Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Kriza izazvana koronavirusom na globalnom planu razotkrila je i pojačala ekonomske, klasne, rasne i rodne nejednakosti koje su inače prisutne u savremenim društvima. Na planu obrazovanja, kao krucijalna izdvojila su se pitanja pristupa i kvaliteta obrazovanja, kao i negativnih posledica po socijalni život učenika/ca koji nemaju osnovne uređaje za online komunikaciju. Kada je usled koronavirusa školovanje u potpunosti prešlo na online režim rada, učenici/ce i porodice iz osetljivih socio-ekonomskih grupa bili su primorani da u inače izazovnoj svakodnevici pronalaze rešenja za još jedan faktor koji ih sprečava da ravnopravno učestvuju u društvenom životu zajednice.

Inicijatorka Milica Batričević i učesnici/e nacionalne akcije „Vršnjaci vršnjacima – online digitalne klupe“ širom Srbije promovišu i organizuju doniranje korišćenih uređaja komunikacije u dobrom stanju učenicima i učenicama koji su u potrebi za istim. Ono što ovu akciju izdvaja od drugih je njena vizija da je ovo zapravo početak razgovora o dalekosežnijim efektima novonastale krize, a pre svega izolacije, na živote mladih ljudi. U njihovoj viziji, kvalitet socijalnog života mladih ljudi, kao i priključivanje inicijativama u vezi sa temama koje su im važne, u velikoj meri zavisi od prilika za online povezivanje. Sa njima smo nastavili razgovor o tome – kako doprinosimo etičkom razvoju zajednica budućnosti koje će i u kriznim situacijama pronalaziti svoju održivost.

Milica Batričević

Prema istraživanju Unije srednjoškolaca Srbije, gotovo 15% đaka usled nedostatka kompjutera, mobilnog telefona, tablet ili laptop računara, nema pristup nastavi na daljinu. Iako efektni, ovi podaci ne prikazuju punu kompleksnost problema. Naprotiv, čitavi aspekti ovog problema ostaju nevidljivi u društvenom dijalogu. „Kada govorimo o promenama koje su se dogodile u periodu korone, uglavnom govorimo o pristupu obrazovanju i kvalitetu nastave, a manje govorimo o promenama u kvalitetu života mladih ljudi”, započinje priču o višeslojnosti ovog pitanja Milica Batričević.

„Ideja kojom se vodimo je da, ako su omladinci već fizički odvojeni, ne moraju biti i otuđeni i zato nam je važno povezivanje mladih i zadovoljenje njihovih svakodnevnih socijalnih potreba“, dalje ističe Milica ciljeve akcije koja ima punu podršku Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije kao i Unije srednjoškolaca Srbije.

Akcija se zasniva na promovisanju i organizaciji distribucije uređaja za komunikacije mladima koji tim uređajima nemaju pristup. Broj i vrsta mesta gde zainteresovani građani, biznisi i organizacije mogu da doniraju uređaje u dobrom stanju povećavaju se konstantno i uključuju škole, prostorije učeničkih parlamenata, kao i druge lokalne entitete. Prvobitno zamišljena kao kratkoročna inicijativa koja će se realizovati u Beogradu, akcija je uključivanjem Unije srednjoškolaca Srbije i Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, kao i promocijom u medijima za koju su zaslužni zainteresovani mladi, ubrzo uključila gradove širom Srbije.

Jovan Cvijanović

Nacionalni karakter akcije i brzina kojom se na nju odazvao veliki broj mladih i škola, govori u prilog činjenici da su ovi izazovi prisutni u svakoj sredini. Jovan Cvijanović, predstavnik učeničkog parlamenta i učenik Gimnazije „Svetozar Marković” iz Niša, navodi kako je posredi veliki problem kojim se do sada gotovo niko nije bavio. Na temu urgentnosti navodi: „Mladi su pogođeni različitim faktorima, poplavama, prirodnim katastrofama, različitim finansijskim stanjima, a ovo je samo još jedna u nizu nejednakosti sa kojom su se suočili.“

Svest o problemu prisutna je i kod nastavnog kadra, kako nam potvrđuje Dragana Pantelić, profesorka matematike i koordinatorka učeničkog parlamenta najveće srednje škole na teritoriji Obrenovca. Prema njenim rečima, prvobitni odgovor nastavnika nije bio nimalo pasivan – učenicima koji nisu imali pristup online sadržajima štampani su materijali po koje su roditelji dolazili jednom nedeljno.

Ipak, to nije dugoročno rešenje. „Ova akcija je važna jer obezbeđujemo uređaje najugroženijim učenicima i time povećavamo njihove šanse za kvalitetno obrazovanje. I nastavnici takođe dobijaju mogućnost da svrsishodnije prate razvoj i napredak svojih đaka i tako još bolje rade svoj posao.“

Ovakvu sliku problema potvrđuju i nalazi istraživanja Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, prema kojim 52,3% ispitanika (nastavnika, stručnih saradnika i direktora) navodi dostupnost resursa i tehnologije učenicima (računari, softver) kao jedan od glavnih problema sa kojim su se suočili tokom učenja na daljinu.

Dragana Pantelić

Svi naši sagovornici ističu stigmu koja se razvila usled (ne)dostupnosti online nastave. Profesorka Dragana navodi kako je pitanje dostupnosti od višestruke važnosti u ovom slučaju, jer porodice često i ne prijave da problem postoji ili im je iskustvo obrazovanja u ovim okolnostima obeleženo činjenicom da žive dalje od centra grada i nemaju pristup internetu. Milica potvrđuje ovaj utisak navodeći: „Tek kada počnemo da razgovaramo o problemu, ispostavi se da mnogo više ljudi nego što mislimo deli isti problem.“

Iako je aktivna tek dva meseca, akcija „Vršnjaci vršnjacima“ ističe se svojim multidimenzionalnim pristupom. Opisujući kako su dizajnirali odgovor na različite izazove, Milica ističe tri aspekta: mladi kao nosioci promena, ekološki osvešćen pristup životnom ciklusu tehničkih uređaja i, najzad, među i unutargeneracijska solidarnost.

Višestruku solidarnost Milica ističe kao ključnu za misiju ove akcije. Prema njenim rečima, predrasuda je da mladi ljudi nisu društveno angažovani i da ne umeju kritički da promišljaju svoje okolnosti: „Naprotiv, moj najveći utisak za sada je da mladi imaju razvijene veštine da identifikuju različite aktere koji mogu da im budu važni po ovom pitanju.“ Odgovor za razbijanje netačnih percepcija i uključivanje mladih, ona pronalazi u kanalima komunikacije sa mladima. Kako su u ovoj akciji ciljna grupa mladi ljudi do osamnaest godina starosti, TikTok se izdvojio kao ključni kanal komunikacije. Poznata tiktokerka @draga.devojcice iskoristila je svoj nalog da promoviše akciju, a time je pokrenula i diskusiju o problemima mladih na ove teme. Sledeća stanica u razvoju akcije je razmena sa engleskom inicijativom Ready Tech Go koja deli ovu misiju, kako bi u razmeni učili o mogućim modelima razvoja.

U domenu podizanja svesti o tehničkim uređajima kao dragocenom resursu koji nije samo potrošna roba, Milica ističe maksimu kojom se akteri akcije vode: Ono što je za nekoga otpad, za drugoga može biti resurs. Upravo ova ideja daje uvid u širu sliku promena na koje akcija želi da utiče. U njoj prepoznajemo zdrave osnove za održive promene – rešenja koje je artikulisala i dizajnirala upravo zajednica u potrebi.

Ukoliko ove teme prepoznajete kao problem i mislite da možete da pomognete, ovo su načini na koje možete da se uključite u akciju:

• Facebook i Instagram stranice putem kojih možete podeliti informacije o akciji
• Ukoliko želite da vaš grad postane deo akcije, upit možete poslati na e-mail adresu vrsnjacivrscnjacima@gmail.com
• Za sve zainteresovane biznise, ovo je LinkedIn profil akcije.