Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Ivan Branisavljević (Blog o socijalnom uključivanju)

Pojam elektronske pristupačnosti ili ePristupačnosti pominje se u mnogim politikama, strategijama, konvencijama i sličnim dosadnim dokumentima koji na najvišem, i poprilično apstraktnom nivou, govore o raznim oblicima ljudskih prava. Broj ljudi koji je čuo za ePristupačnost je veoma mali, a broj onih koji je u potpunosti shvata još manji. Ovako gledano ispada da je ePristupačnost jedna poprilično opskurna, dosadna i marginalna tema koja malo koga interesuje do par zaluđenika. Ali mi koji jesmo zaluđeni ovom temom želimo da ispričamo svoju priču sa ambicijom da vas ubedimo da je to jedna veoma bitna tema za društvo koje pretenduje da bude odgovorno, pre svega prema sebi.

Zaluđeničke priče često zvuče kao utopije koje su daleko od realnosti, a karakteriše ih duboko nerazumevanje sveta i njegovih pravila igre. Vrlo verovatno da je ovo taj slučaj, ali priča mora biti ispričana. Što više ljudi čuje i razume to je veća verovatnoća da utopija može krenuti putem realnosti.

Društvo je od vajkada težilo tome da na razne načine uključi sve svoje delove u najbitnije procese i dešavanja. Na početku to nije bilo baš sjajno, te su kao što znamo robovlasnički odnosi između društvenih grupa bili vrlo popularni. Model predstavljanja potreba jedne grupe nad potrebama svih ostalih je svakako efikasniji za funkcionisanje nekog društva. Kasnije se uvidelo, doduše neki pre neki kasnije, da je uređenje koje teži demokratiji dugoročno gledano mnogo isplativije za društvo u celini. Uključivanjem što većeg broja grupa u što više društvenih procesa, pospešuje ispoljavanje kreativnog potencijala koji u sebi nosi svaka od grupa. Isključivanjem i marginalizovanjem velikog broja ljudi te ljude uskraćuje za mogućnost realizacije sopstvene ličnosti. Gubitak je dvostruk – gubi pojedinac na ličnom nivou, a društvo u celini jer ostaje uskraćno za doprinos pojedinca.

Vreme u kome sada živimo naziva se u gore pomenutim dosadnim dokumentima – Informaciono doba, a samo društvo – Informaciono društvo. Šta to znači? Vi sad sedite ispred monitora, a na manje od jednog metra vam se nalazi mobilni telefon – to vam je Informaciono doba. Informacije se nalaze svuda, izvor informacija više nije samo jedan, moguće im je lako i brzo pristupiti, i predstavljaju glavni i dominantni resurs koje društvo koristi za svoje funkcionisanje i razvoj.

Marginalizovane grupe u Informacionom društvu su brojne, kao što su stari, osobe sa invaliditetom, neobrazovani i drugi. Svima njima je zajedničko to da se nalaze sa druge strane digitalnog jaza (Digital divide) i ne koriste, dobijaju, šalju, dele informacije na način na koji svi mi to sada uglavnom radimo. ePristupačnost predstavlja most kojim svi oni treba da pređu na drugu stranu i tako se uključe u nove procese savremenog društva. Dakle ePristupačnost sada treba da postane nova vrednost u korpusu vrednosti svakog odgovornog demokratskog društva. Tako i samo tako će se osloboditi kreativni potencijal svih društvenih grupa. Ambicije su jasne, digitalni jaz treba da postane samo još jedan od pojmova iz istorijskih udžbenika kao što su već pomenuti robovlasnički odnosi.

(…)

Tekst “Dnevnik levorukog eZaluđenika” Ivana Branisavljevića u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.