Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Prva regionalna konferencija „Građani na prvom mestu: Zahtevi civilnog društva za bolju upravu na Zapadnom Balkanu“ održana je 25-26. septembra 2018. godine u Beogradu, a okupila je preko 130 učesnika/ca i 60 govornika/ca iz regiona Zapadnog Balkana i Evropske unije.

Ovo je prva regionalna konferencija o reformi javne uprave (RJU) iz ugla civilnog društva, a namera je da se ovakve konferencije održavaju na dvogodišnjem nivou. Njen cilj je bio da obogati dijalog na temu kreiranja i sprovođenja inkluzivnih i transparentnih politika, koje vode računa o potrebama građana i građanki. Milena Lazarević, programska direktorka Centra za evropske politike (CEP) i projektna menadžerka WeBER projekta, i Miloš Đinđić, programski menadžer u CEP-u i vodeći istraživač na ovom projektu, predstavili su Prvi regionalni izveštaj PAR Monitor – jedan od glavnih rezultata komparativnog istraživanja o praćenju reforme javne uprave u okviru projekta WeBER.

Panelisti i panelistkinje na događaju su bili, između ostalih, Mirjam Feran (Myriam Ferran), direktorka za strategiju i Tursku u Generalnom sekretarijatu Evropske komisije za susedsku politiku i proširenje (DG NEAR), Diki Methorst (Dicky Methorst), prva sekretarka Ambasade Kraljevine Holandije u Srbiji, Gregor Virant, bivši ministar javne uprave Slovenije, Heiki Lot (Heiki Loot) državni sekretar u Vladi Estonije, Majlinda Bregu, istaknuta albanska političarka i sledeća generalna sekretarka Regionalnog saveta za saradnju (RCC). Oni su istakli su značaj regionalne saradnje i konstruktivnog dijaloga između civilnog društva i države u putu zemalja Zapadnog Balkana ka članstvu u EU.

Kroz WeBER projekat civilno društvo je, prema rečima Milene Lazarević, pokazalo da nije eksterna pretnja za državnu upravu, već da može da bude konstruktivan partner. „Projekat WeBER gradi most i poverenje između organizacija civilnog društva, koje predstavljaju građane zemalja Zapadnog Balkana i vlada u cilju boljih usluga za građane, boje upotrebe novca poreskih obveznika i boljeg kvaliteta svakodnevnog života“, rekla je Mirjam Feran na konferenciji.

Evropska unija je reformu javne uprave uvrstila među reforme od ključnog značaja koje doprinose preobražaju društva i države. Govoreći o tome, bivši slovenački ministar Virant naglasio je da EU ima sve veće zahteve za nove članice kada se radi o reformi državne uprave. Zbog uticaja javne uprave na svakodnevni život građana i građanki, bitno je da oni budu u fokusu njene reforme. „Smatramo da je neophodno da ministri, političari, država, čuju ove poruke jer se ukazuje na stvari zbog kojih, ukoliko se ne poprave, možemo imati ozbiljne probleme, ne samo u funkcionisanju kao države članice EU, nego će građani kazniti te iste političare ako ne budu ogdovorniji i ako ne budu bolje izveštavali“, istakla je Lazarević.

Ona je rekla i da je jedna od najznačajnijih poruka skupa da EU neće više brojati zakone i strategije kada bude ocenjivala naš uspeh ili neuspeh u reformama, jer je jasno da sve zavisi od toga kako se propisi primenjuju, dok je u oblasti reforme javne uprave važno kako se usluge pružaju građanima/kama, koliko je država transparentna, koliko uključuje javnost u donošenje odluka. „S druge strane, članstvo u EU ne obezbeđuje da će država funkcionisati savršeno i zato civilno društvo treba da bude pokretačka snaga za nastavak reformi i nakon što uđemo u EU“, rekla je Lazarević.

Pored toga, sve države Zapadnog Balkana imaju obavezu da reformišu svoje javne uprave na putu ka članstvu u EU, što pruža veliki potencijal za razmenu iskustva i zajedničko učenje i napredak regiona. „Regionalna saradnja nije zamena za članstvo u EU, ali da će, ako region ne bude bolje sarađivao na svim poljima, put u EU biti teži i duži“, napomenula je Majlinda Bregu.

Estonski državni sekretar Heiki Lot podelio je sa prisutnima dobar primer reforme javne uprave u svojoj državi. „Ključ uspešne reforme javne uprave leži u kvalitetnim ljudima na ključnim pozicijama, njihovoj nezavisnosti i sposobnosti da vode reforme, plus upotreba novih tehnologija“, rekao je Lot.

Prva sekretarka holandske ambasade u Beogradu Diki Methorst takođe je naglasila da, iako evropski zvaničnici znaju dobre strane proširenja Unije na Zapadni Balkan, u to je teško ubediti građane/ke EU. „Zato je važan WeBER“, naglasila je Methorst. „WeBER meri napredak u reformi javne uprave na Zapadnom Balkanu kroz individualno razvijene indikatore, omogućavajući tako detaljan nadzor nad tim koliko su zemlje napredovale na putu ka članstvu u EU“, rekla je ona.

Poseban deo konferencije posvećen je projektima praćenja reforme javne uprave od strane lokalnih organizacija civilnog društva, grantista malih WeBER grantova. Grantovi su dodeljeni kako bi domaće organizacije na lokalnom nivou i mediji, koji nadziru i prate rad vlasti, imali priliku da učestvuju u lokalnim pitanjima reforme javne uprave.

Konferencija je zaključena rečima Miloša Đinđića i Simonide Kacarske, direktorke Instituta za evropsku politiku (EPI). Kacarska je upozorila da se zemlje regiona i dalje suočavaju sa izazovom kada je u pitanju uključivanje institucionalnih aktera u proces reforme javne uprave, pored ministarstava za državnu upravu. „Politika je važna, ali su potrebna sistemska rešenja“, naglasila je Kacarska. Oni su zaključili da se WeBER ne završava ovom konferencijom i da će civilno društvo Zapadnog Balkana nastaviti da zahteva bolju i efikasniju javnu upravu, prilagođenu potrebama građana i građanki.

Prva WeBER konferencija je završna konferencija trogodišnjeg projekta koji sprovodi Think for Europe (TEN) mreža, u saradnji sa European Policy Centre (EPC) iz Brisela. Projekat finansira Evropska unija i sufinansira Kraljevina Holandija.  Više informacija o WeBER-u možete pronaći na: www.par-monitor.org.

Izvor: cep.org.rs