Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Druga nacionalna debata posvećena Unapređenju socio-ekonomskih uslova u ruralnim područjima, koju su organizovali Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i Beogradski fond za političku izuzetnost, održana je 4. novembra 2011. u Negotinu.

U uvodnom delu učesnicima se obratio predsednik opštine Negotin, Vlajko Đorđević, koji je predstavio trenutno stanje u ovom regionu, kao i aktivnosti i mere za podsticanje ruralnog razvoja koje se ovde primenjuju. On je naglasio da su ulaganja u selo jedan od prioriteta lokalnih vlasti i da se intezivno radi na promocijii ruralnog turizma i unapređenju stočarstva, koje je veoma značajno za razvoju poljoprivrede u ovom kraju. Đorđević je ukazao da je nužno izjednačiti uslove života u ruralnim i urbanim područjima, kako bi se sprečila dalja depopulizacija sela i stvorile odgovarajuće mogućnosti za razvoj proljoprivrede odnosno ruralni razvoj, ne samo na lokalnom nego i na regionalnom tj. nacionalnom nivou.

Miloš Milovanović, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i trgovine, istakao je da poljoprivreda jeste i da će ostati «kičma» ruralne ekonomije, navodeći da će država i dalje nastojati da jača poljoprivredenu proizvodnju, pre svega kroz finansijsku pomoć, ali i kroz druge resurse. On je naglasio da je, na srednji rok, neophodno izaći iz poljoprivrednog okvira u smislu pružanja mogućnosti da se stanovnici ovih područja nužno ne bave poljoprivredim aktivnostima već da se razvijaju i u druge ekonomske aktivnosti kao što su stari zanati, seoski turizam, različite usluge i dr, koje mogu da donesu pristojan prihod. Milovanović je podsetio da su migracije prirodan proces i da mnogo bogatija društva nisu uspela da zaustave ove procese, kao na primer nove članice EU, gde sa rastom produktivnosti nema potrebe za tolikom brojem poljoprivrednika, tako da je u budućnosti nužna kordinisana, sinhronizovana politika različitih resora koji se bave ruralni razvojem.

U delu debate koji se bavio unapređenjem ljudskog kapitala u ruralnim područjima učesnicima su se obratili Oliver Tošković sa Filozofskog fakulteta u Beogradu i Endre Balaša, menadžer Asocijacije za razvoj opštine Bačka Topola. Predstavljajući rezultate PISA testiranja u Srbiji tokom proteklih godina Tošković je naveo da je poslednji rezultati pokazuju poboljšanje u odnosu na protekle godina, posebno naglašavajući da je u sferi pravdenosti obrazovnog sistema ostvaren veliki napredak i da u ovoj oblasti stojimo jako dobro. S obzirom da ruralna područja karakreriše niži socioekonomski status učenika, niže aspiracije kao i reprordukcija siromaštva, istakao je da je neophodno je uvesti odgovarajući sistem stipendija odnosno fondova kako bi se deca iz ovih područja ohrabrila da idu na dalje školovanje. Endre Balaša je učesnicima predstavio različite primere dobre prakse jačanja kapaciteta poljoprivrednika, ukazujući na važnost planiranja na nivou mesnih tj. manjiih lokalnih zajednica i edukaciju praćenju odgovarajućom sertifikacijom. Takođe, istakao je važnost interdisciplinarnog pristupa u neformalnom obrazovanju prilagođenom ruralnim područjima, neophodnost redefnisanja programa za poljoprivredno savetodavstvo i dr.

Poseban segment debate posvećen je mogućnostima za unapređenje usluga u malim i nerazvijenim opštinama u okviru kog su izlaganja imali Željko Plavšić, predsednik UO Edukacionog centra iz Leskovca, i Snežana Kremić, koordinatorka Mreže za podršku ruralnom razvoju. Konstatovano je da je potrebno definisati indikatore za namenske transfere s centralnog nivoa, da sve primere dobre prakse treba promovisati i razmenjivati, insistirati na naširoj participativnosti i inkluziji korisnika, kao i da je nužno unaprediti saradanju lokalnih uprava sa udruženjima, kojima treba jačati kapacitete za pružanje usluga. Takođe, istaknuto je da je potrebno podići i kapacitete centara za socijalni rad i NVO za zastupanje i zagovaranje interesa korisnika, kao i da treba osnažiti opštinske Savete za socijalnu polititiku.

U trećem delu debate govornici su razmotrili mogućnosti za unapređenje konkurentnosti ruralnih područja i tom prilikom učesnicima su se obratili Ivana Dulić-Marković, bivša ministrka poljoprivrede i ekspertkinja SEEDEV-a, Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, Vladan Jeremić, direktor Regionalne agenicije za razvoj istočne Srbije i Ljubica Stankov, direktorka kompanije «Biotrend». Dulić-Marković je opštinu Negotin odnosno neke od projekata koji se ovde realiziju istakla kao primer dobre prakse u ovoj oblasti, napominjići da u celoj istočnoj Srbiji ima mnogo ovakvih primera, i ukazala na važnost prevazilaženja postojećih podela na različitim nivoima. Za unapređenje konkurentnosti, po njenim rečima, najvažnije je invesriranje u nove tehnologije i  znanje. Ujedno, ona je istakla da za poljoprivrednike nisu najvažnji fondovi koji su dostupni u procesu evropskih integracija, nego stabilnost i predvidivost. Ruralna politika EU je jedna od najboljih politika ove zajednice jer nastoji da kreira tražnju za proizvodima koji su stvoreni na tim prostorima, ističući da je važno da koristimo ruralni razvoj da bismo došli do tržišta i da shvatimo da nema «srednjeg» potrošača, tako da moramo biti cenovno ili kvalitativno konkurenti. Takođe, Dulić-Marković je navela da ne treba slepo primenjivati politku EU nego nastojati da se kreiraju mere koje se fokusiraju na naše probleme u ovoj oblasti, a konkurentnost jeste veliki problem, za čije je rešenje neophodno da se podržavaju investicije na svim nivoima, a pre svega insvesticije u znanje.

Prof. Cvijanović je predstavio jedan od primera dobre prakse tj. saradnje i udruživanja na raličitim nivoima: etno-selo Latkovac u oklini Aleksandrovca.

Vladan Jeremić, direktor RARIS-a, je kao ključna pitanja naveo uspostavljanje sistema podrške neophodnog za razvoj, kao i koordinaciju, naglašavajući da za unapređenje konkurentnosti fokus pre svega traba da bude na unapređenju znanja u ruralnim područjima. Jeremić je istakao da je ovaj region u procesu stvaranja klastera u ruralnom turzimu, i istakao da to nije projekat u klasičnom smislu, kao i da će klaster nastojati da okupi veliki broj firmi iz različitih oblasti.

Ljubica Stankov, direktorka «Biotrenda», je predstavila različita iskustva koje je njena porodična, veoma mala, kompanija imala u razvoju brenda i unapređenja konkurentnosti njihovih proizvoda – umaci i sosovi. Ona je istakla važnost kvaliteta marketinških aktivnosti koje je moguće sprovesti uz veoma mala ulaganja i predstavila različite vrste pomoći koje su tom prilikom korišćene, od domačih instutucija do međunarodnih organizacija kao što je USAID.

U okviru poslednjeg segmenta debate, učesnicima se obratila direktorka preduzeća Ekomozaik iz Bosne i Hercegovine, Kristina Šešlija, koja je predstavila kako je ovo preduzeće, inače u vlasništvu Fondacije Mozaik iz Sarajava, uspelo da razvije proizodnju organskog meda i bilja u opštini Šekovići, u koju je uključeno  oko 70 žena (ističući da je nekima od nih to prvi posao), kao i 20 muškaraca, pčelara. Ona je naglasila da sve vreme postoji odlična saradnja s opštinom, koja je ustupila kasarnu u kojoj se trenutno nalazi staklenik u kome se gaji lavanda.

Tokom diskusije još jednom je istaknuta odgovornost lokalnih samouprava kao pokretača lokalnih inicijativa, neophodnost različitih vrsta udruživanja, kao i rešavanja problema infrastrukture koje je važno za unapređenje konkurentnosti ruralnih područja. Ujedno, ponovljena je potreba za unapređenjem koordinacije svih institucija nadležnih za različita pitanja iz ove oblasti, i još jednom je ukazno je na važnost dobrog planiranja i edukacije.