Strukturirani dijalog nastao je kao rezultat desetogodišnjeg zagovaračkog procesa za poboljšanje položaja mladih u Evropi. Prvi važniji dokumenti u kojem se okviri ovog procesa pojavljuju jesu Okvir za evropsku saradnju u oblasti mladih iz 2002. godine i Evropski pakt za mlade iz 2005. godine. Svaki od ovih dokumenata naglašava značaj dijaloga sa mladima, kao njihov doprinos u donošenju odluka i kreiranju politika koje ih se tiču.
Nakon prepoznavanja potrebe mladih da učestvuju u kreiranju javnih politika i rešavaju aktuelne probleme u društvu osiguravajući njegov prosperitet, bilo je potrebno definisati načine koji će to i osigurati. Tako je uspostavljen proces strukturiranog dijaloga, kao prostora za dijalog između svih aktera u društvu relevantnih za omladinske politike. Ovako uspostavljen proces obavezao je Evropsku komisiju i sve države EU da redovno održavaju konsultacije sa mladima.
Od 2009. godine, Evropska unija sprovodi 18-mesečne cikluse strukturiranog dijaloga u okviru kojih mladi imaju priliku izneti svoja mišljenja i predloge kojima mogu uticati na kreiranje i oblikovanje EU politika za mlade. Ovaj vid konsultacija služi kao forum za mapiranje problema sa kojima se mladi u Evropi susreću, ali i za osmišljavanje rešenja za iste. Kako upravo mladi ljudi najbolje poznaju probleme sa kojima se svakodnevno susreću u društvu, strukturirani dijalog je alat koji pruža jedinstvenu priliku mladima da se uključe u diskusiju i odlučuju o sosptvenoj budućnosti.
O preporukama i rezultatima dosadašnjih ciklusa strukturiranog dijaloga možete se informisati na sledećem linku.
Običan razgovor sa mladima nije strukturirani dijalog.
Razgovor koji služi međusobnom upoznavanju problema, prepreka i izazova, koji kao krajnji rezultat ima jasno definisanje preporuka za unapređenje trenutnog položaja mladih u lokalnim zajednicama, kao i proces koji prati implementaciju tih preporuka – to je strukturirani dijalog.
Zašto je važno uključiti se u proces strukturiranog dijaloga?
Strukturirani dijalog podrazumeva aktivno učešće u procesima donošenja odluka, koje se zasniva na principu ko-menadžementa. Mladi i donosioci odluka na strukturirani način razgovaraju o temama koje su važne mladima i dogovaraju se oko potencijalnih rešenja. Ovakav dijalog često nije prisutan u lokalnim zajednicama, a postojeći mehanizmi (ako uopšte postoje) često se ne koriste u praksi i ne ispunjavaju svoju ulogu.
Lokalni donosioci odluka često ne vide probleme mladih kao prioritete lokalne samouprave, te im ne pridaju dovoljno pažnje u procesu kreiranja javnih politika.
S druge strane, mladi u lokalnim zajednicama često nemaju dovoljno razvijene kapacitete i mehanizme da ravnopravno učestvuju u donošenju odluka. Iako je nastao na evropskom nivou, strukturirani dijalog svoj pravi uticaj u vidu konkretnih rezultata dobija „spuštanjem“ na lokalni nivo, gde se jasno mogu mapirati problemi i izazovi mladih, i gde je najlakše okupiti sve lokalne donosioce odluka, te angažovati ih u procesu konsultacija sa mladima.
Zbog svih navedenih razloga, Krovna organizacija mladih Srbije projektom Glas mladih u demokratskim procesima koji se realizuje u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru programa “Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji”, uz podršku Švedske, izradila je sajt dijalog.rs koji će postati platforma za konsultacije za mlade ljude širom Srbije za pitanja od važnosti.
Sajt je napravljen sa idejom da bude jednostavan za korišćenje i da sadrži sve osnovne informacije koje su potrebne mladoj osobi u Srbiji kada je strukturirani dijalog u pitanju. Takođe, na sajtu se nalazi i uputstvo za njegovo korišćenje.
Izvor: koms.rs
Vlada Republike Srbije
pdf [3 MB]
Napiši komentar