Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Irina Dukić (Blog o socijalnom uključivanju)

1.

Nekada je u bioskop išla publika koja je pripadala svim generacijama. Filmski repertoar 70-ih i 80-ih godina nudio je raznovrsne filmove – od američkih akcionih, preko francuskih kriminalističkih do italijanskih komedija. Sticajem srećnih oklonosti, tih decenija svetska produkcija nudila je filmove koji su zadovoljavali ukus i potrebe mlađe i starije generacije. Ali, bitno je i to da su mesta u kojima je ta raznovrsna publika gledala filmove bila posebne vrste. Bioskop je tada bio institucija, odnosno jedno od kultnih mesta za izlazak. Tako su izgledale i bioskopske dvorane – sa prostranim holovima u kojima je publika pre i posle projekcije razmenjivala mišljenje o filmu. Dakle, to je bilo i mesto od društvenog značaja.

2.

Nažalost, pre 20-ak godina sve se promenilo. Publika srednje i starije generacije više nema gotovo nikakav izbor. Iz čitavog grada Beograda iščezle su bioskopske dvorane – “Kozara”, “Zvezda”, “Jadran”, “20. oktobar”… Klasični bioskopi preko noći su na sumnjiv način prodati nekim sumnjivim ljudima, a ti prostori više nikada nisu ponovo zaživeli kao bioskopi. Osim poznate inicijative mladih filmskih radnika da se preispita privatizacija bioskopa “Zvezda”, koja se kao i brojne druge akcije završila ignorisanjem institucija kulture. Malo po malo počela je da se menja i ponuda filmskog repertoara.

3.

Bioskopi već dugo postoje samo kao multipleksi u velikim šoping molovima. A u tim dvoranama prikazuje se repertoar koji je isključivo namenjen mlađoj populaciji. Od akcionih i Sci-Fi američkih velikih produkcija do filmskih bajki za decu. Dakle srednja i starija generacija publike, koja mahom ne odlazi u šoping molove, nema više gde da gleda filmove, a još manje filmove koje želi da vidi. Otuda se ta generacija gledalaca koja je činila solidan procenat filmske publike našla u situaciji uskraćenog filmskog sadržaja. Jedino im preostaje da prate televizijski program. Međutim i tamo se prikazuju petparačke turske i meksičke serije i akcioni američki filmovi. A retki filmovi koji poseduju sinematičke vrednosti za koje bi ta publika mogla imati interesovanje, skoro po pravilu programirani su u ponoćnim terminima, kada najčešće starije generacije već spavaju. Dakle, s tim u vezi, šta može da radi izgubljena bioskopska generacija?

(…)

Tekst “Izgubljena bioskopska generacija – u 3 slike” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.