Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Zvaničnici Portugala, zemlje koja predsedava EU, pozvali su članice Unije da što pre daju sugestije kako da se reguliše rad na daljinu, ocenjujući da je neophodna hitna akcija da bi se što bolje iskoristile prednosti i neutralisali rizici takvog načina rada koji je zbog pandemije postao uobičajen.

Zamenik portugalskog državnog sekretara za rad Migel Kabrita, ocenio je da je potrebno „hitno raditi na regulisanju tog modela, koji više nije nikakva novina”, već je zbog pandemije COVID 19 postao široko rasprostranjena praksa.

Kabrita je na konferenciji na visokom nivou u budućnosti rada, koju je onlajn organizovao Portugal, ocenio da je potrebno naći balans između šansi i opasnosti koje sa sobom nosi rad na daljinu.

Šefica odeljenja za zapošljavanje evropske fondacije za rad Eurofound Irene Mandl, podržala je ideju da se rad na daljinu reguliše, navodeći da je on u pandemiji postao „nova normalnost”.

„Jedan deo poslova bi trebalo da se obavlja na ovaj način i posle krize”, rekla je Mandl.

Mandl je kao neke prednosti rada od kuće nabrojala veću radnu inkluzivnost, veću fleksibilnost i autonomiju i bolji balans između posla i porodičnog žvota.

Sa druge strane, kako je naglasila, postoje i rizici, kao što su isključenost određenih grupa, pojačana kontrola zaposlenog, stres i neograničeno radno vreme.

Ilze Zvidrina, letonska zvaničnica koja predsedava Odborom za zapošljavanje Evropske komisije, naglasila je da je pandemija razotkrila „neke već postojeće slabosti” rada na daljinu.

Založivši se za pronalaženje prave ravnoteže, pri čemu bi se uzelo u obzir kako stvaranje, tako i razgradnja radnih mesta, Zvidrina je istakla i potrebu hvatanja ukoštac sa problemom segmentacije tržišta rada, odnosno raslojavanja s obzirom na vrstu radnog mesta, kvalifikaciju i uslove rada, bez obzira na produktivnost.

„Neke profesije mogu da iskoriste rad na daljinu, a druge ne toliko”, upozorila je Zvidrina.

Stefano Skarpeta, šef direktorata za zapošljavanje, rad i socijalna pitanja Organizacije za ekonomsku saradnju i ravoj (OECD), rekao je da je pandemija izazvala „veliku socijalnu krizu u oblasti zapošljavanja” i da su mnogi ljudi bili prinuđeni da se okrenu drugačijim radnim aranžmanima.

Pandemija je, prema njegovim rečima, pokazala da „ima mnogo poslova koje je moguće obavljati od kuće, kao i da kompanije imaju radnike sa odgovarajućim kapacitetom”.

„Vrlo je verovatno da će i posle krize biti izvestan broj ljudi koji će raditi od kuće ili na hibridan način”, dodao je Skarpeta, ujedno upozoravajući da rad na daljinu može da doprinese produžavanju radnog vremena i da izazove digitalni stres.

Koordinatori dokumenta o budućnosti rada u Portugalu, Tereza Koeljo Moreira i Giljerme Draj, izneli su podatak da je u toj zemlji 2014. godine svega 0,05% radno sposobne populacije radilo na daljinu, u poređenju sa sadašnjih 12,3%.

„Sada postoje nove šanse i novi rizici, i zato je neophodno usvojiti zvaničnu politiku koja će garantovati slobodu izbora kako bi se regulisala veća fleksibilnost, i sa druge strane, odbranili i zaštitili ‘daljinski’ radnici”, rekao je Draj.

Moreira je ukazala da postoje i rizici koji se odnose na „nedostatak opreza” u pogledu nekih rešenja, kao što je na primer mogućnost poslodavca da pristupi poverljivim podacima zaposlenog.

Marta Njuton, zamenica direktora Međunarodne organizacije rada (ILO), ocenila je ipak, da rad od kuće, uprkos rizicima, „ako je dobrovoljan, može da bude od koristi i za preduzeće i za zaposlene”.

Agencija Eurofound, čiji je pun naziv Evropska fondacija za unapređenje životnih i radnih uslova, objavila je nadavno podatak da je u julu 2020. godine gotovo polovina zaposlenih u EU u potpunosti ili delimično radila od kuće, u poređenju sa 10% pre izbijanja pandemije.

Studija koju je sačinio Eurofound, poslužila je i kao osnova za raspravu na konferenciji „Rad na daljinu – izazovi, rizici i šanse”, koju je organizovao Portugal.

Onlajn anketa kojom je u julu obuhvaćeno 90.000 građana Unije, pokazala je da njih 48% barem deo posla obavlja od kuće. Od tog procenta, 34% je reklo da radi isključivo od kuće.

Rezultat istraživanja u oštroj je suprotnosti sa brojevima od pre izbijanja pandemije. Tako je 2018. godine manje od jednog među 20 zaposlenih redovno radilo od kuće, a manje od jednog među deset povremeno.

Pokazalo se, ipak, da postotak onih koji su u vreme sprovođenja ankete radili isključivo od kuće veoma varira među članicama EU.

Tako se u samom vrhu našla Belgija sa više od 50% zaposlenih koji su radili na daljinu, dok je u Hrvatskoj, Poljskoj, Slovačkoj, Bugarskoj i Mađarskoj na taj način radila približno petina zaposlenih.

Anketa je pokazala i da rad na daljinu za većinu anketiranih nije novost i da je 54% onih koji su radili od kuće, to činilo i pre pandemije, dok je za 46% ispitanih takav rad predstavljao nešto novo.

Istraživanje je potvrdilo da su posao od kuće uglavnom obavljale osobe sa visokom školskom spremom (74%), i da je takav način rada bio narastprostranjeniji u uslužnim delatnostima.

Najmanje zastupljen bio je u „direktnim” delatnostima kao što su zdravstvo, transport i poljoprivreda, ili u delatnostima koje su bile meta epidemioloških mera, kao što su trgovina i hotelijerstvo.

Izvor: EURACTIV.com