Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Ivona Živković (Blog o socijalnom uključivanju)

Poslednjih godina termini dreg i dreg kraljica polako postaju deo mainstream kulture. Tome je u velikoj meri doprineo najpoznatiji američki dreg performer, glumac i muzičar RuPaul, koji je popularizovao dreg pokretanjem rijaliti šou programa RuPaul’s Drag Race 2009. godine, u kojem možemo videti dreg kraljice kako vežbaju sve elemente dreg performansa (šminkanje, oblačenje, ples, gluma, lipsinking) i međusobno se takmiče. Primetna je popularizacija dreg kulture i na našem podneblju, pa u poslednjih nekoliko godina sve češće možemo da vidimo dreg performanse u javnom prostoru.

Ipak, postavlja se pitanje, šta je dreg? O čemu govorimo kada govorimo o ovom fenomenu? O vrsti umetnosti, o političkom izrazu ili možda samo o vrsti popularne zabave? Da li je dreg i kako povezan sa LGBTIQ+ zajednicom? I na kraju, šta nam donosi popularizacija drega?

Nastanak drega

Samo značenje reči dreg nije precizno definisano, ali pretpostavlja se da je izraz nastao u pozorištu, gde je nastao i sam fenomen. Iako je istorija oblačenja u odeću karakterističnu za drugi pol (cross-dressing) pojava koja seže daleko u istoriju, pa se može pronaći u antičkoj Grčkoj, Japanu i mnogim drugim zemljama, smatra se da dreg nastaje za vreme Šekspirovog pozorišta, krajem 16. i početkom 17. veka. U to vreme, ženama nije bilo dozvoljeno da glume u pozorištu, usled čega su muški glumci preuzimali ženske uloge i oblačili žensku odeću. Važno je naglasiti da u ovom momentu bilo društveno neprihvatljivo da žene glume, tako da samo preoblačenje bilo je rešenje ovog problema, i nije bilo ni na koji način povezano sa ispoljavanjem rodnog ili seksualnog identiteta.

Cross-dressing je, prema Rodžeru Bejkeru, autoru knjige Drag: A History of Female Impersonation in the Performing* nastavilo da bude prisutno kao deo pozirišne kulture sve do kasnog 19. veka, kada je počelo da evoluira kroz umetnost vodvilja, gde muškarci preobučeni u žene postaju centar predstave i razvijaju komične persone žena. Možemo da kažemo da su upravo ovde preteče današnjih „dreg kraljica“. Preoblačenje je takođe često bilo deo pozorišne forme minstrel, koja je predstavljala rasističku formu zabavnih tačaka izvođenih od strane Amerikanaca. Kroz ples, pevanje i glumu, cilj je bio da se Afroamerikanci prikažu na komičan način.

Sve do tridesetih godina 20. veka dreg se nije povezivao sa homoseksualnošću, dok nije došlo do formiranja naučne oblasti seksologije, koja je počela da govori o trećem polu, pod čime se podrazumevao „ženskasti muškarac ili muškobanjasta žena“. Popularizovanje ovakvih naučnih pogleda proteralo je kulturu preoblačenja, budući da ovo više nije mogla biti aktivnost koju sebi mogu da priušte isključivo strejt, beli muškarci. Tako je početkom dvadesetog veka, dreg iz pozorišta počeo da se premešta u underground noćne klubove, gde počinje da se začinje kultura dreg balova i nastanak dreg kraljica.

Značaj drega u borbi za LGBTQ+ prava

Smatra se da je Njujork bio kolevka nastanka dreg balova krajem deventaestog i početkom dvadesetog veka. Ovakvi događaji postali su utočište i mesto okupljanja dvostruko diskriminisane grupe – pripadnika  LGBTQ+ zajednice Afroamerikanaca. Dešavali su se u Harlemu, pa se ovo doba naziva Renesansom Harlema, a takođe i u Grinič Vilidžu. Dreg balove posećivao je i veliki broj intelektualaca i umetnika tog vremena. U ovom trenutku dreg balovi postali su značajno mesto okupljanja LGBTQ+ zajednice, sigurna zona u kojoj mogu da se neometano ispoljavaju, pa se ovaj trenutak smatra začetkom LGBTQ+ kulture.

Ipak, posle Velike depresije i ekonomske krize, kao i ponovnog uvođenja prohibicije, neko vreme dreg balovi bili su onemogućeni. Novi zakoni zabranjivali su restoranima i barovima da zapošljavaju ili poslužuju gej posetioce. Ovo je bilo povezano sa talasom seksualnih zločina koji su na senzacionalistički način povezivani sa gej muškarcima. Ovakva klima se nastavila u Americi i po okončanju Drugog svetskog rata, kada se sve što se smatralo „subverzivnim“ strogo zabranjivalo. Cross-dressing bio je zabranjen, policija je često upadala u noćne klubove u kojima su se okupljali pripadnici zajednice, a pored toga gej muškarci i žene često su javno ponižavani, diskriminisani na poslu ili smeštani u psihijatrijske ustanove.

Česti upadi policije na mesta okupljanja LGBTIQ+ zajednice rezultirali su velikom pobunom u Stonewallu 28. juna 1969. godine koja predstavlja prekretnicu u borbi za LGBTQ+ prava. Stonewall bio je jedini gej bar u Njujorku u to vreme, a zanimljivo je da je bio u vlasništvu inostrane mafije. Policija je te godine izvršila jednu od uobičajenih racija, a osobe koje su nosile odeću drugog pola bile su podvrgavane ponižavajućem pregledu, ustanovljavanju polnog identiteta i hapšenju. Iako su ovakve racije bile česta pojava, ovoga puta došlo je do velike pobune koju su pokrenule lezbejke i dreg kraljice. Ovo je bio prvi put da se zajednica okupila na aktivistički način. Ovi događaji podstakli su aktivizam i borbu za LGBTQ+ prava širom celog sveta, a vodili su održavanju prvog Pride-a 28. juna 1970. godine, u Njujurku, Čikagu, San Francisku i Los Anđelesu, u znak sećanja na Stonewallsku revoluciju. Talas se brzo raširio po celom svetu. Dreg kraljice postale su značajan deo ovih događaja i to su i dan-danas.

Zahvaljujući tome, sedamdesetih godina 20. veka dreg balovi bili su u ekspanziji, povećao se njihov broj i postali su otvoreniji za učešće svih. Osim dreg kraljica, pojavile su se i takozvane dreg majke, koje su predstavljale iskusne dreg umetnice koje su pod svoje okrilje uzimale i učile početnice. Ovi događaji postali su bezbedne oaze u kojima su mnogi mladi pripadnici LGBTIQ+ zajednice, a najviše Afroamerikaci i Južnoamerikanci, mogli sebe da ispoljavaju slobodno, što je predstavljeno u dokumentarcu Paris is burning (1990).

Subverzivnost dreg kulture

Dreg umetnost i kultura bez sumnje u značajnoj meri pokazuju svoj aktivistički potencijal kao mesto okupljanja i slobodnog izražavanja LGBTIQ+ zajednice.

Ipak, sami dreg performeri/performerke ne moraju nužno biti transrodni, gej ili pripadnici nekih od datih identiteta. Postavlja se i pitanje koliko ovakva praksa sama po sebi ima subverzivni potencijal, možda i kada na to ne pretenduje. Iako u tome postoji debata u društvenim naukama, često se ukazuje da upravo dreg često na šaljiv i preuveličan način ukazuje na stereotipne rodne uloge određene u binarnom sistemu muško/žensko.

Preuzimajući odeću, gestikulaciju i celokupnu društvenu ulogu drugog pola kroz ovaj izraz, a bez pretenzije da se prikaže kao drugi pol, možemo zapravo videti ono što Džudit Batler naziva performativnošću roda, odnosno kulturološkom, a ne prirodnom uslovljenošću naših rodnih ispoljavanja.

Možemo da kažemo da je dreg vrsta umetnosti, ali da je subverzivna i aktivistička i kada ne pretenduje da to bude, jer samim svojim postojanjem preispituje ustaljenost i fiksnost rodnih identiteta. Kako kaže sam RuPaul: „Svi smo rođeni goli, sve ostalo je dreg.“

Razvoj drega u Srbiji

Krajem devedesetih pojavili su se začeci dreg umetnosti u Beogradu, ali to su još uvek bili sporadični i neorganizovani pokreti nekoliko hrabrih izvođača koji su javno istupali. Međutim, poslednjih nekoliko godina primetno je da se dreg scena polako razvija i da postaje sve vidljivija. Od tek nekoliko izvođača poput Markize de Sade, Dekadence i Sonje Sajzor, sada se može primetiti oko pedesetak aktivnih dreg kraljica. Primetno je da se ovaj vid umetnosti sve više popularizuje i postaje vidljiv u medijskom prostoru, pa se poslednjih nekoliko godina često organizuju žurke koje uključuju i dreg performanse u javnim prostorima, poput onih koje organizuje kolektiv The Haus of KayGie. Takođe, u poslednjih nekoliko godina ogranizovale su se i žurke koje su bile posvećene gledanju RuPaul’s Drag Race u KC Gradu, a na kojima je uvek neka od dreg kraljica bila hostesa.

Dreg kraljice postale su i zvezde Prajda, a njihovo pojavljivanje u narodnoj nošnji 2018. izazvalo je mnogo kontroverzi. Dreg kraljica Dita fon Bill bila je javno osuđena zbog vređanja nacionalnih i verskih osećanja, iako je ona sama govorila da je ovakvom odećom htela da prenese poruku da je samo ljubav tradicionalna vrednost.

Tokom decembra 2021. godine u sklopu filmskog queer festivala Merlinka u Domu Omladine bila je prikazana i izložba fotografa Aleksandra Crnogorca posvećena beogradskim dreg kraljicama, a ovom prilikom mogle su se videti i same kraljice koje su prisustvovale festivalu.

Začeci i medijska vidljivost dreg scene ukazuju da klima u Srbiji postaje tolerantnija prema ovakvoj vrsti umetnosti i aktivizma, a stvaranje zajednice performerki/performera otvara put nekim novim generacijama koje će moći lakše da pronađu svoju zajednicu i da se kroz nju izražavaju i umetnički i aktivistički.

——-

*Drag: A History of Female Impersonation in the Performing, Roger Baker, Peter Burton, Richard Smith, NYU Press, 1994

***

Tekst „Dreg – umetnost, aktivizam ili zabava?” izvorno je objavljen na Blogu o socijalnom uključivanju. Ostale blogove Ivona Živković možete pročitati ovde.

Ukoliko želite da pročitate i tekstove drugih autora/ki Bloga o socijalnom uključivanju, kliknite na link.