Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Evropska komisija zatražila je 27. maja od članica EU da prime ukupno 40.000 tražilaca azila poreklom iz Sirije i Eritreje koji su došli u Italiju i Grčku. Komisija je zatražila od članica da to učine u znak solidarnosti sa Rimom i Atinom, ali je ovaj zahtev dočekan sa velikim rezervama među zemljama EU. Komisija je takođe pozvala zemlje EU da prime 20.000 sirijskih izbeglica. Prema predlogu, članice bi preuzele azilante i izbeglice na dve godine, a dobile bi finansijsku pomoć za to.

Prema predlogu Evrope komsije, broj izbeglica koji neka članica može da primi određuje se na osnovu bruto domaćeg proizvoda, broja stanovnika, stope nezaposlenosti i broja izbeglica koje je neka zemlja do sada primila.

Evropski komesar za unutrašnja pitanja Dimitris Avramopulos je pozvao “partnere” Italije i Grčke da se “uključe” u napore za prihvat izbeglica i azilanata i ocenio da su kriterijumi raspodele po članicama objektivni i realni.

Komisija je navela da će članicama biti dodeljeno 6.000 evra po tražiocu azila, a mera se odnosi na azilante koji su u EU došli posle 15. aprila.

Tri članice EU – Velika Britanija, Irska i Danska, koriste svoje pravo na izuzeće od politika u oblasti migracija, na osnovu koga mogu da odbiju da učestvuju u raspodeli izbeglica i azilanta.

Francuskoj je predloženo da preuzme brigu o 6.752 tražioca azila poreklom iz Sirije i Eritreje i da primi 2.375 sirijskih izbeglica u naredne dve godine. Nemačka bi treblao da primi 11.894 tražilaca azila i izbeglica, a Malta 413.

Ovaj privremeni mehanizam podrške je aktiviran zbog Italije i Grčke, a mogao bi i da se aktivira zbog Malte u slučaju da se suoči sa prilivom velikog broja migranata, navela je Komisija.

Avramopulos je naglasio da Brisel ne predlaže uvođenje kvota za izbeglice navodeći da su neke članice i mediji pogrešno protumačili predlog Komisije. On je istakao i da nikada nisu iznošeni predlozi u vezi sa prijemom iregularnih migranata.

“Predlažemo uravnoteženu podelu migranata kojim je potrebna međunarodna zaštita”, rekao je on. “Svaka zemlja će imati slobodu da odluči da li će odobriti ili odbiti zaštitu tražiocima azila koje preuzme u znak solidarnosti”, rekao je evropski komesar.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini rekla je da predlog Evropske komisije za prijem migranata nije idealan, ali da predstavlja ogroman korak napred jer uvodi princip solidarnosti.

Ona je dodala da će, međutim, biti potrebno dostići konsenzus o predlogu o prebacivanju tražilaza azila kako bi ministri unutrašnjih poslova EU mogli da ga odobre na sastanku 16. juna u Luksemburgu.

To će, po svemu sudeći, biti težak zadatak jer su mnoge članice nezadovoljne predlogom.

“Jedno 12-ak zemalja je izrazilo vrlo velike rezerve tokom prve rasprave abmasadora članica EU u sredu (27. maja)”, rekao je za AFP učesnik tog sastanka.

Francuska podržava duh predloga da se pomogne članicama ali ne i način kako to da se učini. Pariz je najavio da će tražiti više stvari u vezi s predlogom.

“Pri utvrđivanju kriterijuma raspodele treba više uzeti u obzir napore koje su neke članice već preduzele u okviru međunarodne zaštite (izbeglica)”, rekao je francuski ministar unutrašnjih poslova Bernar Kaznev (Bernard Cazeneuve).

Evropski izvori su rekli da neće biti postignuta neophodna većina da se predlog usvoji ako Francuska ostane u taboru protivnika predloga.

“Neke članice oklevaju”, rekao je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker novinarima nakon sastanka sa generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom. Junker je rekao da članice EU treba to da prihvate istakavši da su sada bitna dela a ne reči.

Akcioni plan za pitanja imigracije i azila je prva politička inicijativa Junkera od njegovog dolaska na čelo Evropske komisije u novembru 2014.

Izvor: AFP, Beta, preuzeto sa www.euractiv.rs