Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Transkript govora Dragane Malidžan Vinkić na 29. Belgrade Ignite-u “Uključi se 2” (21. oktobar 2014., Mixer House, Beograd)

Radim u Osnovnoj školi “Isidora Sekulić” u Pančevu i učenicima od V do VIII razreda predajem srpski jezik. Jako volim svoj posao, mada mi u početku uopšte nije bilo lako. Kada sam pre osam godina počela da radim, prvo sa čim sam se susrela u svojoj učionici bile su različitosti koje je bilo nemoguće staviti u nefleksibilni razredno-časovni okvir i ostvariti Plan i program koji se nije menjao decenijama. Od mene se očekivalo da se uklopim u taj okvir, a sve poteškoće na koje sam nailazila u radu sa učenicima prevazilazila sam intuitivno, improvizujući i osluškujući potrebe svojih učenika, jer je to bio jedini način da se sve te razlike pomire. Tri godine kasnije, kada je inkluzivno obrazovanje konačno počelo sistemski da se uvodi, dobila sam potvrdu svojih intuitivnih nastojanja. Inkluzija je mnogo uticala na moj život. Pre svega, bolje sam razumela sebe, svoju porodicu, svoje kolege, i ono što je najvažnije u mom poslu – svoje učenike.

Ja sam otišla nekoliko koraka dalje od očekivanih u inkluziji i shvatila sam koliko je ona važna. Uzela sam aktivno učešće u edukaciji kolega, pisanju projekata, širenju primera dobre prakse, a danas sam srećna što imam i blog na tu temu. Osim toga, predajem srpski jezik, a jezik – kao osnovno sredstvo komunikacije – jeste sve ono što nas okružuje; to sam shvatila kao prednost u svojoj nastavi, mešala sam se u sve predmete i tako svoju nastavu činila kvalitetnijom i pristupačnijom svim učenicima, bez obzira na individualne razlike. Prigrlila sam i prednosti XXI veka, pa sam integrisala nove tehnologije u svoju nastavu, ne bih li učenicima omogućila da rade u skladu sa svojim sposobnostima i što lakše savladaju jezik, pismo, pravopis, komunikaciju uopšte… Rezultat ovakvog odnosa prema nastavi Srpskog jezika doveo je do toga da učenici rado dolaze na moj čas, međusobno dobro sarađuju i dobro se osećaju u svojoj koži, posebno od trenutka kad sam im dozvolila da koriste smart telefone, tablete, laptopove, i kad smo nastavu proširili van učionice, preko društvenih mreža.

Samu nastavu organizujem u dogovoru sa učenicima, kroz male mesečne projekte u okviru kojih se trudimo da se uvežemo sa što više predmeta. Cilj mi je da se učenici kontinuirano izražavaju na različite načine. Tako mi lekcije slikamo, glumimo, pevamo, zajedno pravimo prezentacije, plakate, stripove, pišemo zajedno i predstave u kojima oni glume, a predstave se bave upravo problemima njihovog doba. Ovakav odnos prema nastavi omogućio mi je da se izborim sa najvećim izazovima: pre svega sa motivacijom učenika, potom da im približim svoj predmet, da ga učinim interesantnijim, dostupnijim, smislenijim, i da povećam ulogu učenika u nastavi.

Inkluzivno obrazovanje je izuzetno važno. Ono je zaista omogućilo da svako dete ima mesto u mojoj učionici, bez obzira da li se i obrazuje inkluzivno. I kad malo bolje razmislite, inkluzija je za sve nas, jer svi imamo svoje potrebe, specifičnosti, talente, darove, ali i ograničenja.

Iako posle pet godina inkluzivno obrazovanje nije zaživelo u punom obliku, treba pomenuti zašto je ono važno i koje su dobrobiti koje ono donosi. Za pojedinca, osim dostupnosti obrazovanja, to je i osećaj prihvaćenosti i pripadnosti društvu, bez obzira na različitost koju nosi u sebi. Za samo obrazovanje, to je mogućnost da se rasteretimo krutih okvira obrazovanja, da dobijemo znanja koja su životno primenljiva, da postoji bolja povezanost između kolega, nivoa obrazovanja. Za društvo, to je senzitivisanost na različitosti, funkcionalni članovi društva, kvalitetnije, humanije društvo, i na samom kraju – lepša budućnost, kako za našu decu, tako i za sve nas.

***

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije je i 2014. godine, u saradnji sa udruženjem “Srbija u pokretu”, obeležio Međunarodni dan borbe protiv siromaštva uspešnom realizacijom Beogradskog Ignite-a posvećenog temama socijalnog uključivanja. Tako je 29. Belgrade Ignite pod naslovom “Uključi se 2” – održan 21. oktobra 2014. godine u beogradskom Mixer House-u – bio prilika da se brojni prisutni gledaoci inspirišu na borbu protiv predrasuda kroz petominutne nastupe osam sjajnih prezenterki koje se svakodnevno suočavaju sa raznovrsnim izazovima inkluzije. Publika je, uz prevod na znakovni jezik, mogla da sazna više o temama brige o starijima, samohranog roditeljstva, socijalnog preduzetništva, socijalnog uključivanja nakon izlečenja od bolesti zavisnosti, inkluzije mladih sa problemima u ponašanju, inkluzivnog obrazovanja, života osoba s invaliditetom, aktivizma i solidarnosti.

Dragana Malidžin Vinkić je profesorka srpskog jezika koja se posle studija vratila u svoju Osnovnu školu “Isidora Sekulić” u rodnom Pančevu. Odbila je da odraste, uživa u radu s decom, sa njima uči, piše, glumi, takmiči se. Dve hiljade devete godine počinje da se bavi i edukovanjem odraslih i od tada pokušava da im objasni da je inkluzija potreba društva. Glavna misija joj je opismenjavanje i razbijanje predrasuda i strahova u radu sa ljudima koji se naizgled razlikuju. Dragana Malidžan Vinkić piše za Blog o socijalnom uključivanju.