Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Evropska komisija utvrdila je niz zajedničkih principa za nacionalne stečajne procedure za kompanije u finansijskim teškoćama sa ciljem da održivi biznisi dobiju novu šansu i ostanu u poslu, odnosno da se kompanije ohrabre na restrukturisanje u ranoj fazi i tako spreče stečaj. U Evropskoj uniji se oko 200.000 firmi godišnje ili oko 600 dnevno suoči sa nelikvidnošću zbog čega 1,7 miliona ljudi ostane bez posla. Pored toga, četvrtina stečaja ima prekogranične elemente. Podaci pokazuju i da polovina kompanija opstane u poslu manje od pet godina. Od početka krize broj stečaja u EU je udvostručen i očekuje se da se trend rasta nastavi i u 2014. godini.

Reformisanje nacionalnih propisa o stečaju doneće dvostruku korist – održivim kompanijama će pomoći da ostanu u poslu i sačuvaju radna mesta a istovremeno će doprineti unapređenju poslovne klime za kreditore koji će moći da povrate veći deo svojih investicija nego u slučaju kada dužnik propadne, ocenjuju u Komisiji.

Nakon bankrotstva, pošteni preduzetnici dobiće drugu šansu a statistike potvrđuju da su oni u principu mnogo uspešniji kada drugi put kreću sa poslom.

Komisijine preporuke usvojene su 12. marta nakon što su u prethodnoj godini održane javne konsultacije o evropskim stečajnim procedurama i predložena izmene propisa EU o prekograničnim stečajevima koje su nedavno dobile zeleno svetlo Evropskog parlamenta.

“Preduzeća su ključna za prosperitet i radna mesta ali je osnovati preduzeće i održati ga teško, posebno u sadašnjoj ekonomskoj klimi”, istakla je potpredsednica Komisije i komesarka za pravosuđe Vivijan Reding (Viviane).

Potpredsednica Komisije je podsetila na Henrija Forda, čija je prva automobilska kompanija propala posle godinu i po dana ali je on pokrenuo novu koja je postala jedna od najuspešnijih firmi u svetu.

“Mi ne treba da gušimo inovacije – ako pošteni preduzetnik prvi put nije bio uspešan, on ili ona treba da mogu da pokušaju ponovo. Naši stečajni propisi treba da podstiču novi početak”, istakla je Reding.

Evropski komesar za preduzeća i industriju i potpredsednik Komisije Antonio Tajani ukazao je da EU treba efikasan mehanizam koji će omogućiti da se napravi razlika između poštenog i nepoštenog preduzetnika. On je dodao da je to ključno za uklanjanje stigmatizacije bankrotstva i iskorenjivanje diskriminacije preduzetnika koji nisu prevaranti a propadnu u poslu.

Preporuke

Komisijine preporuke treba da obezbede okosnicu za nacionalne zakone o stečaju.

Od članica EU traži se da ubrzaju restrukturisanje kompanija sa finansijskim problemima u ranoj fazi, pre početka stečajne procedure, i preporučuje im se da dozvole dužnicima da restrukturišu svoje poslovanje bez zvaničnog otvaranje procedure.

Preporučuje se i da se kompanijama u teškoćama da mogućnost da traže privremeno odlaganje do četiri meseca (uz produženja najduže 12 meseci) usvajanja planova restrukturisanja pre nego što kreditori započnu procedure protiv njih.

Takođe se preporučuje ubrzavanje procesa usvajanja planova restrukturisanja, što je u interesu i dužnika i kreditora, s obzirom da se uvećavaju šanse za spas održivih kompanija.

Poslednja preporuka odnosi se na smanjenje posledica bankrotstva na buduće šanse preduzetnika da pokrene posao.

Od članica se traži da donesu odgovarajuće mere po preporukama u roku od godinu dana. Komisija će 18 meseci po usvajanju preporuka razmotriti stanje i da li postoji potreba za dodatnim merama.

Preduzetnici uče na greškama

Statistike pokazuju da propali preduzetnici uče na greškama i da su mnogo uspešniji kada drugi put pokrenu posao. Naime, 18% uspešnih preduzetnika propalo je u svom prvom poslu.

Iskustvo pak pokazuje da kompanije sa problemima imaju veće šanse za uspeh kada što ranije počnu restrukturisanje. Međutim, rano restrukturisanje – pre nego što počne zvanična stečajna procedura, nije moguće u nekoliko zemalja (npr. Bugarskoj, Mađarskoj, Češkoj, Litvaniji, Slovačkoj, Danskoj) a tamo gde je moguće, procedure su ponekad neefikasne ili skupe, što umanjuje šanse kompanija da se održe.

Konačno, u nekim zemljama mogu da prođu godine pre nego što se pošteni preduzetnik koji je bankrotirao oslobodi starih dugova i može da počne novi posao (Austrija, Belgija, Estonija, Grčka, Italija, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Malta, Hrvatska, Poljska, Portugalija i Rumunija).

Inače, nekoliko članica EU u kontekstu Evropskog semestra pozvano je da reformiše delove stečajnog procesa – Španija, Letonija, Malta i Slovenija.

Istovremeno više članica trenutno radi na izmeni zakona kako bi se unapredile šanse za spas kompanija u finanasijskim teškoćama i unapredile performanse stečajnih okvira (Holandija, Luksemburg, Poljska, Letonija, Kipar, Estonija, Hrvatska i Velika Britanija).

Izvor: EurActiv.rs