Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Branimir Živković, Andrea Petrović i Borko Vesković

Troje mladih iz Beograda je od 13. do 20. novembra u Kulturnom centru Grad organizovalo niz akcija sa ciljem prikupljanja pomoći za beskućnike, ali i iz želje da ukažu na to kako se samoinicijativom u vremenu krize i siromaštva može  pomoći naugroženijima.

Od prvobitne ideje do realizacije bilo im je potrebno mesec i po dana. Troje prijatelja iz Beograda, mladih entuzijasta i po svemu sudeći altruista, ponukani zapažanjem drugarice Andree Petrović, grafičkog dizajnera, da u gradu svakog dana sreću beskućnike, rešili su nešto da preduzmu. Makar nakratko, kako bi svakodnevnica ljudi bez adrese za nijansu postala svetlija.

Od 13. do 20. novembra, bukvalno bez budžeta, organizovali su Nedelju dobrog dela u Kulturnom centru Grad (KCG), u Savamali.

„Dok smo jednom prilikom ćaskali, naša drugarica Andrea je predložila da  nešto učinimo za ljude koje svaki dan srećemo po ulicama. Pomislili smo da bi to mogao da bude jedan dan: da sakupimo garderobu, koju svako od nas ima, a želi da je se reši“, priča Branimir Živković, po profesiji montažer.

Onda su se zapitali: a zašto samo dan? Neka bude čitava nedelja,  pozvali su prijatelje , osmislili program  i kontaktirali medije, dodaje Borko Vesković iz Kulturnog centra Grad koji je odmah prihvatio ideju i  besplatno im ustupio prostor: „Pozvali smo ljude dobre volje da donesu toplu garderobu, konzerviranu hranu, sredstva za ličnu higijenu.“

U okviru gerilske akcije, kuvali su čaj i napravili sendviče i delili ih na punktovima u Beogradu gde se okupljaju beskućnici

Jedno veče sproveli su  “gerilsku akciju“: „Skuvali smo čajeve i napravili sendviče i krenuli ka punktovima u glavnom gradu Srbije, gde znamo da se najčešće  okupljaju beskućnici: u tramvaju ’dvojka’, ispred zgrade Radio Beograda, po peronima Železničke stanice…“ Ostala im je  upečatljiva  scena iz tramvaja, kada su im putnici prilazili kada bi videli da komunikaciju sa beskućnikom: „Jedan čovek nam je sugerisao da beskućniku sa bolesnom nogom kupimo kremu i sam je pri tom izvadio novac iz novčanika. Jednom deki smo već sutradan odneli obuću i toplu jaknu“, kaže Borko.

U Nedelji dobrog dela otišli su u Institut za transfuziju krvi da bi dali krv, obišli su Centar za prihvatanje odraslih u Kumodraškoj. Sa decom iz Svratišta i aktivistima Centra za integraciju mladih pravili su palačinke za najmlađe bez krova nad glavom. U KCG organizovali su projekcije filmova i tribine na temu beskućništva, a govornici su  bili volonteri Crvenog krsta sa Palilule, okupljeni u grupu „Pojačaj” Centra za integraciju mladih.

Na naše  pitanje da li su se obratili nekoj zvaničnoj adresi, instituciji za pomoć, gotovo u glas kažu: Ne i nismo imali nameru!

„Ovim smo jednostavno želeli da pokažemo da svako od nas može da uradi nešto za druge. Suština je da pokažemo ljudima da čak i u ovim teškim vremenima, u potpuno iskrivljenom sistemu vrednosti i ovakvom društvu u kom živimo, ne bi trebalo da bude toliko teško pružiti ruku ljudima koji pate. Važno je da, čak i ako smo mi siromašni, najsiromašnijima damo bar osmeh ili neku lepu priču ako nemamo ništa materijalno da im ponudimo“, kažu Branimir i Borko.

Na pozive koje su objavili putem medija i Fejsbuka, u prostorije KCG u prvih tri dana došlo je 50-tak građana koji su doneli neophodne stvari za beskućnike.

Plakat za Nedelju dobrog dela

Nedelja dobrog dela završena je humanitarnim koncertom. Prihod sa nastupa kantautora Kralja Čačka, Horkestra, Ramomaka i didžejeva „Str8 Mickey & The Boyz” otišao je na tri adrese: Ireni, devojci oboleloj od multiple skleroze, čija se porodica svakodnevno suočava sa siromaštvom; porodici Đorđević iz okoline Beograda, za poboljšanje uslova u kući u kojoj žive sa dvoje dece; i Nikoli, beskućniku sa juga Srbije, koji nema novac da ode u Leskovac i od tamošnjih službi pribavi dokumenta.

„Želeli smo da ovom Nedeljom pokažemo da pojedinac može da napravi promenu i da, iako možda smatra da je i sam nemoćan ili siromašan, može puno toga da učini za ljude oko sebe“, kažu Borko i Branimir, uz opasku da još razmišljaju da li će Nedelja postati tradicionalna, proširiti se u druge gradove Srbije. Želja im je da naprave sajt koji bi omogućio umrežavanje ljudi spremnih da pomognu.

Srbija nema zvanične podatke o broju beskućnika. Prošlogodišnjim popisom stanovništva prvi put je predviđena statistička obrada ovog dela populacije. Procene su da ih je od 10.000 do čak 100.000. Ako je za utehu, sličnu statistiku nemaju ni zemlje Evropske Unije i sve se uglavnom svodi na procene.