Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: MESTO ZA NAS (Blog o socijalnom uključivanju)

Icak Perlman rođen je u Tel Avivu u Izraelu 1945. godine. Sa četiri godine oboleo je od dečje paralize, pa je potpuno izgubio osećaj u nogama. Oporavio se, a danas se kreće uz pomoć štaka i električnog skutera. Lekari su sumnjali u njegovu mogućnost bavljenja muzikom, ali ni on ni njegov otac nisu odustajali.

Još kao mali pokazivao je interesovanje za muziku. Sa tri godine nije uspeo da se upiše u muzičku školu jer je bio premali da bi držao violinu, pa je učio sam. Ubrzo je, uz podršku oca, upisao školu u Tel Avivu. Perlman je veoma brzo savladao violinu i već sa deset godina imao prvi javni nastup. Sa trinaest godina je nastupao na televiziji, a iste godine upisuje čuvenu američku umetničku školu Džulijard, gde su mu predavači bili najveći violinisti tog vremena. Sredinom šezdesetih nastupa u Karnegi Holu i osvaja prestižno takmičenje Leventrit.

Tokom narednih godina Perlman postaje priznati muzičar. Svirao je sa najvećim svetskim orkestrima, učestvovao na značajnim događajima širom sveta, osvajao nagrade i priznanja. Njegova diskografija je bogata, snimio je Dvoržaka, Mocarta, Vivaldija, Bramsa, Betovena, svirao, pevao bas i sarađivao sa brojnim umetnicima. Jedno vreme bavio se i džezom i klezmerom, tradiocionalnom jevrejskom folk muzikom, a sarađivao je na muzici za filmove „Šindlerova lista“, „Memoari jedne gejše“ i „Heroj“. O njegovom životu snimljen je dokumentarni film „Icak Perlman, virtuoz na violini“. Svira na jedinstvenoj Stradivarijus violini iz 1714. godine, na kojoj je prethodno svirao Jehudi Menjuhin, a koristi i Gvarneri violinu.

Do 2013. godine osvojio je petnaest Gremi nagrada, uključujući i one za kamernu muziku i najboljeg instrumentalistu, a 2008. godine dobio je Gremi za životno delo. Dobio je i više Emi nagrada. Radio je kao profesor na Džulijardu, a 1998. osnovao je Perlman muzički program koji pomaže studentima žičanih instrumenata. Poslednjih godina bavi se dirigovanjem, a prvi nastup kao dirigent imao je oktobra 2008. godine. Od tada je dirigovao najvećim svetskim orkestrima. Uživa status zvezde koju klasični muzičari retko stiču, pre svega zahvaljujući svom šarmu, humanosti i talentu.

(…)

Tekst “Gudalo kao čarobni štapić” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.