Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: LiceUlice (Blog o socijalnom uključivanju)

Počinje jesen. Soba na Bulevaru počinje bivati frižider. Dolazi gadna vlažna hladnoća protiv koje nema druge zaštite osim jake mašte. Hladnoća beogradske jeseni, psihološka hladnoća, istovremeno unutrašnja i vanjska. Kao što se ljudi štite protiv prodiranja u njihov privatni život visokim zidovima, katancima, roletnama, isto su se tako naučili zaštititi protiv hladnoće i vrućine ovog žestokog podneblja.

Zaštita i sigurnost. Da bi se moglo udobno trunuti. U hladno i vlažno jesenje vreme nije potrebno gledati kartu da bi se ustanovila geografska širina Beograda. To je severni grad, istaknuta karaula podignuta iznad reka punih lobanja i kostiju. Duž ulica hladna i električna imitacija topline. Sve je dobro u ultraljubičastim zrakama pod kojim mušterije Costa Coffee lanca izgledaju poput trulih lešina.

Sve je dobro!!! To je moto kojim se hrane izgubljeni beskućnici koji cele noći hodaju gore-dolje pod provalom ljubičastih i žutih zraka. Gde god ima svetla ima i topline. Čovek se zagreje posmatrajući debele zaštićene gadove kako piju kafu i vrelo kuvano vino koje se puši. Gde ima svetla, ima i ljudi na trotoarima, ljudi koji guraju jedni druge zračeći malo životinjske topline kroz svoj prljavi donji veš i svoje smrdljive dahove pune psovki i kletvi.

Ima mesto gde vlada nešto nalik na veselje, ali ono odmah zatim tone u noć, sumornu, odvratnu noć. Ulice i ulice otrcanih stambenih zgrada gde je svaki prozor čvrsto zatvoren, svaki ulaz zaključan i kilometri kamenih zatvora bez i najmanje topline.

Ako nemaš gde, ništa. Skupi starih kartona i ispod nekog prolaza ili napuštene kuće. Treba ih tako poređane videti kako leže ukočeni poput starih madraca. Muškarci, žene, vaške, zaštićeni kartonima, zaštićeni od pljuvačke i gamadi koja hoda bez nogu.

Kojoj svrsi mogu da služe ovi beskućnici koji leže na kiši, betonu, zemlji? Od koje koristi su oni? Samo možda da se loše oseća čovek kojih pet minuta.

Ove misli su noćne koje nastaju posle dve hiljade godine hrišćanstva. Sada su barem psi i mačke dobro zbrinuti. U dnu svakog zaleđenog srca uvek ima kap ili dve ljubavi – taman dovoljno da se nahrane sirote napuštene životinje.

(…)

Tekst “Iz dnevnika jednog beskućnika” sa profila “LiceUlice” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.