Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Građani Srbije uglavnom ne veruju institucijama, posebno pravosuđu, zakone i njihovu primenu smatraju lošim i manji su optimisti u pogledu borbe protiv korupcije nego ranije, pokazalo je istraživanje o percepciji poglavlja 23 i 24 u pregovorima o članstvu u EU, koje je sprovedeno u novembru 2014. Građani o pravosuđu imaju bolje mišljenje kada se posmatra iz ugla borbe protiv korupcije, jer je porastao broj onih koji smatraju da pravosuđe ima dovoljno stručnjaka za to. Za većinu građana korupcija na visokom nivou i dalje predstavlja veći problem od korupcije na nižim nivoima. Većina građana smatra da je diskriminacija prisutna u Srbiji, a sada su nešto otvoreniji prema prijemu azilanata.

Istraživanje koje je sporvedeno u novembru prošle godine u okviru projekta Argus Novinske agencije Beta, koji je podržala Delegacija EU u Srbiji, pokazalo je da građani uglavnom nemaju poverenja u institicije, s obzirom da je poverenje građana u većinu institucija ispod 50%.

Kao i u istraživanju iz februara građani Srbije najviše poverenja imaju u policiju (48%), kao i u Vladu Srbije u koju je poverenje poraslo u novembru na 48% sa 44% u februaru. U Vladu nema poverenja 50% ispitanika, što je 4 procentna poena manje nego u februaru, pokazalo je istraživanje koje je sproveo Ipsos Stratedžik Marketing (Strategic) na 1.000 ispitanika.

Građani kao i devet meseci ranije najmanje veruju tužilaštvu i sudovima iako se nepoverenje blago smanjilo u odnosu na februar. Prema istraživanju, 68% građana ne veruje u sudove a 66% u tužilastvo.

U Skupštinu Srbije nema poverenja 59%, medijima ne veruje 57% gradana, a nevladinim organizacijama 61%, mada se i tu beleži blagi pad nepovrerenja.

Građani ne veruju pravosuđu

Velika većina građana kao i u februaru smatra da pravosuđe nije efikasno, nezavisno, nepristrano i dovoljno profesionalno, što su standardi koje zemlja mora da ostvari u okviru usklađivanja u poglavlju 23 u pregovorima o članstvu sa EU.

Prema istraživanju, 82% ispitanika ne slaže se sa tvrdnjom da je pravosuđe u Srbiji efikasno, 81% sa tvrdnjom da je nezavisno od politike i drugih interesnih grupacija, 79% da je nepristrasno i 69% sa tvrdnjom da je profesionalno. Stopa građana sa negativnim stavom je donekle opala u odnosu na februar.

Velika većina građana, 87%, smatra da sudski postupci u Srbiji traju duže nego što bi trebalo, 8% smatra da traju “taman koliko bi trebalo”, a 2% da traju kraće nego što bi trebalo. Beleži se blagi rast pozitivnog i pad negativnog mišljenja.

Ukupno 65% građana smatra da će se usklađivanje sa pravnim tekovinama EU pozitivno odraziti na pravosudni sistem u Srbiji dok oko 19% smatra da će se negativno odražiti.

Manje optimizma u pogledu borbe protiv korupcije

U novembru se u odnosu na mart znatno smanjio broj građana koji smatraju da je Vlada Srbije uspešna u borbi protiv korupcije. Dok je u februaru 52% građana smatralo da su Vlada Srbije i njene institucije uspešne u borbi protiv korupcije, to sada smatra 42% građana. Broj građana koji smatra da vlada i institucije nisu uspešne porastao je sa 46% u februaru na 54% u novembru.

Velika većina gradana (71%) i dalje smatra da je korupcija na visokom nivou veći problem nego korupcija na nižim nivoima – u bolnicama, školi, među policajcima i drugim službenicima (26%).

Građani Srbije smatraju da sudovi, tužilastvo i policija, međutim, imaju dovoljno stručnjaka za borbu protiv korupcije, posebno sudovi (56%) i tužilaštvo (55%), što je u oba slučaja rast od 10 procentnih poena u odnosu na februar.

Stav je građana da je za smanjenje korupcije potrebno brže procesuiranje sudskih slučajeva (45%), bolja kontrola porekla imovine političara (42%) i kontrola finansiranja političkih partija (38%) dok je broj građana koji smatraju da je bitno raditi na oduzimanju imovine stečene kriminalom znatno opao sa 42% u februaru na 31% u novembru.

Građani svesni prisustva diskriminacije

Preko dve trećine građana, 73%, smatra da je diskriminacija prisutna u Srbiji, a 20% da nije. Takođe, više od polovine, 55%, slaže sa tvrdnjom da je diskriminacija izraženija nego u zemljama EU, što je 7 procentnih poena više nego u februaru 2014.

Kao oblasti u kojima je bitno unaprediti prava građani navode zaštitu prava zena (55%), gde se beleži rast od 6 procentnih poena u odnosu na februar, prava dece (54%) i prava osoba sa invaliditetom (53%) gde se beleži rast od 7 procentnih poena.

Građani kao i u februaru ređe navode prava nacionalnih manjina kao ona koja treba unaprediti (16%), uključujuci prava Roma (12%) i prava seksualnih manjina (5%).

Poboljšanje slobode medija kao jednu od tri najvažnije oblasti za unapređenje osnovnih prava navelo je 19% ispitanika, a poboljšanje zaštite podataka o ličnosti 25%, i tu nema promena u odnosu na februar.

Građani smatraju da će pridruživanje EU najviše doprineti unapređenju zaštite prava seksualnih manjina 68% i prava dece 63%, zatim osoba sa invaliditetom (63%) i žena (59%).

Veća otvorenost prema azilantima

Građani smatraju da je potrebno da država uloži napore kako bi se stvorili bolji uslovi za azilanate u Srbiji, ali da to ne treba da bude prioritet.

Više od polovine građana, 53%, smatra da Srbija treba da uloži napore kako bi stvorila bolje uslove za prijem azilanata, ali da to ne treba da bude prioritet, dok 11% smatra da to treba da bude prioritet, što predstavlja rast od 4 procentna poena u odnosu na februar. Ukupno 22% ispitanika je izjavilo da država ne treba da se bavi tim pitanjem, što je blagi pad u odnosu na februar.

Opao je, međutim, broj građana koji bi se otvoreno protivili tome da se u njihovom komšiluku izgradi prihvatilište za azilante: dok je u novembru 11% grđana otvoreno protivilo izgradnji privatilišta za azilante, u martu je to bilo 29% ispitanika.

Trećina građana je rekla da bi im to smetalo ali da ne bi reagovali, a trećina da im ne bi uopšte smetala izgradnja takvih prihvatilišta u sredinama u kojima žive, što je rast od 6 procentnih poena u odnosu na mart.

Mišljenje o zakonima podeljena, više negativna

Mišljenje građana Srbije o zakonima su podeljena, ali naginju ka negativnom. Trećina građana, 32%, smatraju da su loši, a petina, 21%, da su dobri.

Većina građana kao i u februaru, 59%, smatra da su zakoni u Srbiji gori od zakona koji važe u članicama EU. Prema istraživanju, 34% isptanika smatra da su zakoni jednako dobri kao i evropski a 8% da su kvalitetniji.

Kada je reč o primeni zakona, većina građana, 59%, i dalje smatra da se oni sprovode veoma loše ili loše, ali se njihov broj smanjio za 4 procentna poena u odnosu na februaru.

Da se zakoni dobro primenjuju smatra 8% građana, među kojima samo 2% smatra primenu odličnom, i tu, osim vrlo blagog rasta, nema većih promena u odnosu na februar.

Migracije i bezbednost

Ukupno 35% građana je reklo da su kapaciteti graničnih službi za kontrolu na graničnim prelazima dobri, ocenivši ih ocenom 4 i 5, dok ocenom tri te kapacitete ocenjuje 35%. Lošim ih smatra 16% građana.

Napore vlasti u sprečavanju ilegalnih migracija iz Srbije u zemlje EU lošim smatra 23% (ocene 1 i 2), dobrim 33% (ocene 4 i 5), što je rast od 10 procentnih poena u odnosu na mart, dok ocenu 3 daje 30% građana.

Većina građana smatra da se u Srbiji uglavnom ne poklanja dovoljno pažnje trgovini ljudima. Tako kao i u februaru misli 68% ispitanika, dok 23% smatra da se poklanja dovoljno pažnje tom problemu.

Građani napore vlasti u borbe protiv trgovine drogom, takođe, smatraju lošim ili su stavovi neutralni. Prema istrazivanju, 40% građana ocenjuje kao loše napore vlasti u borbi protiv trgovine drogom u Srbiji, 22% ih ocenjuje kao dobre ocenom 4 i 5, dok 25% daje ocenu 3 tim naporima.

Napore vlasti u cilju prekidanja lanca trgovine drogom koji vodi preko Srbije u zemlje EU građani smatraju lošim ili osrednjim. Lošim ih ocenjuje 37% gradana, a dobrim 24%. Trećina ocenjuje te napore ocenom 3.

Autor: M.P., preuzeto sa www.euractiv.rs