Vlada Republike Srbije
Članice EU odlučile su 18. maja da pokrenu pomorsku operaciju protiv mreža za krijumčarenje migranata koji preko Sredozemnog mora pokušavaju da dođu Evrope, a NATO je saopštio da je spreman da pomogne ako bude neophodno. EU sada čeka na usvajanje rezolucije UN o tome, što je uslov za delovanje misije u libijskim vodama. Sastanak ministara spoljnih poslova i odbrane EU u Briselu na kome je doneta odluka o vojnoj akciji, pokazao je međutim koliko je nejedinstvo među članicama kada je reč o predlogu za uvođenje kvota za prijem izbeglica u EU.
U okviru operacije pod imenom “EU Nejvfor Med” (EU Navfor Med) biće razmešteni ratni brodovi i izviđački avioni evropskih snaga u vodama Libije koja je glavno polazište za ilegalno prebacivanje migranata preko mora u Evropu. Odluka o pokretanju operacije je doneta mesec dana nakon tragedije u vodama Libije u kojoj je prilikom prevrtanja broda stradalo 800 migranata.
Šefica evropske diplomatije Federika Mogerini rekla je na sastanku u Briselu da očekuje da će ta operacija u punom obimu mogla da bude pokrenuta u junu, nakon vojnih priprema i prikupljanja neophodne opreme.
“Ovo je samo početak. Sada počinje planiranje”, rekla je Mogerini i dodala da se stvari moraju hitno rešavati jer dolazi leto kada se ljudi češće odlučuju da krenu putem mora.
Ministri spoljnih poslova i odbrane EU su izrazili nadu na sastanku u Briselu da će libijske vlasti takođe podržati operaciju. U Libiji vlada haosu i na političkom i na bezbednosnom planu pa ta zemlja ima dva parlamenta i dve vlade.
Libijske vlasti koje priznaje međunarodna zajednica odbijaju da prihvate vojnu operaciju. “Bilo koja vojna akcija mora da se odvija u saradnji sa libijskim vlastima”, rekao je za AFP portpaol libijskih vlasti Hatem el-Urajbi.
Operaciju moraju da odobre pre svega Ujedinjene nacije, jer EU neće bez toga imati pravo da deluje u libijskim teritorijalnim vodama i zaplenjuje brodove. Mogerini je nedavno tražila podršku za rezoluciju u Savetu bezbednosti UN gde, kako je rekla, nije našla na veće protivljenje.
Rusija je u prvo vreme oklevala a sada se čini da je spremna da podrži tekst rezolucije u kome se neće konkretno pominjati uništavanje brodova koje koriste krijumčari.
Isključena mogućnost kopnene akcije
U međuvremenu, kako navode evropske diplomate, EU može da počne da koristi brodove, bespilotne letelice i helikoptere na otvorenom moru za prikupljanje informacija o krijumčarima, mada će ospeg delovanja biti za sada ograničene.
Glavni štab operacije “EU Nejvfor Med” biće u Rimu a operacijom će komandovati italijanski admiral Enriko Kredendino.
Članice EU bi trebalo da obezbede brodove, izviđačke avione, helikoptere i mornare. Francuska, Velika Britanija, Nemačka i Španija su već najavile da će dati brodove, dok su Poljska i Slovenija ponudile avione i helikoptere.
Kredendino će i odrediti zonu delovanja u okviru operacije, odnosno koliko će evropski brodovi moći da se približe libijskoj obali.
Kopnena akcija u Libiji je isključena, a državni sekretar za evropska pitanja u francuskoj vladi Arlem Dezir objašnjava da bi brodovi mogli da “intervenišu što bliže obali sa koje se kreće”. “Treba prvo spasiti osobe koje se nalaze na brodovima i, ako je potrebno vratiti ih, u luku iz koje su krenuli”, rekao je Dezir i dodao da bi brodovi onda trebalo da budu onesposobljeni tako što će im se unišitti motori.
Operacija jeste rizična, s obzirom da su krijumčari migranata već pucali na pripadnike italijanske oblaske straže kako bi ih naterali da napuste prestretnuti brod.
Podrška NATO
Mada se NATO zvanično još nije priključio operaciji EU, generalni sekretar tog vojnog saveza Jens Stoltenberg je rekao da je Alijansa “spremna da pomogne ako dobije zahtev”.
Stoltenberg je naveo i da je NATO čije su 22 članice i zemlje EU, spreman da pomogne vladi Libije da ojača i da izgradi odbrambene kapacitete “kada situacija na terenu dozvoli takvu operaciju”.
Naglasivši neophodnost borbe protiv krijumčara migranata, Stoltenberg je kazao da je jedan od problema i to što bi stranci borci i teroristi mogli da se umešaju među migrantima i tako se dokopaju Evrope.
HRW: Čista ludost
Protiv vojne operacije su nevladine organizacije koje ukazuju da će se time samo preusmeriti migracije na druge pravce i migranti izložiti većem riziku. “Čista ludost”, komentarisala je organizacija Hjuman rajts voč (Human Rights Watch).
Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer (Frank-Walter Steinmeier) rekao je da Evropljani moraju da rade na pronalaženju celovitog rešenja problema.
“Misije spasavanja same po sebi neće ništa rešiti, vojna misija neće sama po sebi ništa rešiti. Moramo obezbediti učešće i zemalja iz kojih dolaze izbeglice i stabilizovati Libiju”, rekao je on.
Oko 51.000 ljudi je ušla u Evropu preko Mediterana ove godine, od toga u Italiju 34.500 migranata. Pritom je 1.770 stradalo u moru. Prošle godine je 3.300 ljudi stradalo pokušavajući da dođu do Evrope preko mora.
Nesloga oko kvota
Za razliku od pokazanog jedinstva u vezi sa vojnom akcijom, članice EU nisu složne kada je reč o predlogu da se uvedu obavezne kvote za prijem izbeglica.
Velika Britanija je ranije odbacila taj predlog koristeći svoje pravo da bude izuzeta od evropskh politika u oblasti migracija. Francuska je, takođe, stavila do znanja da je već primila veliki broj izbeglica iz Sirije i Iraka, a sada se Španija poziva na ekonomske teškoće.
“Prihvatanje obaveze da primite migrante kojima nećete moći da obezbedite posao je, po mom mišljenju, magareća usluga”, rekao je španski ministar spoljnih poslova Hoze Manuel Garsija-Margalji.
Slovačka i Mađarska su, takođe, protiv sistema kvota.
Izvor: AP, AFP
Preuzeto sa www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Napiši komentar