Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Evropska komisija predložila je zakon o pristupačnosti kojim će se postaviti zajednički zahtevi pristupačnosti proizvoda i usluga kako bi se pomoglo osobama sa invaliditetom u EU da u punoj meri učestvuju u društvu. Novi zakon će koristiti kako osobama sa invaliditetom, starijima i drugima suočenim sa izazovima u svakodnevnom životu zbog bolesti ili iz nekog drugog razloga, tako i kompanijama koje se u prekograničnoj trgovini neće sretati sa preprekama zbog različitih propisa. Oko 80 miliona ljudi sa nekom vrstom invaliditeta živi u Evropskoj uniji i očekuje se da do kraja decenije njihov broj bude znatno veći zbog starenja populacije. Procenjuje se da u Srbiji živi oko 800.000 osoba sa invaliditetom. U svetu se 3. decembar obeležava kao Međunarodni dan osoba sa invaliditetom.

Proizvodi i usluge koje će obuhvatiti novi evropski zakon pažljivo su izabrani u saradnji sa građanima i organizacijama civilnog društva, kao i kompanijama. Među proizvodima i uslugama su bankomati i bankarske usluge, kompjuteri, telefoni i TV oprema, audiovizuelne usluge, saobraćaj, elektronska trgovina i elektronske knjige.

Kako je obrazložila Komisija, cilj predložene direktive je bolje funkcionisanje unutrašnjeg tržišta čime se kompanijama olakšava da osobama sa invaliditetom obezbede pristupačne proizvode i usluge preko granice.

Zajednički zahtevi pristupačnosti važiće i u okviru pravila EU za javne nabavke, kao i kod korišćenja fondova Evropske unije.

Tom inicijativom stimulisaće se inovacije i povećati ponuda proizvoda i usluga dostupnih za više desetina miliona osoba sa invaliditetom u EU.

Posebna pažnja biće usmerena na to da se obezbedi proporcionalnost zajedničkih zahteva pristupačnosti, kako bi se pomoglo malim i mikro preduzećima kojima bi ti zahtevi mogli da predstavljaju dodatno opterećenje. Iskustvo istina pokazuje da u većini slučajeva mali biznis ima osećaj za potrebe osoba sa invaliditetom, posebno u fazi dizajna.

Komesarka Marijan Tisen (Marianne Thyssen) istakla je da invalidnost ne može da bude prepreka za puno učešće u društvu, niti nedostatak zajedničkih propisa EU treba da bude prepreka u prekograničnoj trgovini proizvoda i usluga pristupačnih osobama sa invaliditetom.

“Tim zakonom želimo da produbimo unutrašnje tržište i iskoristimo njegov potencijal na dobrobit i kompanija i građana sa invaliditetom. Zapravo, svi mi imaćemo koristi”, istakla je evropska komesarka zadužena za zapošljavanje, socijalna pitanja, veštine i mobilnost radne snage.

Evropski zakon o pristupačnosti olakšaće proizvođačima da izvoze robu i usluge koji su u skladu sa zahtevima EU jer neće morati da se usklađuju sa različitim nacionalnim propisima. Posebno će, smatraju u Komisiji, pomoći malom biznisu da u punoj meri iskoristi prednosti tržišta EU.

Kao rezultat, osobe sa invaliditetom imaće koristi od veće ponude pristupačnih proizvoda i usluga po mnogo konkurentnijim cenama.

Bolja ponuda pristupačnih proizvoda i usluga značiće i starijim ljudima koji imaju slične potrebe kao osobe sa invaliditetom, kao i drugima suočenim sa izazovima zbog povreda u nezgodama, zbog bolesti ili boravka u “napornom” okruženju, npr. slabo osvetljenom ili previše bučnom.

Novi zakon će doprineti povećanju učešća u društvu, uključujući u obrazovanju i zapošljavanju, kao i unapređenju prilika za veću samostalnost i mobilnost, istakla je Komisija.

Procenjuje se da oko 80 miliona građana EU ima neki vid invalidnosti. Njihov broj bi zbog starenja populacije do 2020. godine mogao osetno da poraste i dostigne 120 miliona.

Kako je navela EK, pristupačnost proizvoda i usluga je uslov da osobe sa invaliditetom učestvuju i imaju aktivnu ulogu u društvu. Takođe doprinose obezbeđenju pametnog, održivog i inkluzivnog rasta.

Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom sadrži odredbe o pristupačnosti kojom se zahteva da zemlje preduzmu neophodne mere, uključujući zakonske, da obezbede pristupačnost.

Međutim, bez zajedničkih evropskih zahteva, svaka članica EU bi nastavila da razvija svoje zakone kako bi ispunila obaveze iz Konvencije UN, čime bi se tržište EU cepalo sve više i više.

Novi propis treba da spreči rascepkanost tržišta i otvori nove mogućnosti za biznis, navodi se u saopštenju Komisije i dodaje da će se tako smanjiti i cena pristupačnih proizvoda i usluga. To će imati pozitivan uticaj na budžete na dugi rok jer će smanjiti zavisnost starijih i osoba sa invaliditetom od drugih.

U Srbiji oko 800.000 osoba sa invaliditetom

Procenjuje se da u Srbiji živi oko 800.000 osoba sa invaliditetom, a zadatak države je da se napravi što bolji ambijent za njihovo osnaživanje i uključivanje u društveni život, izjavio je 3. decembra potpredsednik Skupštine Srbije Vladimir Marinković.

“Osobe sa invaliditetom suočavaju se svakodnevno sa fizičkim i komunikacijskim preprekama, uz sve to, izložene su tri puta većem riziku od siromaštva. U toj grupi potencijalno najugroženiji su žene i deca”, rekao je Marinković na zajedničkoj sednici dva skupštinska odbora, organizovanoj povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom.

Marinković je dodao da Srbija ima relativno dobar zakonski okvir u toj oblasti, ali da problemi nastaju zbog nedovoljne primene zakona i sredstava koja se odvajaju u tu svrhu.

Kako je naveo, parlament će i dalje pružati najširu podršku unapređivanju prava osoba sa invaliditeom, među kojima ima sjanih pravnika, sportista i drugih profesija koji mogu da doprinesu napretku društva.

“Kada vidimo ovakve podatke, vidimo šta nam je činiti. Najbitnije je da kreiramo ambijent povoljan za ekonomski razvoj, kako bismo mogli da vodimo jednu odgovornu, socijalnu politiku”, rekao je on.

Vršilac dužnosti direktorke Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije Ksenija Milenković rekla je da je inkluzija osoba sa invaliditetom deo pregovaračkog poglavlja 23, koje se bavi u najširem smislu poštovanjem osnovnih ljudskih prava i prava ranjivih grupa.

Ona je kazala da je Evropska komsija dala dobru ocenu zakonodovanog okvira, ali da će u prvom planu pregovora sa EU biti to što se taj okvir ne primenjuje.

Prema njenim rečima, drugo poglavje koje se tiče inkluzije osoba sa invaliditetom, a koje je najznačajnije za tu oblast, je poglavlje 19 koje se tiče socijalne politike i zapošljavanja.

“Poglavlje 19 je više nego bilo koje drugo značajno za ovo o čemu danas govorimo, jer jedno je govoriti o opštoj zabrani diskriminacije u kontekstu poštovanja ljudskih prava, ali suština je da li mi možemo zaista tim osobama da obezbedimo mogućnost da se zaposle i da daju maksimum svojih sposobnosti na radnom mestu”, navela je Milenković.

Potpredsednica Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Svetlana Vlahović rekla je da je bez obzira na donete zakone i deklarativna zalaganja Srbija daleko od inkluzije osoba sa invaliditeom.

“I pored brojnih rezultata ubuduće nas čeka još mnogo posla do inkluzije”, rekla je ona i ocenila da je obrazovni sistem možda najodgovorniji za inkluziju, jer sve počinje od obrazovanja.

Zajednička sednica Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva i Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova održana je pod nazivom “Inkluzija osoba sa invaliditetom – pristupačnost i osnaživanje.

Izvor: Beta, EurActiv.rs