Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Milenka Matić (Blog o socijalnom uključivanju)

Za većinu dece, a posebno starijeg osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta, internet i društvene mreže odavno su postale deo svakodnevnog života. U vreme aktuelne pandemije, upotreba interneta dobila je sasvim novu dimenzije. Deca pohađaju nastavu onlajn, odnosno putem prilagođenih mreža i kanala kojima pristupaju od kuće putem računara (ili drugih „pametnih“ uređaja), tako da vreme provedeno na internetu nije više primarno u službi zabave i razbibrige, već i za potrebe savladavanja školskog gradiva, izrade domaćih zadataka i generalno školovanja i edukacije.

Internet, sredstva mobilne komunikacije, društveni mediji jesu važni aspekti savremenog sveta, ali njihova ubrzana evolucija kao i evolucija rizika povezanih s njima, ukazije na potrebu da korišćenje (n)ovih tehnologija mora zadovoljavati kriterijume bezbednosti svih korisnika. Društvene mreže nude pristup velikom broju informacija i brojne mogućnosti komunikacije, ali deci i mladima donose i brojne pretnje. Informacione tehnologije nose sa sobom niz tradicionalnih opasnosti, kao što je vršnjačko maltretiranje, ali i stvaraju nove oblike iskorišćavanja i uznemiravanja dece, počevši od narušavanja prava na privatnost, pa do promovisanja nasilnih sadržaja, uznemiravanja, promovisanja po decu štetnih ponašanja, širenja govora mržnje i poruka usmerenih prema drugima. Teorijski, opasnosti i rizike na internetu možemo grupisati u tri veće kategorije: rizici od sadržaja, rizici od kontakta i rizici od ponašanja.

Sada znamo da postoje (ogromni) delovi interneta koje standardni pretraživači ne mogu da prepoznaju, a poznajemo ih pod nazivima Dark Net ili Deep Web, koji ne podležu zakonskim regulativama i kažnjavanju, jer su sakriveni. Ovo je, kako i samo ime ukazuje, najmračniji deo interneta kojem se pristupa putem posebnog softvera. Nažalost, nijedno dete nije potpuno zaštićeno od rizika boravka u onlajn svetu, ali su najugroženija deca koja imaju pristup internetu bez odgovarajuće zaštite i podrške i koja su u digitalnom prostoru isključivo prepuštena sebi. Podršku i usmerenje ne moraju da pružaju samo roditelji već i druge osobe od poverenja koje mogu imati više digitalnih  kompetencija, na primer nastavnici ili vaspitači u boravcima. Često se čuje da je najefikasnija mera zaštite ne pristupati štetnim sadržajima, sa posebnim naglaskom na skriveni deo interneta (koji čini skoro 90% interneta). Međutim, moramo pretpostaviti da se to već dešava, jer su deca IT naprednija i veštije barataju digitalnim tehnologijama. Recimo, dete može putem ovih platformi da kupuje nelegalne softvere za igrice po jeftinijim cenama. Ne može se pouzdano znati u kojoj meri naši građani koristi mračni internet, ali svakako je neophodno kontinuirano raditi na jačanju kapaciteta mladih da prepoznaju opasne sadržaje, kao i na podizanju svesti o potencijalnim opasnostima.

Ono što roditelje pored sadržaja zabrinjava jesu i sledeća pitanja: Da li korišćenje interneta utiče na razvoj dece? Da li se deca socijalno izoluju ili povezuju kada koriste internet, i sa kim sve stupaju u kontakt?

Možemo se saglasiti da brz razvoj i dostupnost interneta i upotreba društvenih medija predstavljaju sasvim novu perspektivu u životu deteta. Primera radi, u inače bezbednom okruženju kao što je dom, mladi ljudi mogu brzo i lako pristupiti slikama, video zapisima i pričama koje za njih mogu biti uznemirujući. Društveni mediji donose brojne izazove i potencijalne opasnosti sa kojima se ranije generacije nisu suočavale, uključujući sajber (virtuelno) maltretiranje, proganjanje i objavljivanje privatnih informacija, koja bi mogla naneti deci dugoročnu štetu. U poslednje vreme svedoci smo da su ishodi mnogih aktivnosti na društvenim mrežama nažalost tragični za korisnike. Reč je o platformama ili mrežama na kojima akteri prate i odgovaraju na određene „izazove“, koji su često opasni i životno ugrožavajući po njih.

Takođe, u digitalnom svetu ne postoji pauza i mogućnost da se sklonimo – ono što je objavljeno ostaje vidljivo bez obzira da li smo prisutni na mreži ili smo sa nje isključeni. Čak iako se neki sadržaj izbriše samreže, postoji mogućnost da se on snimi ili fotografiše i da ostane zapamćen na nečijem uređaju. Posebno je važno uvek se podsetiti da je neophodno zaštiti privatnost i identitet dece na internetu, jer smo u svakom trenutku na jedan klik daleko od deljenja privatnih i ličnih sadržaja sa velikom publikom.

Prema istraživanju objavljenom u UNICEF publikaciji Korišćenje interneta kod dece i mladih u Srbiji, u našoj zemlji situacija je sledeća: digitalno vršnjačko nasilje doživelo je 16% učenika, dok je 15% doživelo nasilje u interakciji uživo. Ispitanici češće priznaju da su bili žrtve, nego da su sami vršili digitalno nasilje. Podaci na koje posebno treba obratiti pažnju tiču se vremena i učestalosti boravka na internetu. Prema nalazima istraživanja, skoro trećina ispitanika ima probleme zbog količine vremena koje provodi na internetu ili ulazi u sukobe sa porodicom ili prijateljima. Gotovo polovina zapostavlja druženje i obaveze (npr. školske zadatke) i loše se oseća kada ne može da bude na internetu, dok skoro petina zanemaruje osnovne biološke potrebe zbog količine vremena koju provodi onlajn (na primer spavaju manje ili preskaču obrok).

Budući da rizici zbog povećane upotrebe interneta i društvenih medija bivaju sve izraženiji, važno je da mladi i odrasli koji brinu o njima, u kući, školi i drugde, budu upoznati sa ovim rizicima kao i sa načinima za njihovo prevazilaženje. Potrebno je deci obezebediti i učiniti dostupnim što više visokokvalitetnih sadržaja, obogatiti broj sadržaja na lokalnom jeziku, prilagoditi zaštitu tako da odgovara razvojnom nivou deteta (mlađoj deci treba više podrške i više uputstava), zaštititi privatnost i identitet detata, podizati nivo digitalne pismenosti i staviti decu u središte politika koji se bave digitalnim prostorom. Potrebno je raditi na informisanju i edukovanju javnosti kako bi se roditelji i deca bolje upoznali sa svim aspektima i potencijalnim problemima korišćenja društvenih mreža i interneta. Kampanje podzanja svesti trebalo bi da budu praćene predavanjima i diskusijama u školama o rizicima od boravka u digitalnom svetu i o tome kako se suprotstaviti raznim pretnjama, ali i koristiti pogodnosti i prednosti koje internet era sa sobom nosi. Preporuka je da fokus bude na kvalitetu vremena koje dete provodi na internetu, odnosno na sadržajima i aktivnostima, a ne na različitim zabranama i ograničenjima korišćenja interneta, što nikako nije preporučena mera.

Ako se na pravi način iskoristi i učini dostupna svima, digitalna tehnologija može da postane jedan od stubova stvaranja društva jednakih mogućnosti, jer će decu koju su iz bilo kog razloga izolovana učiniti vidljivijom, stvoriti mogućnosti i opremiti ih veštinama koje im mogu pomoći da ostvare uspeh u digitalnom svetu.

Prilagođavanje povećanoj upotrebi digitalne tehnologije u društvu zahtevaće, između ostalog, i određena prilagođavanja u roditeljstvu, stručnim pristupima i razvoju politika. Trenutna situacija je neobična jer su deca na mnogo načina pioniri i stručnjaci u ovoj oblasti, često prva koja isprobavaju nove aplikacije i programe, a ponekad ih čak i sama kreiraju. Da bismo se efikasno prilagodili ovoj situaciji i izgradili konstruktivne dijaloge o zdravoj upotrebi digitalne tehnologije u porodici, školi i društvu uopšte, očigledno će više nego ikada biti potrebno oslanjati se na glasove i iskustva – dece. Uopšteno govoreći, postoji verovatnoća da se svako dete susretne sa negativnim efektima upotrebe interneta. Međutim, za većinu njih to i ostaje verovatnoća. Najvažnije je da razumemo zašto su neka deca podložna riziku, a neka druga manje, kako bismo ih zaštitili i pružili mogućnost da uživaju u svim pogodnostima i prilikama koje nudi digitalni svet.

———-

Tekst „Digitalni svet – prostor velikih mogućnosti i velikih rizika za decu” izvorno je objavljen na Blogu o socijalnom uključivanju. Ostale blogove Milenke Matić možete pročitati ovde.

Ukoliko želite da pročitate i tekstove drugih autora/ki Bloga o socijalnom uključivanju, kliknite na link.