učenja i standarda postignuća (smanjivanje ili proširivanje sadržaja za određeni predmet ili grupe predmeta) i
3. ostale mere podrške (mere koje obezbeđuju drugi: institucije sistema, lokalna zajednica, roditelji, donatori… na zahtev Škole, poput materijalne/zdravstvene pomoći, asistivne tehnologije i dr.).
Iz ugla Zakona…
Individualni obrazovni plan je vrsta moguće obrazovne/vaspitne podrške detetu/učeniku. Pravilnikom o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje iz 2010. godine definisana je uloga Individualnog obrazovnog plana kao dodatne obrazovne podrške za decu iz osetljivih grupa kojima je ovaj vid podrške potreban kako bi uspešno funkcionisali unutar vrtića, osnovne i/ili srednje škole, ali i za učenike sa izuzetnim sposobnostima.
Pravo na IOP kao vrstu moguće obrazovne podrške imaju deca/učenici koji imaju teškoća u pristupanju, uključivanju, učestvovanju ili napredovanju u vaspitno-obrazovnom radu, te kojima te teškoće utiču na ostvarivanje opštih ishoda obrazovanja i vaspitanja.
Pravo na IOP ima dete/učenik koji: 1. ima teškoće u učenju (zbog specifičnih smetnji učenja ili problema u ponašanju i emocionalnom razvoju); 2. ima smetnje u razvoju ili invaliditet (telesne, motoričke, čulne, intelektualne ili višestruke smetnje ili smetnje iz spektra autizma); 3. potiče, odnosno živi u socijalno nestimulativnoj sredini (socijalno, ekonomski, kulturno, jezički siromašnoj sredini ili dugotrajno boravi u zdravstvenoj, odnosno socijalnoj ustanovi); 4. iz drugih razloga ostvaruje pravo na podršku u obrazovanju. Pravo na prilagođen i obogaćen način obrazovanja po IOP-u ima i učenik sa izuzetnim sposobnostima koji stiče osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje.* (Član 2. Pravilnik o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje)
Iz ugla jedne učiteljice…
Protekle četiri školske godine, u svojstvu učiteljice, bila sam deo tima koji je pružao dodatnu obrazovnu podršku učeniku – Danilu Vučkoviću, dečaku sa teškoćama iz spektra autizma. Kreiranje IOP-a za Danila bila je svojevrsna avantura, obrazovna i lična i za njega i za nas koji smo učestvovali u njegovom kreiranju, revidiranju, praćenju, osluškivanju… Ujedno, IOP-i napisani tokom četiri godine, postali su svedočanstva o napretku ovog dečaka, njegovom uključivanju u obrazovni sistem usklađenom prema osetljivim, nadasve ličnim koordinatama i vodič za njegovo dalje uspešno postojanje u Školi. Za mene, iz profesionalnog ugla gledano, Danilovi IOP-i znače potvrdu da je IOP fleksibilna svemoguća podrška učeniku, ali i učitelju da kreira vaspitnoobrazovni proces isključivo po meri deteta/učenika. To je prilika da se umreže profesionalne kompetencije, znanja i veštine onih koji čine IOP tim za dete/učenika i osmisli jedinstven plan i program rada deteta/učenika.
Kao i svaka novina, IOP je u obrazovnom miljeu postao polemika po sebi, naročito onih prosvetnih radnika koji su ovu vrstu obrazovne podrške razumeli kao puki čin birokratije.
Ja IOP doživljavam kao čin profesionalne slobode da kreativnošću i inovativnošću učinim Školu moguću detetu/učeniku kojem je ova vrsta obrazovno-vaspitne podrške jedina “ulaznica” za obrazovanje unutar redovnog obrazovnog sistema.
Procedura za kreiranje IOP-a
Kada se tokom praćenja napredovanja deteta/učenika uoči da ono ne ostvaruje očekivane ishode obrazovanja i vaspitanja, te da su postignuća koja ostvaruje značajno ispod i/ili iznad nivoa obrazovnih standarda, sledi prikupljanje podataka kako bi obrazovno-vaspitna podrška bila blagovremeno i adekvatno pružena. Izvori podataka o detetu/učeniku mogu biti roditelji, staratelji, stručni saradnici van obrazovne ustanove koji poznaju dete/učenika, vršnjaci…, a tehnike prikupljanja podataka različite, od sistematskog posmatranja deteta/učenika, do intervjuisanja samog deteta/učenika ili onih koji ga poznaju i sl. Ukoliko je to važno, medicinska dokumentacija postaje deo dokumentacije o detetu/učeniku.
Pedagoški profil za Danila pravljen je na osnovu zajedničkog uvida onih koji su u datom trenutku činili njegovo životno i (van)školsko okruženje. Tako, pored mog opisa koji je imao fokus na ono što je Danilo unutar škole, kao najdragoceniji opis deteta bio je opis koji je davala majka dečaka – čiji uvid je izlazio iz okvira školskog i otkrivao to ko je sve Danilo u datom trenutku izvan škole… Kao izvori informacija o našem Dečaku, u različitim trenucima njegovog školovanja dragoceni su bili iskazi njegovih asistenata i logopeda koja je godinama radila sa njim.
(…)
pdf [3 MB]
Napiši komentar