Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Krajem prošlog meseca objavljen je novi petogodišnji izveštaj UN “Žene sveta” (The World’s Women), u kome se procenjuje napredak ka rodnoj ravnopravnosti širom sveta u oblastima zdravlja, obrazovanja, zaposlenja, moći i donošenju odluka, kao i zastupljenost nasilja nad ženama i ženskog siromaštva. Novi izveštaj pokazuje, između ostalog, da nepismenih odraslih osoba (starijih od 15) na svetu ima oko 781 milion, od čega su 496 miliona žene. U svim delovima sveta žene čine vise od polovine nepismene populacije, a ovaj odnos muškaraca i žena u populaciji nepismenih odraslih nije se menjao u poslednjih 20 godina, navodi se u izveštaju. Jonika Berevoesku iz odeljenja za statistiku pri Odseku UN za ekonomska i socijalna pitanja, koji je priredio ovaj izveštaj, kaže da je neophodno usredsrediti se na obrazovanje odraslih kako bi se povećala stopa pismenosti među ženama.

Izveštaj se pojavio nakon što su u septembru usvojeni novi ciljevi za održivi razvoj. Osim posebnog cilja posvećenog postizanju rodne ravnopravnosti, novom razvojnom agendom se predviđa i iskorenjivanje nepismenosti i rodnih razlika u obrazovanju do 2030. U okviru milenijumskih razvojnih ciljeva već su načinjeni napori ka boljem pristupu školovanju za devojčice, i zabeležen je značajan napredak po pitanju pohađanja osnovnih škola. Skoro u celom svetu je postignuto univerzalno osnovno obrazovanje. Ipak, oko 58 miliona dece, od toga 31 milion devojčica, uglavnom sa područja Podsaharske Afrike, i dalje ne pohađa osnovnu školu. Takođe su se povećale rodne razlike u sekundarnom i tercijarnom obrazovanju.

Stopa pismenosti se takođe poboljšala na globalnom nivou, mada stariji ljudi koji nisu imali priliku da se obrazuju u mladosti nisu dobili odgovarajuću podršku u toj oblasti. Među starijima od 65 godina nepismeno je 30% žena i 19% muškaraca. U nekim regijama sveta, kao što su Južna Amerika i Karibi, stopa pismenosti kod starijih muškaraca i žena je slična zato što su mnoge starije žene imale pristup programima za opismenjavanje odraslih. “Moramo više da radimo na obrazovanju ljudi starijih od 40-50 godina, da bi u starosti mogli da uživaju društvene i ekonomske mogućnosti koje imaju”, kaže Berevoesku, i dodaje da smatra da je iskorenjivanje nepismenosti među mlađima od 24 godine izvodljivo do 2030, ali “kada je u pitanju celokupna populacija odraslih moramo više da razmišljamo o programima opismenjavanja odraslih i celoživotnog učenja, inače nećemo ispuniti ciljeve za održivi razvoj”.

Berevoesku dodaje da je neophodno uključiti rodnu perspektivu u sve oblasti, a ne samo u pismenost i obrazovanje, i da se ženama mora obezbediti mogućnost da učestvuju u programima.

Izveštaj UN u celini možete pregledati ovde.

Izvor: Mreža za Evropski ženski lobi