Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Registracija, identifikacija, selekcija i vraćanje: lideri EU nameravaju da pooštre uslove za prijem migranata u Uniju kako bi sprečili krizu koja preti da ugrozi slobodu kretanja u šengenskom prostoru. Neke članice počele su da pribegavaju jednostranim merama zbog priliva migranata, poput Mađarske koja je prvo najavila da će suspendovati primenu evropskih propisa o azilu, a zatim je od toga odustala. Budimpešta, međutim, ne odustaje od plana da podigne zid na granici sa Srbijom. Više od 100.000 osoba je ilegalno ušlo u EU od početka godine preko Sredozemnog mora ili Turske, podaci su evropske agencije za kontrolu granice Fronteks (Frontex).

Evropska komisija želi da nametne članicama obavezu da prihvate 40.000 tražilaca azila poreklom iz Sirije i Eritreje koji su posle 15. aprila došli u Italiju i Grčku. Komisija je u tom cilju predložila kriterijume po kome bi azilanti bili raspodeljeni. Međutim, članice nisu složne oko tog predloga i malo je verovatno da će ga prihvatiti na samitu 25. juna u Briselu.

“Ideja o uvođenju kvota koje bi nametnuo Brisel ne može da uspe. Nema i nikada neće biti konsenzusa o obavezujućem mehanizmu”, rekao je 24. juna visoki evropski zvaničnik. On je rekao da je “desetak zemalja za, a desetak protiv” sistema raspodele. Poljska i Španija su dve velike zemlje koje predvode protivnike tog predloga.

“Evropska komisija je potcenila otpor jednog dela članica i ideja da se ide na glasanje je naišla na protivljenje mnogih članica”, kažu u delegacijama članica. “Pitanje je vrlo osetljivo. Pravno, možemo pristupiti glasanju sa kvalifikovanom većinom, ali biće teško u političkom smislu nametnuti zemljama meru koju osporavaju”, rekao je neimenovani evropski zvaničnik.

U nacrtu zaključaka sa samita u koji je uvod imao AFP, ne pominju se obavezujuće mere. Šefovi vlada i država EU se samo pozivaju da “daju svoju saglasnost na preseljenje na dve godine 40.000 ljudi koji su stigli u Italiju i Grčku i kojima je potrebne privremena zaštita”.

O raspodeli izbeglica razgovaraće ministri unutrašnjih poslova 9. i 10. jula u Luksemburgu, a ta mera bi trebalo da stupi na snagu krajem jula.

Slučaj Mađarske

Pored Grčke i Italije, i Mađarska traži da joj se pomogne u prihvatu migranata. Mađarska je prvo najavila da će suspendovati primenu propisa o azilu, a zatim je obasnila da to nije nameravala da učini. Madajrski “ministar spoljnih poslova Peter Sijarto je obavestio svog austrijskog kolegu da Mađarska neće suspendovati nikakve propise EU”, saopštilo je 24. juna mađarsko Ministarstvo spoljnih poslova.

Mađarska je navela da je samo tražila od članica EU period “pauze” kako bi mogla da se izbori sa desetinama hiljada izbeglica. Budimpešta je želela da neko vreme ne prima nazad migrante iz drugih evropskih zemalja koji su u Mađarskoj, kao prvoj zemlji EU u koju su ušli, podneli zahtev za azil. Odluku je obrazložila “tehničkim razlozima”, odnosno iscrpljenošću kapaciteta za prijem migranata.

Mađarska, u koju je ove godine ušlu oko 61.000 ilegalnih imigranata, ne odustaje od izgradnje zida na granici sa Srbijom. Sijarto je izjavio 24. juna da je vlada u Budimpešti odlučila da podigne privremenu ogradu na granici sa Srbijom što je pre moguće kako bi zaustavila dolazak imigranata.

Sijarto je rekao da je potrebno promeniti nekoliko zakona pre početka izgradnje, mada nije rekao kada bi radovi mogli početi.

On je rekao da ograda nije “bilateralno pitanje” sa Srbijom, s kojom, kako je naveo, “odnosi nikada nisu bili dobri kao sada”.

Neophodno rešenje na nivou EU

“Opšte rešenje treba da uključuje Mađarsku koja se suočava sa prilivom izbeglica koliko i Italija. Međutim, ništa ne opravdava jednostrane mere i u zaključcima sa satima bi trebalo da se potvrdi obaveza poštovanja propisa”, rekao je neimenovani diplomata.

Visoki evropski zvaničnik je uzporoio da se rešenje mora naći na nivou EU jer bi u suprotno jednostrane mere mogle da obesmisle sadašnje propise i ugroze Šengen.

Predloženi mehanizam predviđa uvođenje centara u zemljama dolaska izbeglica, u kojima će se oni registrovati i utvrditi njihov identitet. Te centre će finansirati EU.

“To će omogućiti da se napravi razlika između onih koji imaju pravo na azil u Evropi i onih koji dolaze iz ekonomskih razloga, i da se organizuje povratak iregularnih migranata”, rekao je nedavno francuski ministar unutrašnjih poslova Bernar Kaznev (Bernard Cazeneuve).

U nacrtu zaključaka se navodi da je reč o vanrednom, privremenom mehanizmu.

Izvor: AFP, preuzeto sa www.euractiv.rs