Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Dragana Malidžan Vinkić (Blog o socijalnom uključivanju)

Pre sedam godina, kada sam počela da radim u OŠ “Isidora Sekulić” Pančevo kao nastavnica srpskog jezika, susrela sam se sa učenicima koji su imali vidne teškoće u učenju. Nisu bili za individualizaciju, inkluzija nije postojala u obrazovnom sistemu, a ja, kao početnik, nisam imala dovoljno samopouzdanja da probam nešto sasvim drugačije.

No, nisam stvari smela da prepustim slučaju, morala sam te učenike da pripremim za upis u srednju školu.

Na fakultetu me nisu pripremili za ovakve izazove u profesiji, pa sam intuitivno počela da primenjujem različite metode kako bih nadoknadila sedam godina nerada sa tom decom. Ono što je intuitivno krenulo, kasnije se pretvorilo u primere dobre prakse.

Nekolicina nas ambicioznih iz kolektiva, okupila se oko istog problema i počeli smo da razvijamo ideju drugačijeg obrazovanja za decu koja imaju posebne teškoće u savladavanju određenih znanja i veština. Oformili smo tim za saradnju viših i nižih razreda, utvrdili standarde za prelazak iz viših u niže razrede u dogovoru sa nastavnicima razredne nastave i nastavnika srpskog jezika i matematike.

Kasnije smo bili prepoznati kao inkluzivna škola sa dobrim primerima inkluzivne prakse. U okviru projekata Ministarstva prosvete, kao škola, bavili smo se procedurama za određivanje učenika koji bi trebalo da rade po IOP-u, a nekoliko nas je radilo na obuci ostalih nastavnika po Srbiji na temu inkluzivnog obrazovanja.

Integrisanje ovog tipa obrazovanja bio je težak proces, čini mi se da je tako i danas. Zato sam negde prepoznala da je važno govoriti otvoreno o problemima sa kojima se susrećemo u praksi, a pre svega o tome kako ih rešiti.

U okviru svog bloga baviću se inkluzijom u višim razredima, od 5. do 8., kao i time kako najbolje pripremiti učenika koji radi po IOP-u za prelazak u 5. razred i kako pripremiti Odeljensko veće koje će raditi s tim učenikom.

Baviću se pričom o ulozi nastave srpskog jezika u okviru IO, jer ona zauzima posebno mesto u obrazovanju, vezana je za sve predmete, kako za razumevanje nekog teksta, linearnog i nelinearnog, tako i za usmeno i pismeno odgovaranje određenih predmeta.

Ono što je mojim kolegama bilo bitno su i izvori odakle mogu crpeti ideje za svoje časove, jer, ruku na srce, nismo svi rođeni kreativni i neki od nas još uvek robuju ‘starom’ tipu nastave i ne snalaze se sa novim metodama, novim klincima i novim tehnologijama.

Vrlo rado ću podeliti s vama i konkretne primere iz prakse vezano za dva učenika sa autizmom, jednog koji sada ide u peti razred i drugog koji je sada u trećem razredu srednje škole, kao i za učenika sa kojim se nije mogao raditi IOP do petog razreda i gde nije bilo kontinuiteta u radu kao sa prethodna dva. U poslednjem slučaju morali smo kao škola da ubedimo roditelja da dozvoli da se učenik dalje obrazuje po IOP-u. Saradnja s roditeljima je jedna veština koja će takođe biti obrađivana u okviru bloga.

Biće prikazana i moja vannastavna aktivnost – inkluzivno pozorište, kao i priprema učenika za završni ispit, izrada posebnih standarda za kraj obaveznog obrazovanja i izrada testova za završni ispit.

(…)

Tekst “Inkluzivno obrazovanje od 5. do 8. razreda” Dragane Malidžan Vinkić u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.