Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Sanja Denić (Blog o socijalnom uključivanju)

“Osobenosti i kompleksnost svake ličnosti sa višestrukom ometenošću zahteva krajnje individualizovan pristup i predstavlja prepreku podelama, grupisanjima i svrstavanjima ovih osoba u grupe za koje su se postavili određeni kriterijumi i standardi u oblasti specijalne edukacije i rehabilitacije”. (Rapaić, Šćepanović, Golubović, 2011).

Stepen ometenosti dece sa višestrukim smetnjama u razvoju je različit, što dovodi do teškoća u organizaciji njihove rehabilitacije i tretmana. Pristup u radu sa detetom sa višestrukim smetnjama u razvoju treba da bude isključivo individualan, jer se komunikacija i usvajanje znanja obavlja na svojstven i individualan način. Tretman deteta sa višestukim smetnjama u razvoju je veoma složen, a cilj treba da bude povećanje samostalnosti i postizanje maksimalnih rezultata u odnosu na mogućnosti i sposobnosti deteta. ”Ovako posmatrano obrazovanje podrazumeva sticanje niza veština, pre svega životnih, koje omogućavaju detetu da u određenoj meri funkcioniše  samostalno.” (Jablan, Grbović, 2008). Deca sa višestukim smetnjama u razvoju se mogu samo delimično osamostaliti, „a da bi se ostvario određeni nivo samostalnosti neophodno je organizovati učenje kroz struktuirane aktivnosti na sistematičan način” (Jablan, Grbović, 2008), koji opet mora biti prilagođen već usvojenim znanjima i veštinama, zatim interesovanjima, kao i mogućnostima i sposobnostima višestruko ometenog deteta.

Svakodnevno funkcionisanje deteta sa višestrukim smetnjama zavisi od dobre volje i saosećanja ljudi oko njega koji čine da svet bude razumljiviji i pristupačniji. I baš tu, pravilna upotreba IKT može doći do pravog izražaja, jer ona detetu sa višestrukim smetnjama u razvoju omogućava samostalno kontrolisanje sredine, uspostavljanje komunikacije, socijalnu interakciju, zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, zabavu. Upotreba IKT pored pozitvnih uticaja na kognitivni, socijalni, vizuelni i motorni razvoj, omogućava ovladavanje sposobnostima i znanjima koja detetu sa višestrukim smetnjama u razvoju mogu pomoći i omogućiti samostalnije i bogatije organizovanje svakodnevnih aktivnosti. Dete koje može samo da organizuje svoje vreme (koliko je to moguće) i da pri tome ne zavisi ni od koga, je dete koje je srećno i zadovoljno. Zašto bi deci, koja ionako malo toga mogu, uskratili puštanje muzike po svom izboru i to onda kada ona to žele, igranje igrica, gledanje filmova, serija, crtanja i svih onih aktivnosti koje kompjuter zajedno sa internetom donosi?

Rad sa detetom sa višestrukim smetnjama u razvoju, vezano za upotrebu IKT treba planirati u skladu sa detetovim interesovanjima, mogućnostima i sposobnostima, u cilju postizanja maksimalnog nivoa funkcionisanja, kombinovanjem različitih programskih sadržaja, metoda i postupaka.

(…)

Tekst “Digitalna inkluzija dece sa višestrukim smetnjama u razvoju” Sanje Denić u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.