Piše: Nataša Todorović (Blog o socijalnom uključivanju)
„Dobro čuvana porodična tajna – zlostavljanje starijih osoba“ je publikacija nastala na osnovu istraživanja koje je sproveo Crveni krst Srbije u saradnji sa Poverenicom za zaštitu ravnopravnosti Brankicom Janković, a uz podršku populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA). Rezultati istraživanja predstavljeni su u petak 25. decembra u Medija centru u Beogradu.
Cilj ovog istraživanja bio je da se utvrdi učestalost fenomena zlostavljanja starijih, kao i učestalost pet tipova nasilja nad starijima: finansijskog, psihičkog, fizičkog, seksualnog zlostavljanja i zanemarivanja. Kako učestalost u trećem životnom dobu, tako i učestalost u poslednjih godinu dana.
Istraživanje je sprovedeno tokom avgusta i septembra 2015. godine putem telefonske ankete. U istraživanju je učestvovalo 800 slučajno odabranih građana Srbije starijih od 65 godina. Dobra strana telefonskog istraživanja je upravo činjenica da su stariji mogli otvorenije da pričaju o zlostavljanju, jer je istraživanje bilo anonimno, a ujedno i nisu videli ispitivača, što je moglo da ih ohrabri i otkloni stid i sramotu. S druge strane treba biti i oprezan u tumačenju rezultata, biti svestan da smo možda dobili konzervativniju procenu nasilja i to u slučajevima kada postoji zlostavljanje starije osobe, a na telefon se javio zlostavljač, i on/ona ne prijave da u domaćinstvu živi starija osoba ili na drugi način odbiju da dozvole razgovor sa starijom osobom.
Istraživanjem je obuhvaćeno 251 muškarac i 549 žena, a prosečna starost ispitanika iznosila je 73 godine. Neki oblik zlostavljanja ili zanemarivanja doživelo je 19.8% starijih koji su učestvovali u istraživanju. Višestruko zlostavljanje tj. kombinaciju više tipova zlostavljanja doživelo 5.5% starijih. Zlostavljanje u poslednjih godinu dana prijavljuje 11% starijih osoba. Ono što možemo zaključiti je da je zlostavljanje prisutno kod starijih bez obzira na pol, uzrast i socijalno-ekonomski status.
Ukoliko pogledamo pojedinačne tipove zlostavljanja istraživanje nam daje sledeće rezultate:
FINANSIJSKO ZLOSTAVLJANJE
- Finansijsko zlostavljanje prijavljuje 11.5% starijih.
- 5.8% starijih situaciju finansijskog zlostavljanja doživelo je u poslednjih godinu dana.
- 1.6% starijih finansijsko zlostavljanje je doživelo 3 ili više puta u poslednjih godinu dana.
- Najčešći oblik finansijskog zlostavljanja je krađa: 7,1%.
- Osobe sa višim obrazovanjem su u većem riziku da dožive finansijsko nasilje nego osobe sa nižim obrazovanjem.
PSIHIČKO ZLOSTAVLJANJE
- Neki od oblika psihičkog zlostavljanja prijavilo je 7.8% starijih.
- U proteklih godinu dana 4.6% starijih imalo je iskustvo psihičkog zlostavljanja.
- Psihičko zlostavljanje 3 i više puta u proteklih godinu dana doživelo je 2.5% starijih.
FIZIČKO ZLOSTAVLJANJE
- Fizičko zlostavljanje doživelo je 3.9% starijih.
- U poslednjih godinu dana fizičko zlostavljanje doživelo je 2% starijih.
- 3 ili više puta fizičko zlostavljanje u poslednjih godinu dana doživelo je 0.7% starijih.
SEKSUALNO ZLOSTAVLJANJE
- 50.1% ispitanika odustalo od ispitivanja.
- Jedna ispitanica je navela da je imala iskustvo seksualnog zlostavljanja (u smislu pokušaja seksualnog odnosa).
- Seksualno zlostavljanje je još uvek tabu tema i stariji ne žele o tome da pričaju.
ZANEMARIVANJE
- Zanemarivanje je prijavilo 3.4% starijih.
- Zanemarivanje je prijavilo nešto više starijih koji su izjavili da im je potrebna podrška u funkcionisanju 5.1%.
- Osobe sa nižim obrazovanjem i osobe sa primanjima nižim od 15.000 dinara mesečno u većoj meri su izložene zanemarivanju.
- Veći je rizik od zanemarivanja i kod osoba koje su starije od 85 godina.
Svi ovi dobijeni podaci pred nas postavljaju obavezu da zaštitimo starije kroz sistemska rešenja, edukaciju i senzibilizaciju javnosti. Tako su iz ovog istraživanja proizašle preporuke za unapređenje položaja starijih, ali preporuke se ne odnose samo na donosioce odluka, institucije, profesionalce, civilni sektor i medije, već i na nas kao pojedince.
Potrebno je unaprediti normativni okvir kroz izmene i dopune zakona koji regulišu pravnu zaštitu od nasilja u cilju otklanjanja nedostataka i smetnji za efikasnu i delotvornu zaštitu starijih. Razmotriti preporuke za izmenu Krivičnog zakonika i definisanja posebnog krivičnog dela zanemarivanja i zlostavljanja starijih i unaprediti porodično pravnu zaštitu. Neophodan je efikasan rad sudova i dosledna politika kažnjavanja uz izricanje adekvatnih sankcija prema težini učinjenog krivičnog dela. Kada je pravosudni sistem u pitanju od vitalne je važnosti brzina kojom se ovi slučajevi procesuiraju. U ovom kontekstu je primenljiva i izjava koja se pripisuje Britanskom premijeru Vilijamu Gledstonu “Nepravovremena pravda je pravda koja je uskraćena” (“Justice delayed is justice denied”).
(…)
Tekst “Dobro čuvana porodična tajna – zlostavljanje starijih” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.
Napiši komentar