Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: MESTO ZA NAS (Blog o socijalnom uključivanju)

„Dragi Džastine, kao što znaš, izazovi su deo života. Tvoj um je tvoje oružje. Koristi ga za pozitivne misli i naučićeš isto što i ja. Verujem u tvoj talenat i tebe“.

Ovako počinje dokumentarac „Bez prestanka“ koji govori o prijateljstvu između trubača Klarka Terija i mladog pijaniste Džastina Kauflina. Džastin je vid izgubio sa jedanaest godina usled retke nasledne očne bolesti , a Klarkov je počeo da slabi zbog dijabetesa.

Nagrađivani pijanista Kauflin, rođen 1986. Godine u Merilendu, svoj muzički put započeo je sviranjem violine, a sa devet godina je počeo da svira klavir. Baš u to vreme počele su njegove brige jer je usled retke očne bolesti počeo da gubi vid. Naučio je Brajevu azbuku i počeo da se kreće uz pomoć psa vodiča.

Klavir mu je bio omiljeni instrument još od druge godine i kada su našli profesora koji je mogao da radi sa slabovidim učenikom bio je presrećan. Međutim, klavir nije bio njegova glavna zanimacija sve dok nije počeo da gubi vid. Pre nego što se to desilo, u detinjstvu je voleo da se šali, igra kompjuterske igrice i košarku.

Na upisu u muzičku školu primljen je na džez odeljenje. To se ispostavilo kao dobro jer bi mu bilo teže da čita note zbog vida. Brzo je zavoleo džez i njegovu slobodu izražavanja. „Sve vreme učiš teoriju i mehaniku što u klasičnoj muzici ne možeš da primeniš. Međutim u džezu je moguće to znanje stvarno primeniti“, govorio je. Od malena je počeo da nastupa, a kao profesionalni džez muzičar nastupa od svoje petnaeste godine.

Zajedno sa svojim videćim vršnjacima završio je gimnaziju 2004. godine. Bio je student generacije u muzičkoj školi i dobio predesdničku stipendiju na univerzitetu u Nju Džersiju gde je i diplomirao 2008. godine. Sa dvadeset tri godine je producirao, komponovao i svirao na svom prvom albumu „Predstavljamo Džastina Kauflina“.

Dok je živeo u Njujorku shvatio je koliko je samostalno kretanje sporo i opasno po život slabovide osobe u tom gradu. Zbog toga je nabavio psa vodiča koji mu je bio verni pratilac tokom života u Njujorku.

(…)

Tekst “Džez bez prestanka” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.