Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Irci i Irkinje su se izjasnili na referendumu o istopolnom braku, gde se glasalo o predlogu da se odobri “brak između dve osobe, bez obzira na pol”. Predlog je usvojen sa 62% glasova za (1,201,607 građana/građanki je glasalo za, a 734,400 protiv), čime je zvanično izmenjen irski ustav, a očekuje se da prvi brakovi između partnera/partnerki istog pola budu sklopljeni početkom jeseni ove godine. U Irskoj su registrovana partnerstva za istopolne parove dozvoljena od 2010, a nakon ovog glasanja prestaće da se sklapaju, mada postojeća partnerstva neće automatski biti preinačena u bračne zajednice.

Ocenjuje se da referendum predstavlja pravu revoluciju u ovoj zemlji duboko prožetoj katoličkom kulturom, u kojoj se tek od 1993. godine homoseksualnost ne smatra zločinom, gde je abortus zabranjen izuzev u slučajevima kada je život majke ugrožen, više od 70% brakova sklopi se u crkvi, a više od 90% osnovnih škola je pod okriljem crkve. Rezultat referenduma svedoči i o padu uticaja katoličke crkve, pre svega usled niza skandala u vezi sa pedofilijom. Glavni argument protivničkog tabora je da će homoseksualni brak oslabiti instituciju braka i tradicionalne porodice, odobravajući istopolnim supružnicima/supružnicama da usvajaju decu ili ih dobiju zahvaljujući surogat majkama.

Kopredsednica Intergrupe Evropskog parlamenta za LGBTI prava, Ulrike Lunaček, pohvalila je uspeh kampanje Yes Equality za glasanje u prilog istopolnim brakovima, i dodala da rezultat referenduma predstavlja „proslavu jednakosti“. Kopredsednik Intergrupe Daniele Vioti dodao je: „Na ovom referendumu se nije radilo samo o braku, već o priznanju i poštovanju različitosti u društvu. Oduševljen sam što je Irska glasala za jednaka prava za sve“. Predstavnici/e organizacije ILGA Europe takođe su čestitali građanima/kama Irske, naglašavajući da je kampanja za legalizaciju istopolnih brakova predstavljala istaknut primer otvorenosti, saosećanja i društvene promene.

Ovim glasanjem Irska je postala jedanaesta država EU u kojoj su dozvoljeni istopolni brakovi, a ovo je ujedno prvi slučaj u kome je takva odluka donesena putem referenduma. Istopolni brak je legalizovan ili je u proceduri legalizacije u 18 zemalja, od čega 13 u Evropi. Prva evropska zemlja u kojoj su odobreni istopolni brakovi bila je Belgija 2003, a za njom su sledile Španija (2005), Norveška (2009), Švedska (2009), Portugalija (2010), Island (2010), Holandija (2011), Danska (2012), Francuska (2013), Engleska (2014), Vels (2014), Škotska (2014) i Luksemburg (2015), gde se nedavno i premijer venčao sa svojim partnerom. Pored toga, Slovenija je u martu 2015. izglasala legalizaciju, ali još nije donet odgovarajući zakon, dok je Finska to učinila u decembru 2014, sa predviđenim stupanjem na snagu 2017.

Izvor: Mreža za Evropski Ženski Lobi