Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Dragana Malidžan Vinkić (Blog o socijalnom uključivanju)

Predmeti srpski jezik i matematika imaju godišnji fond časova veći u odnosu na ostale predmete do kraja osnovnog obrazovanja. Nastavnici koji predaju ove predmete najviše vremena provode sa učenicima viših razreda i negde imaju jasniju i detaljniju predstavu o razredu. Nekada se ovi nastavnici viđaju sa razredima kojima predaju, u nekim slučajevima, i više od razrednog starešine. U okviru inkluzivnog obrazovanja ovi nastavnici su u povoljnijem, ali i odgovornijem polažaju. Broj časova omogućava obimniji, sistematičniji rad sa učenikom, ali broj provedenih časova ne garantuje i uspeh u savlađivanju gradiva. Prednost je što nastavnici matematike i srpskog jezika mogu odeljensko veće za kraće vreme da upoznaju sa svojim iskustvom u  radu sa učenicima sa teškoćama na početku petog razreda za koje se IOP piše na kraju prvog kvartala.

Nastava srpskog jezika od svih predmeta ima najveće izazove, izuzetan značaj u osnovnom obrazovanju i jednu od ključnih uloga u inkluzivnom obrazovanju. Predmet srpski jezik se meša u sve predmete. Uspeh mnogih učenika zavisi od toga kako su nešto, što su logički shvatili ili kritički procenili, usmeno ili pismeno izrazili, a to se uči na časovima srpskog jezika. Sve su to osnovne veštine komunikacije koje se uče, razvijaju i usavršavaju od prvog do osmog razreda u okviru ove nastave. Zato su nastavnici srpskog jezika najkompetentniji da daju mišljenje o tome kako dete čita, razume tekstove, pismeno se izražava i kakva mu je govorna kultura. Pri izradi IOP-a, nastavnici srpskog jezika mogu da daju konkretne smernice ostalim predmetnim nastavnicima o tome kako, kakve i koliko duge lekcije učenik sa teškoćama može ili mora da uči.

Na samom početku petog razreda predmetni nastavnici koji treba da napišu IOP ili da se opredele da li će ga izraditi za nekog učenika, posle upoznavanja sa specifičnostima učenika u avgustu, treba da budu upoznati  i sa planom i programom trećeg i četvrtog razreda kao i sa Obrazovnim standardima za kraj prvog ciklusa obaveznog obrazovanja i vaspitanja. Učenika sa teškoćama tokom septembra pratimo i poredimo sa osnovnim nivoom standarda za prvi ciklus obrazovanja i vaspitanja.

Do izrade IOP-a sa učenicima sa teškoćama može da se radi na sledeći način:

1. sa učenikom obnoviti stečena znanja iz svog predmeta (informacija može da se preuzme od profesora razredne nastave, iz portfolia/pedagoškog profila/plana i programa za 3. i 4. razred);

2. vežbanje i primena stečenih znanja  na primerima koji su u skladu sa učenikovim interesovanjima i jakim stranama (informacija od profesora razredne nastave/portfolio/pedagoški profil/sam učenik);

3. usavršavanje/dopuna znanja;

4. provera znanja (usmeno, pismeno, praktično).

Ideje, literatura i materijal za rad na početnim časovima mogu da se preuzimaju iz udžbenika za treći i četvrti razred koji su vezani za predmet, učeniku nepoznati i odštampani na papiru, ili sa raznih, vrlo kreativnih sajtova za nastavnike, od drugih kolega ili iz školske biblioteke.

Posle ova četiri koraka dobija se osnova za dalje razvijanje i usavršavanje učenika sa teškoćama i izradu IOP-a. Rad sa učenikom se zatim nastavlja ili sa prethodnim koracima, u slučaju da učenik ne napreduje, ili sa sledećim:

5. usvajanje novih znanja;

6. povezivanje zadataka na času sa nastavnom jedinicom za ostale učenike;

7. sistematizacija (uspostavljanje redosleda, sređivanje znanja u veće celine, povezivanje znanja).

Sav materijal koji se koristi u radu sa učenikom sa teškoćama se čuva od petog razreda i kasnije se koristi za kreiranje testa za Završni ispit za konkretnog učenika, a i posle nekoliko godina prikupljanja, napravi se jedna veća zbirka didaktičkih sredstava koja će olakšati rad sa budućim učenicima sa teškoćama.

(…)

Tekst “Inkluzivno obrazovanje – praktični primeri u predmetnoj nastavi” Dragane Malidžan Vinkić u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.