Vlada Republike Srbije
Suočena sa sve većim napuštanjem sela, Evropa mora da obezbedi investicije i sprovodi politiku kojom će poljoprivredu učiniti privlačnijom, posebno mladim ljudima. Politička nesigurnost zbog nedosledne poljoprivredne politike Evropske unije, međutim, odvlači investitore. Loša infrastruktura, niske zarade i mala pokrivenost internetom demotivišu mlade da ostanu na selu.
Seoska područja čine više od polovine površine EU, ali ne ispunjavaju svoje ekonomske i socijalne potencijale. Nezaposlenost je velika, a populacija je sve starija jer se sve više mladih seli u gradove u potrazi za novim mogućnostima.
Za one koji ostaju na selu, nedovoljno investiranje u infrastrukturu ograničava ekonomski razvoj zbog čega je još teže ubediti mlade da život na selu može da pruži budućnost zbog koje vredi ostati.
“Ako želimo da održimo seoska područja u budućnosti, ako želimo da održimo poljoprivredu, moramo da privučemo mlade ljude”, izjavio je predsednik Evropskog saveta mladih poljoprivrednika Janes Maes. “Mladi treba da vide da vredi živeti u seoskim područjima, da se od poljoprivrede može živeti i izdržavati porodica”, rekao je Maes u Briselu na skupu o razvoju poljoprivrede koji je organizovao EURACTIV.com.
Stiven Meredit iz organizacije EU za organsku hranu IFOAM veruje da poljoprivreda mora da bude u središtu politike seoskog razvoja.
“Poljoprivreda je kičma seoskih područja. Ako nemamo poljoprivrednike biće još teže rešiti problem seoskog egzodusa”, rekao je Meredit.
Zarade poljoprivrednika su sada, međutim, 40% proseka širom EU. Manje od polovine seoskih područja ima pristup brzom internetu, što otežava seljacima da razvijaju posao i uvode inovacije.
Sve to odvraća mlade da se bave poljoprivredom i da ostanu da žive i rade na selu.
Politička nesigurnost sputava investicije
Direktorka za seoski razvoj u Generalnom direktoratu Evropske komisije za poljoprivredu i seoski razvoj Džozefin Loriz-Hofman smatra da je investiranje u seosku infrastrukturu u velikoj meri pitanje “političke hrabrosti” u članicama EU.
EU može da “obezbedi alat”, rekla je evropska zvaničnica, ali zemlje pojedinačno moraju da odluče gde i u šta da investiraju.
Obezbeđivanje novca za investicije, međutim nije lako za zemlje EU. Peka Pesonen, generalni sekretar udruženja poljoprivrednika i profesionalnih poljoprivrednih organizacija Copa-Cogeca, za nezainteresovanost investitora krivi “nedosledne” političke odluke EU.
“Političko okruženje u Evropi je jednostavno previše nestabilno”, ocenio je Pesonen. Prema njegovom mišljenju, ima mnogo primera koji pokazuju da “EU tvrdi da nauka preovladava u kreiranju politika sve dok joj se ne dopadne konkretan ishod”.
Komplementarnost s drugim politikama
U vreme kada raste pritisak na budžet za Zajedničku poljoprivrednu politiku i kada bi izlazak Velike Britanije iz EU mogao da ostavi veliku rupu u finansijama posle 2020, učesnici skupa su se saglasili da je važnije nego ikad da se osigura da poljoprivrednici imaju koristi od niza politika EU, izvan Zajedničke poljoprivredne politike.
Loriz-Hofman je izjavila da bi u cilju maksimalnog iskorišćavanja dostupnih sredstava, zemlje EU trebalo da kombinuju različite mogućnosti finansiranja iz regionalnih razvojnih i socijalnih fondova EU.
Prema njenom mišljenju, prestonice članica EU treba da imaju unutrašnju diskusiju o povećanju komplementarnosti projekata koje finansiraju i da obezbede da budu korisni za seoski razvoj kad god je to moguće.
Poslanica Evropskog parlamenta iz Hrvatske Marijana Petir izjavila je da činjenica da je za četiri godine 80.000 mladih Hrvata napustilo domove, uglavnom na selu, da bi radili nisko-kvalifikovane poslove širom EU pokazuje da članice i Zajednička poljoprivredna politika moraju da definišu prioritete u regionalnom razvoju tako da se život i rad na selu ne smatra “sramotnim”.
Izvor: EURACTIV.com, preuzeto sa www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Napiši komentar