Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Nataša Todorović (Blog o socijalnom uključivanju)

Danas postoji puno podataka o svemu i svačemu, ali činjenica je da većina tih podataka nije osetljiva na godine, što predstavlja veliki hendikep: demografsko starenje je nešto što nam se događa i nešto što se dalo predvideti.

Sa preko 900 miliona osoba starijih od šezdeset godina na planeti, potreban je hitan odgovor na siromaštvo u starosti, kao i na diskriminaciju na osnovu godina i druga kršenja ljudskih prava.

Mi treba da budemo svesni da u svetu svake sekunde dve osobe napune 60 godina. Da bi predupredio da poput mesečara teturamo po starosti, HelpAge International iz Velike Britanije uz pomoć Populacionog Fonda Ujedinjenih nacija 2013. godine razvio je Globalni Indeks starenja uključivši svoje partnere širom sveta.

Indeks je konstruisan zbog:

• nedostataka uzrasno razvrstanih komparativnih podataka o starenju. Takvi podaci starenju daju vidljivost i značaj prilikom kreiranja politika, a ne predstavljaju veliki zahtev niti poskupljuju prikupljanje;
• slabog razumevanja efekata starenja na društvo pre svega na ekonomiju (najčešće se starenje i starost doživljava kao nešto negativno što opterećuje budžete);
• kao i zbog isključenosti i marginalizacije starijih u uslugama poput zdravstva, edukacije, obuke i penzija.

Indeks koristi najsvežije komparativne podatke koji su dostupni u međunarodnom kontekstu, preko organizacija poput Svetske banke, Svetske zdravstvene organizcije, Međunarodne organizacije rada, UNESCO i Galupa-a. Ovi podaci su izabrani, jer su oni dostupni za veliki broj zemalja, pa iako možda u nekim slučajevima nisu najprecizniji, omogućavaju da imamo precizniju sliku o kvalitetu života i dobrobiti starijih širom sveta.

Globalni Indeks starenja konstruisan je tako da prikaže multidimenzionalnu prirodu kvaliteta života starijih osoba i sadrži četiri dimenzije: sigurnost prihoda, zdravstveni status, pozitivne lične kapacitete, kao i pozitivne elemente okruženja. Ove vrednosti tj. četiri dimenzije merene su sa više od 13 indikatora za koje postoje institucionalni izvori, a sam indeks je suma sva četiri domena čiji rezultat daje zbirnu situaciju u državi.

Ovo je treća godina indeksa i on je svojim podacima i analizom u prvoj godini istraživanja (2013.) pokrio 89% svetske populacije starijih od 60 godina u 91 zemlji širom sveta, dok druga i treća godina (2014. i 2015.) pokrivaju 96 zemalja sa 91% ukupnog stanovništva starijeg od 60 godina. Međutim, od 194 države u svetu 98 država je ostalo neuključeno, jer nisu imali podatke za sve domene: 41 državi je falio jedan domen, a 57 država nema podatke za dva domena. U Globalni Indeks starenja nisu uključeni ni naši susedi Bosna i Hercegovina ni Makedonija. Kada govorimo o ovoj situaciji moramo da budemo svesni da nisu države te koje nisu uključene, već zbog nedostatka informacija milioni starijih osoba ostali su nevidljivi tj. samo statistički broj koji nije ušao u podatke. Iako se danas prikuplja veliki broj različitih kavantitativni podataka u svim društvenim sferama, i dalje oni u velikoj meri nisu osetljivi na godine.

Srbija se ove godine našla na 66. mestu – to je svakako bolje nego prošle godine kada je bila na 79. mestu, ali malo lošije od 2013. godine kada je zauzimala 64. mesto.

Svrha Indeksa

Predstavljajući indeks na različitim skupovima i u medijima najčešći komentari su bili “Srbija na 66. mestu gde joj društvo prave Afričke države”, “Srbija nije zemlja za starije” ili “U Srbiji stariji lošije žive nego u Albaniji” ili “Zašto smo toliko loši?”.

Iako indeks predstavlja na neki način rang listu koja pokazuje koje zemlje su kreirale i primenile najbolje politike u oblasti starenja, a koje su bile manje uspešne, to svakako nije glavni cilj ovog instrumenta niti ga treba tako posmatrati. On predstavlja alat i svojevrsni putokaz donosiocima odluka u traženju najadekvatnijih odgovora, mera i usluga za rešavanje demografskog starenja. Indeks ne pokazuje koja su najbolja, a koja najgora mesta da se sa njima ostari, već predstavlja alat koji treba da ohrabri države kako da se na najbolji način suoče sa izazovima demografskog starenja. Ovde se ističe da nije stvar u takmičenju, već u učenju. Indeks nam omogućava štednju resursa i mogućnost učenja od drugih i preuzimanje i prilagođavanje tuđih uspešnih modela u svoj kontekst. Treća godina izrade Globalnog indeksa starenja nam je pokazala i važnost svake pojedinačne godine, jer omogućava da se prate trendovi, na osnovu kojih se može steći uvid u kvalitet i efekte preduzetih mera u okviru kreiranih politika.

Ukoliko pogledamo ovogodišnje rezultate vidimo da je Švajcarska na prvom mestu, slede je Norveška i Švedska, a na poslednjem mestu su Malavi i Avganistan. U ovom slučaju ako želimo da izvršimo neko poređenje ili da učimo od pojedinih zemalja nije pitanje zašto je Švajcarska na prvom, a Srbija na 66. mestu, več je pitanje zašto je Slovenija na 26. a Srbija na 66. Šta je to u kreiranju politika vezano za starenje Slovenije uradila bolje, jer, kao što znamo, imamo istu istoriju socijalne i zdravstvene zaštite.

(…)

Tekst “Globalni Indeks starenja” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.