Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Zamenica zaštitnika građana Gordana Stevanović izjavila je 17. novembra da nadležni organi u Srbiji ne prepoznaju na adekvatan način nasilje nad decom, naročito u slučajevima seksualnog zlostavljanja i iskorišćavanja dece. Ona je kazala agenciji Beta da su deca koja žive i rade na ulicama najčešće žrtve seksualnog zlostavljanja i iskorišćavanja, ali da postoje i deca koju seksualno zlostavlja neko iz porodičnog okruženja. Navela je i da se od 409 pritužbi, koje je zaštitnik građana primio u oblasti prava deteta, oko 160 odnosi na nasilje nad decom.

Gordana Stevanović je kazala agenciji Beta da u velikom broju slučajeva profesionalci i kada imaju saznanje o nasilju ne reaguju na adekvatan način, ne pružaju pravu podršku ni žrtvi ni njenoj porodici, što je ključno da bi se dete zaštitilo na pravilan način i osposobilo za dalji život.

“Često profesionalci ne prepoznaju nasilje ili ne žele da ga vide, minimizuju ga i ne pružaju prave usluge, koje su potrebne takvoj deci”, rekla je ona.

Ona je kazala da su deca koja žive i rade na ulicama najčešće žrtve seksualnog zlostavljanja i iskorišćavanja, ali da postoje i deca koju seksualno zlostavlja neko iz porodičnog okruženja.

“Posebno osetljiva kategorija su deca koja žive i rade na ulicama i takva deca su podložna da budu žrtve seksualnog iskorišćavanja. Nažalost, postoje deca koja su u svom porodičnom okruženju žrtve seksualnog zlostavljanja i iskorišćavanja”, rekla je Gordana Stevanović.

Ona je ocenila i da je problematičnio i to što profesionalci međusobno ne razmenjuju informacije što je, kako smatra, neophodno da bi se zaštitilo dete koje trpi nasilje.

“Važno je da u proces budu uključene škole i nadležne institucije”, rekla je ona i dodala da sistem nedovoljno radi na osnaživanju žrtve i njene porodice, kao i da ne priprema dete za odlazak u sud.

Saslušanja deteta u prisustvu okrivljenog

Ona je rekla da su propusti sistema vidljivi u slučajevima saslušanja dece žrtava seksualnog iskorišćavanja i zlostavljanja, jer u većini slučajeva deca su saslušavana u sudnici ili kabinetu sudije, uz prisustvo okrivljenog, zbog čega su deca doživljavala stres i ponovo preživljavala traume.

“Sistem daje mogućnosti da se koriste ‘skrin sobe’. Imamo ih u određenim jedinicama lokalne samouprave, ali profesionalci ih ne koriste. Imamo situaciju da svaki sistem saslušava dete za sebe – Centar za socijalni rad, pa policija, pa tužilaštvo, pa sudovi”, rekla je ona i dodala da je u jednom slučaju dete saslušavano sedam puta.

Po oceni Gordane Stevanović, učinjen je značajni pomak u normativnom okviru u oblasti ostvarivanju prava deteta u Srbiji, ali ne i u praksi.

“Menjani su propisi, doneti određeni zakonski akti, ali problem je primena tih propisa. Mnogo toga smo mi propisali, dali kao mogućnost, ali kada dodjemo do prakse da to primenjujemo onda profesionalci koji dolaze u kontakt sa žrtvama, sa decom ne rade to na pravi i adekvatan način”, rekla je ona i dodala da treba raditi na tome kako u budućnosti više ne bi bilo tih propusta.

U protekloj godini od ukupnog broja pritužbi koje su stigle zaštitniku gradjana oko 10% su pritužbe u oblasti prava deteta. Zaštitnik građana je dao više od 200 preporuka nadležnim institucijama, koje su u više od 90% slučajeva otklonile propuste ali, kako u toj instituciji smatraju, sistem treba da se promeni u celosti, a ne da se otklanjaju pojedinačni propusti.

Svetski dan deteta obeležava se 20. novembra, a tom datumu prethodi Evropski dan zaštite dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja (18. novembar) i Medjunarodni dan prevencije zlostavljanja i zanemarivanja dece (19. novembar).

Izvor: Beta, preuzeto sa www.euractiv.rs