Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Ksenija Graovac (Blog o socijalnom uključivanju)

Da li da počnem od toga šta filantropija – nije? Nije filatelija, nije filologija, nije fitologija. Filantropija je, prema svojoj najjednostavnijoj definiciji, sve što radiš u svom okruženju (i šire) da život učiniš boljim. Bilo da filantropiju nazivate brigom o drugima, očuvanjem zajednice, čovekoljubljem, suštinski govorite o jednoj istoj stvari  – o davanju za opšte dobro, o želji da se angažujete, aktivirate, doprinese nekoj promeni na bolje. Filantropija je dostupna svima, pojedincima i kompanijama, organizacijama i institucijama. Svako od nas poseduje dvostruki potencijal da ulaže u opšte dobro, kao pojedinac i kao deo organizacije ili kompanije. Potencijal ostaje samo to – mogućnost da se nešto uradi ukoliko ga neka iskrica, neka varnica, ne podstaknu da se ostvari. A kada jednom počne da se ostvaruje, granice više ne postoje.

Uvek insistiram na tome da je karakter filantropije strateški, i da filantropija nije milostinja. Ne mislim da ad hoc akcije pomoći ugroženima ili bolesnima nemaju svoju važnost. Onome kome je pomoć potrebna treba uvek i bez zadrške pružiti podršku. Ali snaga filantropije leži upravo u tome što je njen ciklus u biti jednostavan – postoji potreba, postoji moguće rešenje, postoji jedna osoba ili više njih koje pokreću na akciju. Ta akcija se potom ponavlja na dobrobit tih osoba i njihovih komšija, saradnika, sugrađana. Svi osećaju korist od svog angažovanja, svi žele da što duže uživaju u plodovima svog filantropskog delovanja, čak i oni sumnjičavi polako uviđaju da novi park, popravljeni Dom kulture, internet gde ga nije bilo ili multimedijalna učionica za decu mogu da budu samo početak.  Na ovaj način se ideja filantropije, kao uostalom sve jednostavne i dobre ideje, širi i raste.

Filantropski način razmišljanja je suštinski progresivan način razmišljanja. On podrazumeva da nećete sedeti skrštenih ruku dok se gomila otpad u vašoj blizini, dok se udruženje čiji su korisnici osobe sa intelektualnim teškoćama bori da obezbedi Dnevni centar, dok deca iz nefunkcionalnih porodica besciljno tumaraju gradom u potrazi za sigurnim kutkom. Filantrop u nama će svoj lični interes umeti da spoji sa javnim interesom. Da, imate pravo da birate – ako volite životinje, potražite udruženje kome će vaš novac, vreme ili materijalna dobra dobro doći u borbi za prava životinja. Podržite grupu mladih koja je odlučila da u vašu zajednicu unese malo više kulturnih sadržaja. Ne zatvarajte oči i uši pred vestima o zlostavljanim osobama, već angažujte one resurse koje imate kako biste sprečili nasilje. Uključite se u život svoje zajednice, saznajte šta se u njoj događa, kakvi su izazovi života u takvoj sredini, šta je zajednici potrebno i šta vi možete da učinite. Filantropija je kao domino efekat-jedan aktiv(ira)ni građanin podstiče drugog, jedna razvijenija zajednica vuče drugu, na dobrobit svih.

(…)

Tekst “Filantropija – čik pogodi!” Ksenije Graovac u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.