Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Rezultati studije Ulaganje u obrazovanje u ranom detinjstvu u  Srbiji – Modeli finansiranja univerzalnog obuhvata predškolskim obrazovanjem, predstavljene javnosti od strane UNICEF-a u septembru 2012. pružaju dokaze da je uvođenje univerzalnog obuhvata predškolskim obrazovanjem kroz 3 do 4-časovne programe finansijski moguće i isplativo.

U Srbiji stopa obuhvata dece uzrasta 3 -5,5 godina  predškolskim programima ima rastući trend; danas je oko 25% viša nego što je bila 2005. „Ipak, više od polovine dece u Srbiji nema pristup predškolskim programima. To su u najvećoj meri baš deca kojoj su ovi programi najpotrebniji – deca iz seoskih sredina, siromašna, romska deca. A dobiti od snažnog podsticanja razvoja u ranom detinjstvu  daleko su najveće upravo među grupama koje su najuskraćenije”, istakla je  Judita Rajhenberg, direktorka UNICEF-a u Srbiji.

Studija, nastala kao plod saradnje UNICEF-a i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja,  pokazala je da:

• Usluge predškolskog obrazovanja ne koriste oni kojima je ono najpotrebnije.  Veće stope upisa beleže se kod imućnijih, bolje obrazovanih, gradskih porodica, a stope su značajno niže kod siromašne, romske i dece na selu.
•  Tekuća mreža predškolskih ustanova nije adekvatna u smislu geografskog obuhvata i fizičkih kapaciteta. Često predškolskih ustanova nema tamo gde su najpotrebnije – u nerazvijenim seoskim područjima.
• Lokalna samouprava pokriva 80% cene predškolskog obrazovanja.Budući da većina ljudi koji imaju koristi od ovih rashoda pripada višim socio-ekonomskim grupama, to dovodi u pitanje principe socijalne pravde i ravnomerne distribucije raspoloživih sredstava.

Da bi se postigao univerzalni obuhvat dece od 3 do 5,5 godina predškolskim obrazovanjem, neophodno je:

• Postaviti predškolsko obrazovanje kao strateški interes i obavezu države. U svetlu njegovog značaja, sveukupnih koristi po državu i visoke stope povraćaja investicije, predškolsko obrazovanje ne može da bude samo obaveza opština i dužnost roditelja.
• Kreatori politika treba da ponovo preispitaju odgovornost lokalnih samouprava da finansiraju predškolsko obrazovanje. Republička vlada treba da interveniše i pruži podršku nerazvijenim opštinama da postignu više stope obuhvata predškolskim obrazovanjem, sa mogućnošću proširenja podrške na sve opštine u budućnosti.
• Razvoj mreže predškolskog obrazovanja prvenstveno bazirati na edukativnoj funkciji predškolskog obrazovanja. Ovo širenje treba da ispita mogućnost korišćenja postojećih prostorija u opštinama i uspostavljanja partnerskih odnosa sa donatorima, privatnim sektorom i drugim zainteresovanima u cilju proširenja fizičkih kapaciteta.
• Demografske trendove dodatno analizirati. Negativni demografski trendovi su doprineli povećanju stope obuhvata predškolskim obrazovanjem u zemlji, ali sami nisu bili dovoljni da se poveća obuhvat to željenih nacionalnih ciljnih vrednosti. Zato ove trendove treba dodatno analizirati da se utvrdi koliko će se dalje  smanjivanje broja dece u osnovnim školama osloboditi kapacitete koji  se mogu koristiti za predškolske programe.

Rezultati studje pružaju dokaze da je uvođenje univerzalnog obuhvata predškolskim  obrazovanjem kroz 3 do 4-časovne programe finansijski moguće i isplativo.  Konkretno:

• Univerzalnost u dostupnosti i obuhvatu za svu decu uzrasta od 3-5,5 godina je isplativa mera od koje bi imali koristi i srpska država i svi njeni građani, a obezbedilo bi i najveće šanse da se dopre i do najugroženijih.

Ovi 3-4-časovni programi bi trebalo da budu besplatni i na raspolaganju svoj deci uzrasta od 3-5,5 godina. Postepeno uvođenje ovih programa, prvo za decu uzrasta 4-5,5 godina, a potom i za trogodišnjake, smanjilo bi pritisak i na fizičke kapacitete za predškolsko, a i na dodatno potrebna sredstva

• 3-4-časovni programi su najekonomičniji način da se pruži predškolsko obrazovanje.

Budući da u razvojnim ishodima nema stvarne razlike između celodnevnih i kraćih programa, a kako kraći značajno manje koštaju, 3-4-časovni programi imaju najbolji odnos cene i koristi.

• Upis sve dece koja su trenutno izvan sistema predškolskog obrazovanja u 3-4-časovne programe iziskivao bi ulaganje od najviše 46 miliona EUR. 

Cena besplatnih 3-4-časovnih programa za svu decu uzrasta 3-5,5 godina iznosi otprilike 60% sredstava koje se iz lokalnih budžeta trenutno izdvajaju za predškolsko obrazovanje.

Doprinos roditelja u podeli troškova treba da se zadrži za decu koja koriste celodnevne programe. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja treba da predloži nacionalni skup kriterijuma za smanjenje ovog iznosa za celodnevne programe, na osnovu kriterijuma ravnopravnosti. Postoji i prostor za povećanje doprinosa za celodnevni program koji snose roditelji, na osnovu njihovog imovinskog stanja.